(VIDEO) Rusija u borbu uvodi i MiG-41! Ameri i Kijev imaju nekoliko meseci da završe rat, u suprotnom...

Očekuje se da se MiG-41, revolucionarni avion koji poseduje zaista svemirske mogućnosti, prvi put poleti ove godine. Ruski medij OverCloser je nedavno objavio da je ova superiorna mašina na ivici puštanja u rad i da se očekuje da će se pridružiti redovima ruskog vazduhoplovstva u naredne 2-3 godine.

Prema uvidima ruskih novinara, MiG-41 je bez premca u svojoj klasi. OverCloser sugeriše da je sazrelo vreme da MiG-41 uđe u centar pažnje i zameni poštovani, ali još uvek moćni MiG-31.

Ni MiG 31 nije za penziju

MiG-31, uprkos starosti, ima impresivne rezultate. Može da gađa objekte čak i u bliskom svemiru, presreće balističke i krstareće rakete, a varijanta MiG-31K sadrži prvu hipersoničnu raketu sa vazdušnim lansiranjem. I pored izuzetnih performansi MiG-31, potreba za novim presretačem velikog dometa odavno je prepoznata.

Prvi pokušaj obimne modernizacije bio je MiG-31M, koji se pojavio 1993. Međutim, nikada nije ušao u proizvodnju zbog „finansijskih poteškoća", ali je u stvarnosti to bio pritisak američkih „partnera" koji su oklevali oko toga da Rusija dobija više snage.

Sadašnji MiG-31 prolaze kroz nadogradnju na MiG-31BM. Nadogradnja sadrži nova radarska i elektronska poboljšanja, nove rakete i sisteme kontrole oružja. Međutim, Fokshaundi će se suočiti sa masovnim razgradnjom. Razlog - iscrpljenost njihovih proizvodnih resursa u narednoj deceniji.

Ova okolnost je dovela do pokretanja programa PAK DP, koji je razvijen pod najstrožom tajnošću. Godine 2019. završena je faza istraživanja, a do 2021. je razvijen prototip, koji je prvobitno planiran da poleti 2025. i uđe u masovnu proizvodnju 2028. Iznenađujuće, dizajneri su dve godine ispred roka, što je pokazatelj njihove nemilosrdne posvećenosti.

Pojava MiG-41

Dok tehničke specifikacije ovog novog razvoja ostaju neotkrivene, spekuliše se da će MiG-41 biti sposoban da dostigne brzinu supersoničnih izviđačkih aviona na velikim visinama. Ova karakteristika je takođe ugrađena u američke i kineske pandane ovog tipa aviona.

Ruski izveštaji sugerišu da će MiG-41 funkcionisati u uslovima bliskog svemira, postižući brzine veće od 3 maha. Kaže se da je avion sposoban da lansira satelite u niske orbite, da presreće hipersonične rakete i da izvodi razne druge poduhvate. Ove smele tvrdnje navele su SAD da nazovu MiG-41 „fantazijom". Iako je preuranjeno definitivno kategorisati MiG-41 ili kao plod mašte ili kao blef, čini se da postoji značajan napredak u okviru ruskog PAK DP projekta.

Programeri aviona tvrde da će MiG-41 postići brzine u rasponu od 4 do 4,5 maha, približavajući se hiperzvučnim brzinama. Ideja o lansiranju satelita nije naročito revolucionarna, međutim, dizajneri su počeli otvoreno da razgovaraju o sposobnostima aviona da smesti protivsatelitske rakete.

MiG-41 je klasifikovan kao pripadnik 5++, a potencijalno čak i 6. generacije aviona. Njegova avionika nije dizajnirana samo za letove sa posadom. S obzirom na nedostatak potrebe da čovek izdrži preopterećenja do 9g, napravljena je odredba za rad bez posade.

Šta će imati MIG-41?

Do 6. generacije, avioni će morati da imaju: ultimativni stelt zahvaljujući poboljšanoj stelt tehnologiji; mogućnosti umrežavanja sa visokom integracijom sa drugim avionima i kopnenim snagama; efikasnost leta pri bilo kojoj brzini; mogućnost rada bez posade; povećan domet otkrivanja i praćenja više ciljeva; lasersko oružje.

Dok su specifičnosti u vezi sa mogućnostima MiG-41 i dalje pomalo nejasne, uveravanja ruskog dizajnerskog tima ukazuju na to da postoje druge ključne karakteristike performansi. Naročito, oni su takođe dobili značajan izazov da obezbede super manevarsku sposobnost aviona.

Očigledni paradoks postizanja skoro hipersoničnih brzina uz održavanje efikasne stelt tehnologije ostaje intrigantna enigma. Dobro je dokumentovano da pri dostizanju brzina od 3000 km/h, konvencionalni stelt premazi imaju tendenciju da se brzo pokvare, čineći letelicu veoma vidljivom na radaru. Naredne popravke za obnavljanje stelt sposobnosti su predvidljivo skupe. Ovo ostavlja pitanje kako je dizajnerski tim uspeo da se pozabavi ovim naizgled nerešivim problemom.