(VIDEO) Najbolja moguća vest za Rusiju! Ameri jednim potezom pokazali šta misle o šansama Kijeva za pobedu u ratu!

Pentagon je zvanično odobrio isporuku prve serije tenkova "abrams" Ukrajini – osam vozila. Oni će biti isporučeni na jesen. Tada će Oružane snage Ukrajine imati najmanje četiri tipa tenkova strane proizvodnje, ali je pitanje koliko će ovaj "zoološki vrt" pomoći kijevskom režimu, piše "Sputnjik".

"Pojednostavljena" verzija

 

Amerikanci su još u januaru odlučili da daju Ukrajini 31 Abrams tenk. To je bila modifikacija M1A2. To su moderna vozila sa dobrim oklopom, visokotehnološkom elektronikom, integracijom u sisteme borbenog upravljanja i moćnim naoružanjem.

Međutim, tokom leta se ispostavilo da će Kijev dobiti stariju verziju M1A1. To oružje je bilo u upotrebi tokom perioda Ronalda Regana i "Pustinjske oluje".

Pentagon ne želi da njihove vojne tajne stignu u ruke Rusa i zbog toga su uklonili poboljšane uranijumske oklopne pakete, zahvaljujući kojima su tenkovi praktično neranjivi sa prednje strane. Isto su uradili i sa terminalima koji obezbeđuju izgradnju borbene mreže i obaveštavaju o lokaciji sopstvenih snaga.

Oružane snage Ukrajine će dobiti tenkove uporedive po performansama i borbenim sposobnostima sa sovjetskim T-72B modela iz 1989. godine. Protiv modernijih ruskih T-72B3, T-80BVM i T-90M, M1A1 nemaju šanse. Kako je pokazalo iskustvo borbi u Iraku i Jemenu, ova vozila su prilično osetljiva čak i na zastarele sovjetske protivtenkovske raketne sisteme.

"Abrams" M1A1 za sat vožnje po terenu sagoreva čak 230 litara goriva. Samo Amerikanci imaju iskustva u servisiranju takvih motora. Ostala NATO vozila su na dizel motor.

Stradaju i "leopardi"

Oružane snage Ukrajine su tokom letnje ofanzive, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, izgubile 25 nemačkih tenkova "leopard 2" od oko 60 isporučenih. Upravo te mašine je ukrajinski generalštab želeo da koristi kao glavno sredstvo za probijanje odbrambene linije.

Međutim, ruska avijacija i artiljerija, kao i minska polja, prilagodili su se toj strategiji. "Leopard 2" je dobar tenk. U pitanju je drugi najveći glavni borbeni tenk u NATO-u posle "abramsa". Napravljen je tokom Hladnog rata i više puta je modernizovan.

Kijev je dobio modifikacije A4, A5 i A6. Nemačka nema više od stotinu najsavremenijih A7+.

A4 je proizveden u drugoj polovini 1980-ih. Zatim su značajno poboljšali oklopnu zaštitu kupole, povećali sigurnost posade i obezbedili snažnije granate. Ta modifikacija je do danas najkorišćenija. Na primer, turske trupe ga aktivno koriste u Siriji.

Verzija A5 je iz 1990-ih. Čelo i bokovi kupole prekriveni su razmaknutim oklopnim modulima, a omotač topa je potpuno redizajniran. Poklopac vozača je takođe redizajniran, čime je poboljšana vidljivost. Elektro-hidraulični sistem stabilizacije topa zamenjen je potpuno električnim, nišandžija je dobio poboljšanu opremu, a komandant nezavisni termovizir druge generacije.

Kod A6 je kupola dodatno ojačana, a dodata je i protivminska zaštita. Cev topa je produžena za 11 kalibara. Povećani su energija i početna brzina zrna i, kao rezultat, prodor i domet. Međutim, mnoge prednosti su poništene velikom težinom koja iznosi oko 62 tone. To ozbiljno ograničava mogućnosti na neravnom terenu i otežava evakuaciju havarisanih vozila sa bojnog polja.

Osim toga, "leopardi 2", koji nisu opremljeni reaktivnom zaštitom, ranjivi su na vatru iz savremenih protivtenkovskih sistema. Ukrajinci su samostalno pojačali deo vozila jedinicama reaktivne zaštite Kontakt-1, ali spas od mina još nije pronađen.

Tenk snajper

Britanski "čelindžer 2" i dalje je skriven. Još se nije pojavio na frontu. On je jedan od najtežih na svetu - 62,5 tona. Podaci o višeslojnom kombinovanom oklopu "dorčester" su poverljivi. Najverovatnije je iz tog razloga London prebacio samo 14 komada Kijevu i verovatno postavio stroge uslove za njihovu upotrebu.

Pored tehničkih tajni, u pitanju je i reputacija "čelindžera" kao neranjivih tenkova. Britanski kontingent ih je aktivno koristio u Iraku i nisu pretrpeli nikakve gubitke od protivtenkovskih vođenih projektila. Treba imati na umu da je sada intenzitet bitaka veći.

Najverovatnije će "čelindžeri" biti ograničeni na ulogu "snajperista". Da bi to radili, imaju sve - moćan top L30A1, odličnu optiku, odgovarajuću municiju. Pored potkalibarskih projektila za probijanje oklopa, uključujući i one sa jezgrom sa osiromašenim uranijumom, ti tenkovi imaju razorne visokoeksplozivne projektile sa dometom gađanja do osam kilometara. Šteta koju nanose o praktično ne zavisi od udaljenosti.

Malo je, međutim, verovatno da će 14 vozila imati primetan uticaj na tok neprijateljstva. Uspeh oklopnih vozila na bojnom polju ne zavisi od nominalnih karakteristika performansi. Odlučujući faktori su stepen obučenosti posade, izviđanje, interakcija sa drugim jedinicama, stabilna komunikacija, blagovremena isporuka municije i održavanje.

Pored toga, najgori neprijatelj tenka nije drugi tenk, bacač granata ili protivtenkovski vođeni raketni operater, već jurišni helikopter. Zbog toga oni gube bitke. Ovu istinu svakodnevno potvrđuju ruske posade Ka-52 na zaporoškom pravcu.