Turčin slučajno raskrinkao Ruse! Fotografisao Bosfor ne sluteći da otkriva nešto veliko: Ovako se Kremlj snabdeva oružjem i zaobilazi sankcije

Pod naslovom „Lov na ruske tajne brodove“ uticajni Politiko predstavlja složenu i intrigantnu priču o tome kako se zaobilaze i krše međunarodne sankcije uvedene Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu.

Priča počinje u Istanbulu, na obali Bosfora - moreuza od ogromnog geopolitičkog značaja koji povezuje Crno more sa Mediteranom - iz kojeg Ioruk Isik posmatra i pažljivo snima kamerom brodove koji plove Bosforom, morem. „autoputa“ koji povezuje Rusiju i Ukrajinu sa ostatkom sveta, više od decenije, piše Jutarnji list.

Desetine hiljada vojnih, kontejnerskih i transportnih brodova za žito svake godine prođe kroz ovaj moreuz.

- Opsesivan sam. Ne volim da idem predaleko od obale jer se bojim da ću nešto propustiti. Nikad ne znaš šta će se desiti. Čak i kada imam slobodnog vremena ili posao, sedim na balkonu da bih mogao da pripazim na pomorski saobraćaj u moreuzu – kaže pedesetdvogodišnji naučni saradnik Vašingtonskog instituta za Bliski istok.

Upornim posmatranjem i fotografisanjem brodskog saobraćaja duž obala svog rodnog Istanbula, Išik je, piše Politiko, prikupio dokaze o nastojanjima Rusije da nabavi sankcionisanu robu i vojnu opremu, a da istovremeno održi izvoz svojih energenata i poljoprivrednih proizvoda, koji isplati se uvoziti zabranjenu robu.

- Poenta je da se otkrije šta kriju ovi brodovi. Oni mogu da isključe uređaje koji nadgledaju navigacionu rutu ili lažiraju svoju poziciju da bi se izgubili u prostranstvima Crnog mora, ali kamera ne laže - kaže Jeruk dok strašan vojni sukob između ruskih i ukrajinskih snaga besni pet stotina kilometara severno od Istanbula. Posle Putinove invazije, zapadne zemlje su uvele širok spektar sankcija sa ciljem da prekinu dotok robe i materijala u Moskvu koji bi mogli da se koriste u vojne svrhe.

U međuvremenu, zapadni saveznici su nametnuli pravilo svim trgovcima naftom da ne mogu da kupuju rusku naftu po ceni većoj od 60 dolara po barelu, preteći im strogim kaznama za kršenje ograničenja.

Međutim, svi su svesni da se ova pravila krše i da su mnoge kompanije, ali i posrednici, spremni da rizikuju kaznu jer je kršenje sankcija veoma unosan posao.

– Veoma je teško pratiti šta dolazi iz Evrope u Rusiju i obrnuto. Imamo veoma nepotpunu sliku kako se Rusija prilagođava sve strožim sankcijama. A kada uspostavite kontrolu, oni pronađu način da je zaobiđu. Turska je kapija za ovu vrstu trgovine, posebno za evropsku robu – tvrdi Đorđe Vološin, stručnjak za zaobilaženje sankcija.

Prema statistici koju je prikupila analitička platforma Trade Data Monitor, a kojoj je Politico imao pristup, Turska je peti najveći izvoznik u Rusiju. Samo prošle godine Rusima su isporučili robu vrednu više od 3,6 milijardi dolara. Ove godine veliki deo izvoza odnosi se na mašine i elektronske komponente – turski izvoz mašina u Rusiju u prvih šest meseci 2023. godine povećan je za 200 odsto, a izvoz elektronskih komponenti za 183 odsto.

– Ankara je izgradila poziciju na kojoj je, s jedne strane, posrednik u sukobu, a sa druge, koristi svoj izuzetan geografski položaj da omogući Moskvi da uvozi robu i materijal koji joj je potreban. Takva trgovina košta Moskvu, ali im je ipak isplativa jer su odlučni da pobede u ovom ratu iscrpljivanja – primećuje Marija Šagina sa Međunarodnog instituta za strateške studije.

Od početka invazije na svetskom tržištu se pojavila i takozvana „flota u senci“ koju čine stotine (veoma) starih tankera koji se koriste za kršenje zapadnih sankcija, konkretno za transport ruske nafte koja je kupljena. po cenama višim od maksimalno dozvoljenih 60 dolara po barelu.

Ova flota u senci, ili flota „brodova duhova“, pomaže Moskvi da prikupi dovoljno prihoda za finansiranje veoma skupog rata u Ukrajini. Brodovi duhovi često isključuju svoje transpondere (uređaje za lociranje) kako bi prikrili odakle su zapravo nabavili naftu koju nose.

Nakon što je Evropska unija u junu zabranila takve brodove u njihovim lukama, mnogi od "brodova duhova" nastavili su nesmetano da plove Bosforom.

– Isprva su svi tankeri u takozvanoj floti u senci plovili pod zastavom Maršalskih ostrva. Posle uspešne kampanje američke diplomatije, njihove registracije su otkazane, ali je pametnim biznismenima bila potrebna samo jedna noć da registruju svoje brodove duhove u Gabonu. Cela flota je tada plovila pod zastavom Gabona. Sledeća zastava pod kojom bi mogli da plove je zastava Kameruna ili pacifičkih država Palau - kaže Jeruk Išik.

Na upozorenja da bi ovo zaobilaženje sankcija moglo da produži rat, Brisel je reagovao pojačavanjem pritiska.

- Svako ko se bavi brodovima za koje se sumnja da se bave ovom vrstom aktivnosti, kao i brodovima koji isključuju svoje transpondere (uređaje koji pokazuju tačnu lokaciju brodova) ili su zatečeni u prenošenju neprijavljene robe sa jednog broda na drugi, mogao bi se suočiti sa krivičnom prijavom i zaplene tereta - kaže Ami Danijel, suosnivač Vindvarda, izraelske tehnološke kompanije koja koristi satelitske snimke za praćenje brodova za koje se sumnja da su zaobišli režim sankcija.

Politiko napominje da je Turska odbila da uvede sankcije Rusiji uprkos tome što je članica NATO-a i da jača ekonomske odnose sa obe strane u ratu. Čini se da ova politika odražava javno mnjenje u toj zemlji. Naime, ankete pokazuju da dve trećine Turaka smatra da rat ima negativan uticaj na njihovu zemlju, a da čak 80 odsto građana smatra da Turska treba da ostane neutralna.

Ankara je svojevremeno posredovala u sklapanju rusko-ukrajinskog sporazuma o žitu, koji je garantovao nesmetan transport žita iz blokiranih ukrajinskih luka. Dogovor je propao nakon što se Rusija povukla iz njega prošlog meseca. Kijev je prošle nedelje proglasio vode oko ruskih crnomorskih luka „zonom ratne opasnosti“, a ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika rekao je da njegova zemlja pažljivo prati pomorski saobraćaj u Crnom moru i smatra da su sva plovila pod kontrolom Moskve validni vojni ciljevi. .

Istog dana, ukrajinske oružane snage su pomorskim dronom pogodile ruski tanker Sig, nanevši mu ozbiljnu štetu. Brod, koji je 2019. godine odobrilo Ministarstvo finansija SAD, plovio je u blizini okupiranog poluostrva Krim, prevozeći 43.123 barela mazuta.

– Izabrali su najlepšu metu – zadovoljno je rekao Išik.

– Sig je brod koji, zajedno sa svojim sestrinskim brodom Jaz, više od pet godina pomaže ruskim oružanim snagama. Napad na Sig, tajni pomoćni brod ruske mornarice koji prevozi kerozin iz rafinerija na okupiranom Krimu, takođe je napad na rusku logistiku u Siriji, kao i na elitu blisku Kremlju koja zarađuje od trgovine naftom. . Ako je moj (posmatrački) rad pomogao Ukrajini da identifikuje ruski Sig, onda sam ponosan. Ima još 15 do 20 takvih meta i mislim da Ukrajina zna za njih. S obzirom na to da je svet odlučio da ništa ne uradi, Ukrajinci su odlučili da deluju – zaključuje Išik.