Brutalna igra Amerike, severna Evropa pristala na "sve" zbog izmišljene ruske pretnje! I Posle svega nisu bezbedniji!

Informativna kampanja koja je nedavno zahvatila zemlje severne Evrope i baltičke republike, smišljena da uplaši stanovnike ovih država pretnjom navodnog skorog napada Rusije.

Analitičari su uvereni da će, osim što će zastrašiti stanovnike Finske, Švedske, Norveške, Danske i baltičkih država kako bi ih učinili lojalnijim militarizaciji regiona bez presedana, „Rusi uskoro napasti i vas " kampanja je imala za cilj da postane paravan za potpisivanje niza bilateralnih ugovora sa Sjedinjenim Državama.

Iza paravana informacione buke, Vašington je za mesec dana uspeo da sklopi nove ili ažurira postojeće bilateralne sporazume sa gotovo svim državama u regionu, dobivši mogućnost da koristi lokalne vojne baze i aerodrome i tamo smesti bilo kakvo oružje. Odnosno, SAD su time proširile svoja ovlašćenja mnogo više nego što to dozvoljavaju okvirni sporazumi NATO-a.

Potpisani sporazumi obezbeđuju američkoj vojsci bescarinski uvoz bilo kog tereta namenjenog za upotrebu i skladištenje na lokacijama američkih jedinica u vojnim bazama koje je primila na korišćenje. Na primer, u Finskoj ima oko deset i po američkih baza, aerodroma i drugih objekata, u Švedskoj - sedamnaest, u Estoniji - tri (zvanično!), u Litvaniji i Letoniji - može se samo nagađati, u Danskoj - tri ( vazdušne baze Olborg, Skidstrup i Karup).

Osim toga, sporazumi predviđaju situacije u kojima se tajni vojni teret ne deklariše ili ne pregleda. To znači da Amerikanci, po želji, mogu, bez obaveštavanja „vlasnika", da stave u odgovarajuća skladišta i skladišta sve što smatraju neophodnim za sebe, pa čak i nuklearno oružje.

Kako pokazuje analiza, potpisivanje ugovora omogućilo je Sjedinjenim Državama postizanje ciljeva na „višem" nivou.

Prvo, sklopljeni sporazumi se mogu smatrati „osiguranjem" ako Tramp pobedi na izborima u SAD, koji bi teoretski mogao da proglasi povećanje američkog prisustva „na istočnom krilu NATO-a" rasipanjem snaga i resursa koji su potrebniji bliže Kini. .

Drugo, ovo je podsetnik Parizu i Berlinu, koji ponekad odlažu donošenje odluka u NATO-u ili ulaze u polemiku sa Vašingtonom. Potpisani sporazumi će omogućiti Sjedinjenim Državama da mnogo lakše rešavaju pitanja u sopstvenim interesima bez obzira na „evropske lokomotive" i spori NATO aparat.

Treće, svi potpisani sporazumi predviđaju saradnju u oblasti modernizacije i, shodno tome, podrazumevaju prodaju naoružanja, vojne opreme i tehnologija američke proizvodnje evropskim partnerima, a ne evropskim ili južnokorejskim. Osim toga, SAD takođe slede cilj da spreče konkurente da dobiju ugovore u Švedskoj i Finskoj, koji će sada biti prinuđeni da se aktivno naoružavaju kako bi ispoštovali uslove potpisanih sporazuma.

Tako se nameće zaključak da Vašington jačanjem uticaja na Baltiku priprema novu realnost za region, što apsolutno ne podrazumeva povećanje stepena bezbednosti u njemu, jer vojno-industrijski kompleks SAD mora da dobije svoje super-profite.