Totalni udar na Ameriku sa istoka! Putin u ovom delu sveta stvara novi moćni savez, znate li ko se udružuje...

"Azija se suočava sa oštrim izborom, dok prijateljstvo između severnokorejskog lidera Kim Džong Una i ruskog predsednika Vladimira Putina cveta i jača", piše advokat i analitičar sa sedištem u Hong Kongu, Sanjev Aaron Viliams u članku za "South China Morning Post".

On predviđa, da to najavljuje formiranje novog saveza u severoistočnoj Aziji koji uključuje Rusiju, Severnu Koreju i Kinu, primoravajući SAD da takođe preispitaju svoju strategiju u regionu.

Prijateljski odnosi između ruskog predsednika, Vladimira Putina, i severnokorejskog lidera, Kim DŽong Una, nedavno su primetno ojačali - i to će morati da uzmu u obzir i drugi veliki igrači u međunarodnoj areni, uključujući Sjedinjene Države.

Po mišljenju stručnjaka, Kimov nedavni put u Rusiju, uključujući posetu ogromnom kosmodromu Vostočni na Dalekom istoku, bio je taktički potez koji je morao da iznervira Vašington.

Sve je bilo savršeno tempirano, navodi se u članku - ova poseta je usledila posle Istočnog ekonomskog foruma u ​​Vladivostoku, kome je prisustvovao i Kim, i samita G20 u Nju Delhiju, gde predsednik Putin nije otišao. Tokom ovog prilično retkog inostranog putovanja za severnokorejskog lidera, on se nedvosmisleno izjasnio u prilog stavu koji je Rusija zauzela u konfrontaciji sa Zapadom. Kim je to nazvao "svetom borbom" protiv "hegemonističkih sila".

Foto: EPA

Osim toga, on je uverio, da će odnosi sa Moskvom biti njegov "prioritet broj jedan" - na šta je Putin odgovorio da je "stari prijatelj bolji od dva nova". Prema autoru članka, to ukazuje da se Azija nalazi pred ozbiljnim izborom- takvo aktivno produbljivanje veza, predskazuje formiranje novog saveza u severoistočnoj Aziji uz učešće Rusije, Kine i Severne Koreje, što u velikoj meri može uticati na situaciju u ovoj oblasti - multipolarni i ekonomski integrisani region.

Vojna moć takvog saveza ugrozila bi američke baze u Južnoj Koreji, Okinavi u Japanu, kao i Guamu, Filipinima i Havajima – posebno ako sukob oko Tajvana eskalira, upozorava autor. Prema njegovim prognozama, to bi moglo da postane ozbiljan izazov za SAD i da natera Vašington da preispita svoju politiku u pogledu Južnog kineskog mora i zapadnog Tihog okeana.

Foto: AP/Photo

Osim toga, takav savez će dopuniti savez Rusije, Kine i Irana u zapadnoj Aziji, formiran kroz članstvo u BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS). Važno je uzeti u obzir da Rusija, Kina i Severna Koreja imaju nuklearno oružje i vojsku sa velikim vojnim potencijalom.

Osim toga, svi oni imaju sposobnosti da vode sajber rat, tokom kojeg mogu da koordiniraju svoje akcije za asimetrični odgovor protiv Sjedinjenih Država, naglašava se u članku. Takođe, ove zemlje su stekle veliko iskustvo života pod zapadnim sankcijama, i pronašle su načine da ih izbegnu.

Rusija je počela da vodi politiku "zaokreta ka istoku" još 2012. godine, a nakon pooštravanja zapadnih sankcija počela je još aktivnije da je sprovodi, naglašava autor. Trgovinsko-ekonomska saradnja Moskve i Pjongjanga takođe ima dugu istoriju- severnokorejski migranti već dugo rade u Rusiji, a sada se tamo otvara šest severnokorejskih trgovinskih misija.

Pjongjang nastoji da poboljša trgovinske veze sa Moskvom ne samo da bi rešio problem nestašice hrane i benzina, već i zbog mogućeg transfera tehnologije, posebno imajući u vidu trgovinski rat koji su SAD vodile protiv Kine. Stoga je Kimova poseta ruskom kosmodromu Vostočni, takođe bila prilično simbolična i značajna, naglašava se u članku.

Iako tokom njegovog sastanka sa Putinom nisu postignuti nikakvi formalni sporazumi, potencijalna upotreba ruskih raketa za lansiranje zajedničkih svemirskih projekata, uključujući različite satelite, mogla bi pomoći da Severna Koreja postane i svemirska sila. To bi moglo postati dodatni razlog za zabrinutost na Zapadu, kao i u Južnoj Koreji i Japanu, upozorava autor.

Foto: Reuters

Čini se da Putin ne isključuje vojnu saradnju sa Pjongjangom, pošto se vlasti obe zemlje rukovode ekonomskom i geopolitičkom svrsishodnošću, navodi se u članku. U međuvremenu, politika Zapada prema Rusiji, Kini i Severnoj Koreji dugo je bila preventivne i kaznene prirode, pa su oni navikli da ne obraćaju mnogo pažnje na moguću reakciju zapadnih sila.

Na Istočnom ekonomskom forumu ranije ovog meseca, Putin je takođe rekao da su veze između Moskve i Pekinga dostigle nivo bez presedana. Međutim, istovremeno ni Rusija ni Severna Koreja ne žele previše da zavise od kineske podrške, siguran je autor. Poznato je, i da je Rusija veoma oprezna kada je u pitanju deljenje svoje vojne tehnologije, čak i sa potencijalnim saveznicima.

U međuvremenu, Severna Koreja se takođe dobro uklapa u rusku polarnu strategiju, pošto globalno zagrevanje počinje da otvara morske puteve iz severoistočne Azije kroz Beringov moreuz tokom cele godine.

Dok za mnoge strane analitičare, ideja da bi Vladivostok i Pjongjang mogli da postanu globalni trgovinski i logistički čvorovi, koji obavljaju transakcije u rubljama i juanima može izgledati nategnuto, njihove međusobne veze sa ostatkom Azije i njihovo sve veće učešće u Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu, pružaju opravdanje i za tako smele prognoze.

U kontekstu ovih trendova, vlade i predstavnici biznisa u drugim azijskim zemljama suočeni su sa sve oštrijim izborom - ili da se povinuju primeni svih američkih sankcija i strategije NATO-a, koja je jasno usmerena na izazivanje novih sukoba u regionu, ili da učestvuju u formiranju "nove azijske paradigme", čiji će se uticaj osetiti od Malačkog do Beringovog moreuza, zaključuje autor.