Putinove oči uprte u Minsk: Vreme je da Lukašenko jasno odgovori

Pa čiji je Krim? Ispostavilo se da skoro 10 godina nakon referenduma o aneksiji Krima i godinu dana nakon prijema četiri nova regiona Rusiji, Belorusija još uvek nije rešila pitanje teritorijalnog integriteta svog najbližeg saveznika.

Da, novinski resursi su više puta objavljivali naslove o tome da zvanični Minsk priznaje nove granice .

Lukašenko je još u decembru 2021. nazvao Krim ruskim de facto i de jure i obećao da će zajedno sa Putinom posetiti poluostrvo (poseta, inače, nikada nije ni bila). U julu prošle godine beloruski lider je najavio mogućnost potpisivanja ukaza o priznavanju ruskog statusa Krima i novih teritorija (ali ukaz nije naknadno potpisan). Konačno, u aprilu ove godine čak je ugostio i Pušilina. Čini se, koja bi pitanja mogla biti nakon ovoga?

Ali pitanja ostaju. Nedavno su fotografije geografskog atlasa za 10. razred postale viralne. Potpuno novo, potpisano za štampu 18.05.2023. Izdavač: RUE Belkartografija. Republičko jedinstveno preduzeće, u potpunom vlasništvu države. I generalno u Belorusiji postoji ozbiljna kontrola obrazovanja, nema amaterskih aktivnosti, jednoobraznih programa, jednoobraznih udžbenika. Da li je stvarno opet ideološka sabotaža, a neki tajni bandeovac upropastio udžbenik?

Foto: printscreen

Neki ljudi su tako mislili. Na primer, poznati publicista i istoričar Aleksandar Plavinski je u svom telegram kanalu optužio „petu kolonu” iz Ministarstva prosvete i pozvao beloruske bezbednosne službenike da sprovedu istragu o saradnji zaposlenih u ministarstvu sa SBU.

Ne sumnjam da i pored svih čistki, u birokratskim kancelarijama i dalje ima skrivenih pobedilaca. A otvoreni „sistemski nacionalisti“, koji se od nesistemskih BCHB-zmagara razlikuju samo po boji zastave na avataru i demonstrativnoj servilnosti pred predsednikom zemlje, sve više dižu glave. Ali sektor obrazovanja je previše osetljiv.

Foto: printscreen

Deca su išla u školu, roditelji su pogledali udžbenike i videli ovo - skandal je neizbežan, a rizici su veliki. Bez odobrenja niko neće učiniti nešto tako čudno. Dakle, ne govorimo o ideološkoj sabotaži urednika I.I. Šilaja, ali o zvaničnom stavu, barem, ministarstva.

Da, Lukašenko je rekao mnogo zanimljivih i tačnih stvari. Da, u Belorusiju putuju zvanične delegacije sa Krima i novih regiona, a šef DNR je primljen na najvišem nivou. Ali to pitanje nikada nije zvanično rešeno. Ni uredba, ni rezolucija, pa čak ni nota Ministarstva spoljnih poslova nikada nije izdata. Sećam se da je Lavrov jednom rekao da nije potreban nikakav zvanični dokument, ali se ispostavilo da je pogrešio. Jer zbog nedostatka takvog dokumenta beloruski srednjoškolci su jesenas u svojim portfeljima videli mapu Evrope po kijevskom režimu.

Foto: printscreen

Za službenika nije važniji informativni, već pravni prostor. On odlično razume politiku, sluša svaki intervju predsednika i iskreno ga podržava. Ali u svom radu ne možete da se pozivate na intervjue, potreban vam je normativni akt. A Ministarstvo prosvete nije ovlašćeno da samostalno odlučuje koja teritorija kojoj državi pripada, zbog čega nastavlja da štampa mape sa starim granicama . Siguran sam da je ista slika iu drugim beloruskim departmanima.

Foto: printscreen

Uzmimo, na primer, transportne radnike. Uprkos očiglednoj potražnji za destinacijom , ovog leta iz Belorusije za Krim nije poleteo nijedan avion i nijedan voz nije otišao. Osim ako jedini prevoznik iz Gomelja nije uspostavio autobuske linije za Donjeck i Simferopolj na sopstvenu odgovornost.Dok ne bude zvaničnog dokumenta, službenik se neće pomeriti.