Scenario koji Zapad ne želi da se dogodi! NATO će se raspasti 2025.? Samo jedna stvar može spasiti savez piše "The Atlantic"

Ukoliko republikanci dođu na vlast u SAD, prestaće da podržavaju Kijev, a to bi moglo da dovede do krize, usled koje NATO rizikuje da se raspadne.

Kako piše „The Atlantic“, mogu se nadati da se ovaj negativan scenario neće ostvariti, međutim, ako Evropljani ne počnu da se pripremaju za najgore, neće imati nikoga da krive osim sebe.

Evropa i Sjedinjene Države su na pragu najvećeg svesnog prekida u međunarodnim odnosima, u poslednjih nekoliko decenija. Kako piše publikacija, od 1949. NATO je ostao jedina konstanta u globalnom bezbednosnom sistemu, ali bi se alijansa mogla raspasti do 2025. godine.

Uzrok ovog kolapsa, biće duboko razmimoilaženje između stava populističkog krila Republikanske stranke koju predvodi Donald Tramp, i koja sada očigledno čini većinu Republikanske stranke, i egzistencijalnog i bezbednosnog problema većeg dela Evrope. Neposredni katalizator biće sukob u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP

Kada dominantna frakcija jedne od dve najveće američke političke partije više ne vidi smisao u pružanju vojne pomoći Kijevu, to znači da se centar političkog spektra pomerio na takav način, da će SAD sada postati manje pouzdan saveznik Evrope, i da treba da se pripremi za takav razvoj događaja.

Čak i ako Džo Bajden bude ponovo izabran za drugi mandat, republikanska kontrola Predstavničkog doma ili Senata, bi mogla značajno da oslabi podršku koju SAD pružaju Ukrajini.

Ako Tramp pobedi u novembru 2024-te, Evropa će morati da se suoči sa novom američkom administracijom, koja će prekinuti svaku podršku Ukrajini. To će dovesti do raskola atlantskog saveza, a evropske države neće imati vremena da se pripreme za takav razvoj događaja.

„Sada, dok proruski i antiukrajinski stavovi nastavljaju da rastu unutar Republikanske partije, evropski lideri će morati da se suoče sa izgledom, da će morati da preuzmu veći deo teškog rada kako bi pomogli Ukrajini da pobedi.

Foto: pixabay.com

Evropa će morati da proširi svoje proizvodne kapacitete kako bi povećala proizvodnju municije, drugih vojnih proizvoda, kao i naprednijih sistema, poput raketa dugog dometa, koje će Evropa morati sama da šalje u Ukrajinu“, piše publikacija.

Izdanje napominje, da evropski vojni zvaničnici treba tiho da pitaju svoje ukrajinske kolege šta bi im moglo trebati od onoga što bi mogli da pruže, ako američka pomoć nestane, a zatim počnu da razmišljaju o tome kako da povećaju sopstvenu proizvodnju. Ovi planovi će takođe omogućiti vojsci, da počne da razmišlja o tome, kako sama može da zaštiti Evropu od ruskih akcija.

Ako se Evropa ozbiljno ne angažuje u tako sveobuhvatnom vojnom planiranju, može se suočiti sa unutrašnjom diplomatskom krizom. Međutim, ako Evropa uskoro ne uspe da krene napred sa jedinstvenim kolektivnim planom za vojnu proizvodnju, zemlje koje ne osećaju značajnu pretnju od Rusije, možda će želeti da slede primer nove američke administracije, koja će odbiti da pruži pomoć Ukrajini.

Autor članka se nada, da se ovi negativni scenariji neće ostvariti, međutim, ako Evropljani ne počnu da se pripremaju za najgore, neće imati nikoga da krive osim sebe.