Očekuju se "pljusak" ruskih projektila?! Moskva prilagođava rakete P500, P700 i P1000 za kopnene udare

U svetlu ispitivanja koja su distribuirana u različitim neruskim medijima, kako navode ruski vojni entuzijasti, uočeno je da rusko Ministarstvo odbrane razmatra transformaciju zastarelih sovjetskih protivbrodskih raketa u šire primenljive rakete zemlja-zemlja.

Uprkos protoku vremena, Rusija zadržava impresivan arsenal moćnih projektila, koji se broji u hiljadama. Ova kolekcija posebno uključuje ogromne rakete P-700 Granit, P-500 Bazalt i P-1000 Vulkan. Ovi projektili, pored svoje primarne funkcije borbe protiv mornaričkih brodova, poseduju kapacitet da gađaju i desetkuju infrastrukturne objekte navodnog protivnika.

To je zaista uobičajena pojava. Protivbrodske rakete Oniks P-800, poznate po svojoj efikasnosti, dokazale su svoju moć u testovima upotrebe na kopnu. Ovi supersonični projektili poseduju sposobnost da probiju skoro svaki sistem protivvazdušne odbrane, što svedoči o njihovoj zastrašujućoj prirodi. Shodno tome, bezbroj ruskih stručnjaka tvrdi da P-700 Granit, P-500 Bazalt i P-1000 Vulkan služe kao efikasne rakete za kopnene ciljeve. Ali šta opravdava ovu tvrdnju?

P-500, P-700 I P-1000

Prvobitno proizveden 1983. godine, P-700 Granit je supersonična raketa, koja ima određene sličnosti sa Oniksom. Dizajnirana prvenstveno za raspoređivanje na podmornicama Granit i Antei, ova raketa je decenijama bila značajna komponenta ruskog vojnog arsenala. Međutim, pošto je većina ovih podmornica povučena iz upotrebe i naknadno uništena, korisnost P-700 Granit u njegovom originalnom obliku je smanjena.

S obzirom na ove okolnosti, pretvaranje u rakete za dejstva sa kopna je logičan razvoj. Ova transformacija ne samo da produžava operativni vek ovih projektila, već je i usklađena sa strateškim pravcem ruske vojske. Budući razvoj događaja ukazuje na pomak ka novijim raketnim sistemima, konkretno, Kalibru i Cirkonu. Kao takva, očekuje se da će era P-700 Granit, u svom originalnom obliku, uskoro doći do kraja.

P-500 Bazalt, supersonična raketa koja liči na Oniks, koristila je isključivo cenjena krstarica nosača aviona Admiral Kuznjecov.

Međutim, u svetlu tekućih napora za modernizaciju, Admiral Kuznjecov će biti opremljen tehnološki naprednijim projektilima. Shodno tome, predviđa se da će P-500 Bazalt ostati u velikoj meri neaktivni u doglednoj budućnosti.

P-1000 Vulkan, veoma sofisticirana raketa, pojavila se kao naslednik P-500 Bazalt. Ova tranzicija je označila ključni napredak u vojnoj tehnologiji, koji se dogodio u sumrak postojanja Sovjetskog Saveza. Raketne krstarice Maršal Ustinov i Varjag služe kao primarni nosači ovog najsavremenijeg oružja.

Naime, ratni brod Maršal Ustinov, čak i nakon modernizacije, nastavlja da ima 16 lansera namenjenih ovim naprednim raketama.

Kapacitet projektila

P-500 Bazalt, kako se čini, neosporno poseduje kapacitet da se koristi kao raketa zemlja-zemlja. Ovo je prvenstveno zato što više ne postoje nosači dizajnirani za njihovu primenu. Međutim, važno je napomenuti da rakete kao što su P-700 Granit i još moćniji P-1000 Vulkan i dalje zvanično služe na nekoliko ogromnih brodova i podmornica. Stoga je izvodljivost njihove modifikacije za kopnene udare, u izvesnoj meri, ograničena.

Izveštaji koji dolaze iz zapadnih medija ukazuju na to da rusko Ministarstvo odbrane razmišlja o značajnoj strateškoj promeni. Konkretno, oni razmišljaju o mogućnosti prenamene protivbrodskih raketa iz epohe Hladnog rata, preusmeravajući svoju zastrašujuću moć ka zemaljskim ciljevima. Ključno je naglasiti veličinu potencijalnog udara ovih projektila, pošto je svaka opremljena eksplozivnim nosivim opterećenjem od neverovatnih 1000 kilograma.

Rusija ima raketnu rezervu

Izveštaji pokazuju da Rusija poseduje arsenal koji se sastoji od stotina raketa Bazalt, zajedno sa njegovom modifikovanom verzijom, P-1000 Vulkan. Istovremeno, nacija takođe ima hiljade raketa P-700 Granit. Uzimajući u obzir veličinu ovih cifara, salva koja bi bila ispaljena sa svih aktivnih brodova mogla bi potencijalno da ispali oko 500 projektila. Štaviše, postojanje još hiljada raketa u rezervi dodatno pojačava inventar raketa Rusije.

Potreba za modernizacijom raketa je očigledna. Trenutno su ove rakete projektovane da pogađaju ciljeve na moru - što je relativno jednostavan zadatak s obzirom na nedostatak geografske složenosti u morskom okruženju. Prelazak ovih projektila na kopnene ciljeve, međutim, predstavlja značajan izazov zbog složene i raznovrsne topografije zemljišta. Složenost zemaljskih pejzaža zahteva sveobuhvatan pregled i naknadnu nadogradnju postojeće raketne tehnologije.

Postoji potencijal i ruski inženjeri trenutno se bave ovim pitanjem. Zapažanja su otkrila da je nekoliko ruskih raketa već počelo da integriše GLONASS i inercijalne sisteme za navođenje. Stručnjaci tvrde da proces modifikacije raketa P-700 Granit, P-500 Bazalt i P-1000 Vulkan za kopnene ciljeve može trajati šest meseci, ako ne i duže.

Oni samo žele nešto da pogode

Raspoređivanje projektila je indikacija da Rusija usvaja ono što se može nazvati "strategijom kuhinjskog slivnika", prema analizi Jana Vilijamsa, zamenika direktora cenjenog Projekta protivraketne odbrane u renomiranom Centru za strateške i međunarodne studije, koje je preneo Insider početkom ove godine.

Trenutno postoji izuzetna raznolikost tipova projektila kojima smo svedoci, od najnovijih modela do starijih verzija. Čini se da je namera prilično neselektivna želja da se nanese šteta, kao što je primetio Vilijams. On je tvrdio da rakete H-22, u svojoj pretežnoj upotrebi, značajno odstupaju od predviđene vojne primene, efektivno funkcionišući kao instrument terora.

Vilijams kaže da Rusi koriste raznovrstan niz projektila, preplavljujući ukrajinski vazdušni prostor mnoštvom remetilačkih elemenata. Ova strategija ima za cilj da izazove određeni stepen konfuzije u ukrajinskom sistemu PVO, čime se oslabi njegova operativna efikasnost.

Ukrajinska protivvazdušna utvrđenja, utvrđena zapadnom tehnologijom, do sada su pokazala impresivnu efikasnost u suzbijanju ruskih ofanziva, što je potvrdilo nekoliko eksperata u ranijim razgovorima za Insider. Međutim, ostaje neizbežna realnost da je potpuno odvraćanje nedostižan ideal.

Razumevanje trenutnog rešenja

Prema Vilijamsovim rečima, raspoređivanje takve protivbrodske rakete ukazuje na "kratkoročni pristup" koji je usvojila Rusija. Ova strategija, tvrdi on, kompromituje sposobnost Rusije da se efikasno suprotstavi drugim pretnjama koje preti.

Raketa H-22, prema njegovoj izjavi, predstavlja jedno od vodećih oruđa u ruskom arsenalu dizajnirano da se suprotstavi snagama američke mornarice ili NATO-a. Ipak, intrigantno je primećeno da se ove rakete postavljaju na gađanje stambenih zgrada i skladišta.

- Ovaj pristup pokazuje upadljiv stepen kratkoročnosti. To je slično brzom bacanju svih resursa koji su pri ruci na bilo koji zamisliv način, sa odloženom namerom da se upravljaju posledicama - rekao je on.