Počinje, biće gori od Hamasa! Izrael izdao naređenje bez presedana: Spremite se!

Stanovnici se pakuju i odlaze dok se država priprema za moguća neprijateljstva sa Hezbolahom u isto vreme kada je i rat u Gazi.

Usred spektakularnog pejzaža severnog Izraela , gde se planine spuštaju u pogled na Liban i Siriju, varljivo je tiho. U ovo doba godine, oblast je obično puna poslednjih turista tokom jevrejske sezone praznika, koji na najbolji način koriste hladnije vreme za pešačenje i branje jabuka.

Umesto toga, u ponedeljak je izraelsko ministarstvo odbrane izdalo naređenje bez presedana da se stanovnici 28 sela i kibuca u krugu od 2 km (1,25 milja) od plave linije koja razdvaja zemlju od Libana evakuišu na jug. Država se priprema za moguće izbijanje neprijateljstava sa Hezbolahom , moćnom libanskom milicijom koju podržava Iran, istovremeno sa novim ratom sa Hamasom u blokiranom pojasu Gaze.

Severni front, kao i južni pre njega, se prazni, posle uzastopnih raketnih i raketnih napada i graničnih okršaja poslednjih dana sa Hezbolahom i palestinskim frakcijama aktivnim u Libanu. Raspoloženje širom Izraela je mahnito, poverenje u vojsku i državu smanjeno.

Foto: Tanjug/AP

Za zajednice koje žive ovde, naredba za evakuaciju nije samo ponavljanje istorije, ili povremene salve raketa koje su aktivirale sirene za vazdušni napad. Takođe je zastrašujuća zbog svoje novine. Šanse za eskalaciju sa Hezbolahom, palestinskim frakcijama na okupiranoj Zapadnoj obali – ili čak frontalni sudar sa Iranom, nakon godina „rata u senci“ širom regiona – veće su nego što su ikada bile.

Odluka Džoa Bajdena da ove nedelje pošalje drugu grupu nosača aviona u istočni Mediteran kako bi ojačala odbranu Izraela i odvratila „bilo koji državni ili nedržavni akter“ od ulaska u borbu u suštini je bacila rukavac Teheranu, a veliki deo izraelskih medija je oduševljen pokretanjem „preventivnog napada“ na Hezbolah.

- Mislim da nije pitanje kada će rat doći ovde. Mislim da je već ovde - rekla je Emanuela Kaplan, 34, iz kibuca Bar Am, igrajući se sa svojom šestomesečnom bebom u improvizovanoj igraonici u prizemlju u njihovom privremenom domu: hotelu u Tiberijadi, turističko središte na Galilejskom jezeru. Kao i 300.000 drugih Izraelaca, njen suprug, vojni rezervista, pozvan je na dužnost i sada je stacioniran na jugu.

Foto: EPA

Više od 1.300 ljudi ubijeno je 7. oktobra nakon što je palestinska militantna grupa Hamas izvela najdrskiji napad u svojoj istoriji. Njene snage su probile bezbednosnu ogradu kojom se nalazi 2,3 miliona stanovnika Gaze, pre nego što su ubile svoj put kroz desetine izraelskih gradova i kibuca i zaplenile 199 talaca da ih vrate u Gazu.

Kao odgovor, Izrael je pokrenuo svoju najveću kampanju bombardovanja na opkoljenoj teritoriji, ubivši najmanje 2.800 Palestinaca i naredivši više od milion ljudi da napuste svoje domove u severnoj polovini pojasa, iako nemaju bezbedno mesto da odu. . U ponedeljak, uprkos izveštajima da su Kairo i međunarodni posrednici postigli dogovor da stranci i državljani sa dvojnim državljanstvom izbegnu rat i pošalju očajnički potrebnu pomoć u Gazu, jedini civilni prelaz u egipatsku Sinajsku pustinju ostao je zatvoren .

Izrael nije vodio rat na dva fronta od iznenadnog napada na Jom Kipur od strane Sirije sa severa i Egipta sa juga pre 50 godina ovog meseca. I Hezbolah i Izrael su bili oprezni da izbegnu povratak u krvavi letnji rat 2006. godine koji je ostavio delove Bejruta, glavnog grada Libana, u ruševinama.

Ali čak i pre nego što je prošle nedelje izbila peta runda rata u Gazi otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom 2007. godine, tenzije na plavoj liniji , granici između Izraela i Libana koju kontrolišu UN, dostigle su najviši nivo tokom leta.

Metula, najseverniji grad Izraela, u ponedeljak popodne je bila tiha; većina stanovnika je već stavila svoje stvari i kućne ljubimce u automobile da odsednu sa porodicom ili u hotele koje sponzoriše vlada van domašaja raketne vatre kratkog dometa. Stariji rezervista Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na glavnoj kapiji bio je nervozan nakon dva izveštaja o infiltracijama na kopnu od strane Hezbolaha ili palestinskih frakcija.

Na glavnoj autobuskoj stanici u Kirijat Šemoni, 6 milja (9 km) južno od plave linije, mlaz civila je uzeo velike kofere i ukrcao se u autobuse koji su krenuli ka Tiberijadi, a vojnici su čekali transport koji ide na sever. Za grad nema naredbe za evakuaciju, ali su ulice bile puste osim vojnika na kontrolnim punktovima i vojnih vozila.

Samo jedno mesto na autobuskom kolodvoru je bilo otvoreno: hamburger gde je pola tuceta meštana došlo na ručak i humor na vešalima. Došlo je do vatrenog okršaja između osumnjičenih boraca Hezbolaha i vojnika IDF-a, vidljivih sa zapadne strane grada prethodne noći, a grupa je razgovarala o tome šta bi moglo da usledi.

„Ne plašimo se raketa; plašimo se kopnene borbe. Nikada ranije nisam video tako nešto“, rekao je Inbal Ben Šitrit, 26. „Ako Hezbolah dođe, biće mnogo gore od Hamasa… Hamas može poslati 1.000 ljudi, Hezbolah može poslati 10.000. Imaju bolje oružje i veću podršku Irana.

Širom većeg dela gornje Galileje, vinogradi i zasadi jabuka i trešanja cvetali su od rata 2006. godine, ali neka mesta još uvek nose ožiljke od borbi.

Spasioci i civili uklanjaju ruševine kuće uništene nakon izraelskog napada u centralnoj Gazi.
Diplomatski napori predvođeni SAD ne uspevaju da olakšaju nevolju Palestinaca u Gazi
Opširnije
U južnom Libanu , uporištu Hezbolaha, ratno nasleđe je očiglednije. Danas, 6 miliona stanovnika, pod de fakto kontrolom islamističke grupe, nalazi se u zagrljaju strašne finansijske krize; njen narod nije u poziciji da podnese teret novog rata. Prema Majklu Jangu, analitičaru Karnegi centra za Bliski istok sa sedištem u Bejrutu, značajno je da je većina do sada lansiranja ka Izraelu dolazila iz sunitskih i većinski hrišćanskih područja; čini se da Hezbolah još nije voljan da se suoči sa odgovorom svoje šiitske baze.

„Ovo nije kao kada smo morali da se evakuišemo ranije. Pre nego što smo uspeli da nastavimo posao. Nije bilo tako intenzivno”, rekla je Deniz Lili Gever, 62-godišnjakinja poreklom iz Londona. Nakon što je Bar Am učinila svojim domom poslednjih 25 godina, ona takođe sada boravi u hotelu u Tiberiji.

„Ne vidim sebe da ikad idem kući. Ima ljudi na severu koji žele da mi urade ono što su uradili ljudima na jugu. Znao sam da imamo neprijatelje, ali nisam mislio da će učiniti nešto ovako.”