Kontraofanziva u Ukrajini propala! Zapad više nema strpljenja, ali... Zelenski ima mnogo veći problem

Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti.

Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini.

Foto: AP/Photo

Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. uslovi. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

Veliki pritisak u kontraofanzivi - Procurili su zabrinjavajući izveštaji

Stoga, zbog političkih, ali i strateških razloga, postoji veliki pritisak na dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali za sada, proboj je više slogan nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje barem do kraja sledeće godine. Ako je tako, elastična jednačina koja podupire ceo sukob uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da pošalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama biće još zategnutija.

Izveštaj CNN-a Džima Šuta u utorak je sumirao kritičku prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

Visoki zvaničnici SAD i Zapada govorili su o sve „otreznijim“ procenama sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajnu teritoriju. Jedan visoki zapadni diplomata je sumorno rekao da postoji šansa da bi Ukrajina mogla da napreduje, ali je „izuzetno malo verovatno“ da će promeniti ravnotežu sukoba u narednim nedeljama. Zvaničnici unutar i izvan Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

Poteškoće Ukrajine i veliki gubici u borbi delimično potiču od učvršćenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima, i realnosti na bojnom polju da je sila koja napada potrebna brojčana prednost u odnosu na dobro ukopane trupe. Dok su ruske snage bile izložene i ranjive u svojoj početnoj invaziji i neuspelom napadu na Kijev, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

Foto: AP PHOTO

Zbog važnosti spoljne percepcije rata u Ukrajini, Zelenski je osetljiv na svaku ideju da je kontraofanziva bila razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu je potrebno više vrhunskog zapadnog naoružanja.

„Protivofanziva je teška. Verovatno ide sporije nego što neki ljudi žele ili mogu da vide“, rekao je Zelenski na sastanku sa latinoameričkim medijima u utorak. Ali, pozivajući saveznike da budu strpljivi, obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima: „U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve veoma različite stvari“.

Prerano je govoriti da vreme za ukrajinsku ofanzivu ističe, uprkos dolasku jeseni, koja bi mogla da otežava glavne manevre.

Da li Zapad ima strpljenja?

Penzionisani američki general-potpukovnik Mark Hertling, na primer, primetio je u utorak da „mnogi analitičari ne veruju da Ukrajina može da zaustavi Rusiju na početku ovog rata“ i da su kijevske snage pokazale da nisu u pravu. On je rekao da Ukrajina vodi veliku ofanzivu na području jednakoj udaljenosti od Vašingtona do Bostona i da joj je potrebno vreme.

„Ima mnogo oštrih komentara o tome šta se trenutno dešava, ali ono što Ukrajina radi je najteža od svih misija i potrajaće mnogo vremena“, rekao je Hertling za Si-En-En. Ali da li Zapad ima dovoljno strpljenja da Ukrajini da vreme koje joj je potrebno? Nedostatak velikih prodora protiv Rusije u narednim nedeljama ostaviće zapadnim političarima malo izbora da razmotre širi politički kontekst rata, čak i ako mu se kraj ne vidi.

Uprkos međunarodnoj konferenciji na visokom nivou održanoj tokom vikenda u Saudijskoj Arabiji radi istraživanja potencijalnih mirovnih rešenja, za sada nema jasnog puta čak ni do prekida vatre. Ukrajina nema mnogo apetita za ustupcima jer traži povratak na svoje granice iz 1991. godine, što bi zahtevalo proterivanje ruskih snaga sa anektiranog Krima i za sada izgleda malo verovatno.

Pošto nije uspeo u svom pokušaju da efikasno zbriše ukrajinsku naciju sa mape, Putin tek treba da postigne uspehe koji bi mu omogućili da proglasi verziju pobede koja bi mogla biti ključna za učvršćivanje njegove vladavine kod kuće. Na kraju krajeva, sposobnost i Rusije i Ukrajine da izdrže velike žrtve na bojnom polju biće ključna za odlučivanje o tački u kojoj bi bilo koja strana mogla biti otvorena za kompromis – kada bi cena nastavka borbe mogla biti veća od nagrade za njeno okončanje .

Ovaj trenutak bi mogao imati mnogo veze sa stabilnošću ili dugoročnom krhkošću američke podrške, koja je ključna ne samo za naoružavanje Ukrajine, već i za održavanje jedinstva NATO-a i evropske odlučnosti.

Šta će Bajden uraditi?

Bez obzira na to da li će osvojiti drugi mandat, Bajdenovim nasleđem će dominirati njegova uloga u odgovoru na rusku invaziju, u najznačajnijem pokazivanju zapadnog liderstva američkog predsednika od najmanje Džordža H.V. Buš na kraju hladnog rata.

Bajden već radi na novom zakonu o dodatnom finansiranju koji će verovatno biti spreman za razmatranje u Kongresu do kraja godine. Ova mera će biti do sada najvažniji test spremnosti republikanske većine u Predstavničkom domu da nastavi da troši milijarde dolara na rat, uprkos dubokom skepticizmu mnogih republikanaca. Svaka sugestija da je ukrajinska ofanziva zastala produbiće taj skepticizam u pogledu produžene američke posvećenosti.

Iako je spoljna politika retko odlučujući faktor na predsedničkim izborima, a rat u Ukrajini nije dominantno pitanje na predsedničkim izborima, neke pristalice stranaka u državama sa ranim glasanjem, kao što su Ajova i Nju Hempšir, pokreću to pitanje i dovode u pitanje velikodušnost. SAD nakon višemesečne visoke inflacije, koja je doprinela uporno mračnim izgledima za američku ekonomiju.

Foto: EPA

Nova anketa CNN-a odražava političke složenosti u SAD oko rata. Oko 55% glasača sada smatra da Kongres ne bi trebalo da odobri dodatna sredstva za podršku Ukrajini. Nekih 51% je reklo da su SAD već učinile dovoljno da pomognu, dok je 48% reklo da bi trebalo učiniti više. Neposredno nakon ruske invazije u februaru 2022, 62% je reklo da bi SAD trebalo da učine više da podrže Ukrajinu. Kao i skoro sve ostalo u SAD, podrška ratnim naporima je duboko polarizovana. Anketa CNN-a pokazala je da 71 odsto republikanaca smatra da Kongres ne bi trebalo da odobri nova sredstva, dok 62 odsto demokrata kaže da bi trebalo. Anketa pokazuje da bi za novo finansiranje moglo biti dovoljno podrške republikanaca i demokrata.

Ali pitanje je da li će predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, koji ima malu većinu i koji radi na tome da zadovolji Trampove republikance koji su najviše naklonjeni Trampu, biti voljan ili u stanju da usvoji veliki zakon o olakšanju na dvopartijskoj osnovi. Politička dinamika u Predstavničkom domu predstavlja prilično klimavu osnovu za vitalnu podršku SAD Ukrajini, naglašavajući zašto bi zaustavljena ofanziva mogla značiti političku katastrofu za Zelenskog u SAD, kao i strateški gubitak za Ukrajinu kod kuće.

Američka podrška ratu opada

Bela kuća umanjuje ideju da Ukrajina gubi zamah i da još ima vremena za promene. Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije, rekao je u utorak da Ukrajina ostvaruje određeni napredak i nagovestio da bi novi paket pomoći, koji bi potencijalno uključivao opremu za čišćenje mina i artiljerijske komplete HIMARS, mogao da stigne ove nedelje.

Ipak, s obzirom da američka javna podrška ratu jenjava, Bajden bi se mogao suočiti sa komplikovanim zadatkom da objasni produženu američku podršku Ukrajini tokom još jednog krvavog leta dok se kandiduje za reizbor sledeće godine. Američka vojska nije umešana u rat, a predsednik se dugo protivio umešanosti SAD u prekomorske sukobe. On je izbegavanje direktnog sukoba SAD sa Rusijom učinio centralnim delom svoje strategije, ali Tramp i dalje vidi priliku.

Uprkos svojoj političkoj ranjivosti zbog povlađivanja Putinu, koji je optužen za ratne zločine, bivši američki predsednik Tramp je bio glasan u svojim upozorenjima da bi Bajdenov stav o Ukrajini mogao da dovede do trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba. Čak i ako ne postane predsednički kandidat Republikanske stranke, najglasniji pristalice Ukrajine među republikancima – uključujući bivšeg guvernera Nju Džersija Krisa Kristija, koji je posetio Kijev prošle nedelje, bivšeg guvernera Južne Karoline Niki Hejli i bivšeg potpredsednika Majka Pensa – nisu među prvima ispred republikanskih predizbora.

Dakle, kada američki birači odluče o svojoj budućnosti u novembru 2024, postoji velika šansa da će igrati i veliku ulogu u odlučivanju o sudbini Ukrajine.