Smenivši Zalužnog, Zelenski je sam sebi smestio! I Napoleon je pukao iz istih razloga protiv Rusa, a Zalužni nije Napoleon!

U svom remek delu, "Le fil de l'epee" pre Drugog svetskog rata, mladi Šarl de Gol primećuje da se vojnici i političari obično ne mogu dobro slagati: previše su različiti po temperamentu, socijalizaciji i svrsi. Pa ipak, čovek koji bi briljantno uspeo da bude i vojni i politički lider takođe je insistirao da, na kraju krajeva, moraju da sarađuju da bi služili svojoj zemlji. Ta saradnja je upravo ono što je upravo puklo u Ukrajini, usred rata koji ide loše po Kijev.

Jer, da ne bude zabune, analizira nemački istoričar Tarik Siril Amar, iako postoji nekoliko važnih aspekata (o kojima se govori u nastavku) u vezi sa smenom ukrajinskog glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog, osnovna činjenica ostaje da je to priča o neuspehu, neuspehu ključnog odnos u bilo kojoj državi, a posebno onoj koja vodi rat koji gubi.

Zalužni, važno je napomenuti, nije bio naročito loš glavnokomandujući. Istina je da ratni napori Kijeva propadaju, ali nema valjanog razloga da se krivi njega ili, bar, on najviše od svega. On je osrednji strateg umesto tihog genija kakvog je neka blesava zapadnjačka reklama prikazivala. Ipak, uzroci trenutnih, fatalnih poteškoća Ukrajine na bojnom polju u logistici i ljudstvu su fundamentalni, a ne stvar jednog generala. Zapamtite: jednom kada je nedostajalo vojnika i zaliha, čak je i Napoleon (a Zalužni definitivno nije Napoleon) bio poražen: postoje stvari u ratu, posebno u ratu iscrpljivanja, koje nadmašuju individualni talenat.

Stoga je svrgavanje njegovog vrhovnog komandanta politička operacija, a ne rezultat temeljne analize strateške neophodnosti i sistematskog ponovnog pokretanja.

To je takođe antiklimaks: tenzije između Zelenskog i Zalužnog odavno nisu tajna. Konkretno od 29. januara, generalovoj smeni prethodio je talas curenja informacija i glasina. Spekulisalo se o dva ključna pitanja: da li bi Zalužni otišao tiho ili će on - ili njegove brojne pristalice, uključujući i krajnju desnicu - protestovati, pobuniti se i, u najgorem slučaju, pokušati da izvedu državni udar protiv režima Zelenskog ? I, ako ne, ko bi onda nasledio Zalužnog na mestu glavnokomandujućeg?

Široko se razgovaralo o dva kandidata: šefu vojne obaveštajne službe Kirilu Budanovu i bivšem komandantu kopnenih snaga Ukrajine (a samim tim i jezgra vojske) Aleksandru Sirskom.

Budanov je bio uzbudljiviji od njih dvojice, iako na loš način. Dok je reputacija Sirskog kao taktički bezveznog, tvrdoglavog "koljača" (tj. njegovih sopstvenih ljudi) dostigla čak i uspavani Njujork tajms, Budanov je predstavljao labav top: lišen ikakvog iskustva komandovanja velikim snagama, zaštitni znak Budanova su crne operacije: atentati, sabotaže i provokacije. Neki posmatrači su mislili da bi njegovo potencijalno imenovanje za vrhovnog komandanta signaliziralo sveobuhvatno okretanje gerilskim i terorističkim metodama kako bi se nadoknadio gubitak u ratu.

Na kraju je izabran Sirski, uprkos uverljivim glasinama da je u bar je špijunski opsednuta Velika Britanija gurala za Budanova! 

Foto: Tanjug/AP/Reuters

Ali evo stvari o antiklimaksima: ako osećate da ishod nije u skladu sa onim što ste očekivali, vaše razočarenje može imati manje veze sa tim ishodom nego sa vašim očekivanjima: možda ste očekivali ili previše ili potpuno verovali u pogrešnu stvar. U ovom drugom slučaju rizikujete da propustite ono što je zaista važno.

Hajde da postavimo dva jednostavna pitanja: Prvo, šta je malo verovatno da će Sirski biti bolji od Zalužnog? U kojoj oblasti potez Zelenskog pravi razliku?

Ono što se neće promeniti je da Ukrajina gubi rat. Njeni zapadni sponzori je, ili odbacuju (SAD) ili joj nude premalo pomoći (EU) da bi uopšte izdržala, a kamoli da okrene ploču. Čak i uz svu pomoć sveta, Ukrajina to nije mogla da uradi: Zemlja je iscrpljena. Borbe oko novog zakona o mobilizaciji, koje su takođe bile deo sukoba između Zalužnog i Zelenskog, pokazuju dve stvari: prvo, Kijevu ponestaje Ukrajinaca za potrošnju, a drugo, Ukrajinci ne pristaju da budu mlin za meso.

U pogledu državnog budžeta i privrede u celini, Ukrajina je šuplja ljuštura, koja se drži na okupu i stoji samo uz, opet, podršku Zapada, koja, opet, posustaje. Sirski je general na lošem glasu. Ali i da ima bolju reputaciju, ipak nije čudotvorac koji bi trebalo da se spase Kijev. Ishod je pitanje vremena, sada, i verovatno ne mnogo vremena.

Ipak, za sada režim Zelenskog ne pokazuje nikakve (javne) znake da se opredijelio za posredovanje, pregovore i kompromisni mir. Nekadašnja zvezdana popularnost Zelenskog opada. Posebno zaostaje za Zalužnijem. Zaista, sve više sebični predsednik će verovatno pogoršati stvari: kako su primetili istaknuti ukrajinski komentatori, poput snažnog antiruskog i ratnohuškačkog Vitalija Portnikova, način na koji se Zelenski rešio Zalužnog takođe je bio PR katastrofa, za predsednika. Za Džona Miršajmera, uvek realističnog posmatrača, neuredan, dugotrajan proces otpuštanja Zalužnog učinio je da predsednik izgleda slabo i neodlučno .

Zalužni je, važno je napomenuti, možda bio trn u oku Zelenskom. Ali on je takođe bio prednost, upravo zato što je u Ukrajini izgledao malo manje nepošten od uobičajenih ulizica koji služe samouveličajućem "slugi naroda". Vidljivim posmatračima izvan Ukrajine, Zalužni se pojavljuje kao pametan general sa mnogo poricanim, ali očiglednim političkim ambicijama.

Ipak, unutar društva koje živi pod režimom Zelenskog, koji je duboko fobičan prema stvarnosti, zavisnik od samodramatizacije, spinovanja i laganja, Zalužni izgleda kao retki iskreni govornik koji se, barem povremeno, usuđuje da govori istinu. Ovo je, na primer, istakla ukrajinska novinarka Janina Sokolova, koja je osudila nesposobnost Zelenskog i njegovog tima da tolerišu ili prihvate kritiku i pohvalila je Zalužnog što je rekao istinu o "ćorsokaku " u koji je rat dospeo.

Ipak, Zelenskijci neće odustati iako je malo verovatno da će Zelenski i njegov tim preživeti (barem politički) predstojeći poraz. A, sada je njihov vojni položaj toliko loš da i oni verovatno shvataju da neće moći da urade bilo šta. Oni su zarobljeni.

I, konačno, ono što se takođe neće promeniti jeste dubok uticaj ukrajinske krajnje desnice na politiku zemlje. Jer činjenica da se ekstremne desničarske grupe nisu pobunile protiv svrgavanja Zalužnog nije znak njihove slabosti. Naprotiv, to pokazuje dve stvari: prvo, ne samo Zalužni, već i Zelenski, imaju uticaj na pokret krajnje desnice. Drugo, krajnja desnica je odlučila da čeka svoje vreme: zašto pokušavati da preuzme vlast sada, samo da bi posedovala izgubljeni rat?

Foto: Reuters

I to nas pitanje dovodi do toga šta se promenilo.

Problemi Zelenskog su se povećali. Ne samo zato što je krenuo protiv čoveka mnogo popularnijeg nego što je on sam, već i zato što je njegov izabrani general Sirski po nacionalnosti Rus - do te mere da još uvek govori ukrajinski sa ruskim akcentom. Istina je da se veliki deo njegove ruske porodice odrekao Sirskog, ali to mu neće mnogo pomoći kada poraz Kijeva pređe iz oblasti verovatnoće u oblast ostvarene činjenice. Tada će (opet) biti pokrenuta potraga za žrtvenim jarcima, a nedostatak etničke pripadnosti Sirskog će biti iskorišćen protiv njega, ne samo od strane krajnje desnice u celini, već i od strane rivala Zelenskog (i saveznika Zalužnog), kao što je bivši predsednik Porošenko ili uvek ambiciozni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. A Vladimir Zelenski će biti okrivljen za imenovanje „Rusa".

Izloženost Zelenskog političkoj ceni neuspeha na bojnom polju takođe je porasla: on, naravno, nije ponovio grešku bivšeg ruskog cara Nikolaja II, koji je preuzeo vojnu komandu usred Prvog svetskog rata i tako postao savršena meta. Ali, u principu, Zelenski se izložio sličnom riziku: kada rat postane još gori nego sada, Ukrajinci će pitati ko je odgovoran za zamenu glavnog komandanta u koga su barem verovali, onim koji većin Ukrajinaca plaši. A pitaće se i o razlozima Zelenskog da otera Zalužnog, koji su očigledni, ma koliko predsednik pokušavao da zamuti vodu: Zalužni je morao da ode jer se Zelenski plaši njegovog političkog potencijala.

Što nas dovodi do treće stvari koja je sada drugačija: ironično, šanse Zalužnog u budućoj ukrajinskoj politici su se znatno poboljšale, zahvaljujući kratkovidom pokušaju Zelenskog da ih smanji. Predsednik je uklonio odgovornosti vrhovnog komandanta pre nego što poraz može da naškodi njegovom imidžu. Zaista, Zelenski je postavio temelje budućeg mita, u kojem će Ukrajinci jedni drugima govoriti da je sve moglo biti drugačije da samo dobri stari Zalužni nije bio izbačen. Neće biti tačno, ali će biti rezonantno.

Foto: EPA/Shutterstock

Jedna izjava koju je Zelenski dao u vezi sa Zalužnijem mogla bi da ga proganja. Upitan o odnosu sa svojim najvišim generalom, pre nego što je smenjen komandant, predsednik je odgovorio da Zalužnog jednog dana možda više neće biti i da "Ukrajina kao država nije stvar ličnosti". Zaista. Niti bi trebalo da bude. Ali rizično je kada to naglašava čovek čija je cela legitimnost zasnovana na onome što je, u stvari, kult ličnosti.