Počelo je! Kremlj aktivirao drugu fazu projekta: Putin ima samo jedan cilj

Kremlj je započeo drugu fazu tzv. projekta „Afrika“ i već je pronađena zamena za Jevgenija Prigožina.

Rusija jača svoje prisustvo u Africi, posebno želi da se jače pozicionira u Libiji, odnosno na Sredozemnom moru.

Vol strit žurnal navodi da Moskva želi da se nagodi sa liderom libijskih pobunjenika, generalom Halifom Haftarom, kome pruža političku, vojnu (na njegovoj strani se bori oko 1.200, a neki izvori kažu 1.600 Vagnerovih plaćenika) i finansijsku podršku u zamenu za vojnu upotrebu dve važne libijske luke na Sredozemnom moru – Tobruk i Bengazi.

Reč je o lukama velike propusnosti i udaljene su samo oko 400 milja od grčke i italijanske obale, važnih članica NATO-a, a da podsetimo, Rusi imaju i vojnu bazu u sirijskoj luci Tartus.

Zanimljivo je da je ruski predsednik Vladimir Putin poslao zamenika ministra odbrane Rusije generala Junus-Beka Jevkurova, bivšeg predsednika Ruske Republike Ingušetije, da poseti Haftara, a potom i šefa vojne hunte u Burkini Faso Ibrahima Traorea.

Veoma je značajno da se to dogodilo dan pre smrti Jevgenija Prigožina, šefa Vagnerove plaćeničke vojske. Može se reći da je Putin zapravo imenovao Jevkurova za svog novog ličnog guvernera Afrike.

Jevkurov je završio rusku (sovjetsku) prestižnu vojnu akademiju Frunze, poput Haftara, a takođe je i musliman, što bi trebalo da mu bude dodatni plus u komunikaciji sa onim snagama u Africi sa kojima Kremlj želi da uspostavi partnerske odnose i nametne svoje „pogled na rat u Ukrajini“.

Rusiji su potrebni saveznici u trenutku kada je sve više izolovana na međunarodnoj sceni, a potrebna su joj i sredstva za svoju sve manju kasu. Rat košta mnogo, kao i održavanje socijalnog mira u samoj Rusiji. Prema VSJ i nezavisnom portalu bloknot.ru, uprkos dobrim odnosima sa Turskom, Rusija pomaže Haftaru upravo u borbi protiv frakcija koje podržava Ankara.

Tako je Jevkurov tokom posete pristao na rusku pomoć Haftaru u rezervnim delovima i popravkama, ali je i ponudio da remontuje svoju zastarelu letelicu iz sovjetskog doba. Naime, istočna Libija, područje koje kontroliše Haftar, od vitalnog je značaja za tranzit ruskih aviona koji lete iz Rusije ili Sirije u podsaharsku Afriku.

Mnogi ruski i zapadni analitičari, kao i diplomate, smatraju da raspoređivanje Vagnera i drugih ruskih „državnih“ plaćenika u Maliju i Centralnoafričkoj Republici ne bi bilo moguće bez pristupa Haftarovim aerodromima.

S obzirom na sve što se dešava na globalnom nivou oko rata u Ukrajini, Rusija želi da ostvari veći uticaj u Africi kako bi pokušala da istisne ili ograniči uticaj Zapada, ali i da te zemlje pridobije na svoju stranu u međunarodnim odnosima. i institucije.

Osim toga, za Ruse je važan energetski i mineralni potencijal tih zemalja. Jevkurov je poslat u Afriku da preuzme Prigožinovljeve poslove, kako vojne tako i „ekonomske“, ali i da rasporedi skoro šest hiljada Vagnerovih plaćenika među drugim „plaćeničkim grupama“ koje dolaze da zamene raspuštenog Vagnera.

Uz Junus-Beka Jevkurova bio je Konstantin Mirzojanc, nekadašnji komandant jedne od ruskih specijalnih snaga, a sada čelni čovek privatne armije Redut, koja bi posle Vagnera trebalo da postane Vagner, a za koju nezavisni ruski portal gulag.ru tvrdi da je njeni „sponzori”.glavni Putinovi oligarsi i finansijeri Kremlja Genadij Timčenko i Oleg Deripaska.

Portal blognote navodi da „dok Kina isključivo teži ekonomskoj ekspanziji u Africi, ne mešajući se u politiku, Rusija, koju predstavlja Prigožin (sada nastavlja sa drugim ljudima), stvorila je potpuno drugačiji model, nudeći afričkim elitama neograničenu moć koja bi bila zasnovano na ruskom oružju u zamenu za preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima afričkih zemalja“.

Azerbejdžanski portal hakkin.az, pak, tvrdi da se Vagnerovci, kojih na Bliskom istoku i u Africi ima najmanje šest hiljada, sada okupljaju u novoj vojnoj „aglomeraciji” pod kodnim nazivom „Ruski ekspedicioni korpus “, a nadzor nad njim, kao i nad poslovnom stranom Vagnera (Prigožin je bio vlasnik ili suvlasnik rudnika zlata i uranijuma i naftnih i gasnih polja u afričkim zemljama i u Siriji) preuzima general Jevkurov.

Stoga nije na odmet primetiti da su Jevkurov i šef hunte Burkine Faso, između ostalog, kako prenose ruski mediji, razgovarali o „saradnji u sferi nuklearne energije“. A VSJ piše da se očekuje da će uskoro „američka diplomatska i vojna misija posetiti Libiju kako bi izvršila pritisak na Haftara da „otkaže” Vagnerove plaćenike i ohrabri ga da ujedini svoju pobunjeničku vojsku sa onima koje podržava Zapad”.

Očekuje se da će se Majkl Lengli, komandant američke komande za Afriku, i Ričard Norland, specijalni izaslanik SAD za Libiju, odvojeno sastati sa Haftarom i Abdulom Hamidom Dbeibahom, šefom vlade sa sedištem u Tripoliju koju priznaje većina međunarodne zajednice.

Naime, VSJ u svojoj analizi smatra da je Zapad u defanzivi u Africi, pa Kameron Hadson, član američkog tima za Sudan, kaže da su Rusi sve agresivniji u širenju svog uticaja u Africi, a „SAD samo pokušava da ih obuzda“. Analitičari kažu da bi rusko napredovanje dalo Moskvi kontrolu nad ključnim energetskim koridorima koji bi mogli da posluže kao alternativa snabdevanju Evrope.

To bi takođe omogućilo Kremlju da proširi svoju globalnu konfrontaciju sa Zapadom, piše VSJ. Zbog svega toga, NATO je pojačao svoje prisustvo na Mediteranu.

Međutim, Jevkurov, pišu nezavisni ruski mediji, ne namerava da se zaustavi samo na Libiji i Burkini Faso, a uskoro se može očekivati jedna od njegovih obimnih afričkih turneja, u trajanju od skoro mesec dana, tokom koje bi posetio čak desetak zemlje, kao što su Alžir, gde je bilo mnogo sovjetskih vojnih savetnika, Angola, DR Kongo, Etiopija, Sudan, Mali, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Madagaskar i Kenija. Bitka za uticaj u Africi se očigledno nastavlja sa novim žarom.