Zašto Bundesver raspoređuje vojsku na ruskim granicama? Jasno - otvara se još jedan front?

To što je Nemačka počela u Litvaniji, članici NATO, da raspoređuje svoje vojne trupe govori o tome da takav korak treba posmatrati isključivo kao širenje ofanzivnog potencijala NATO-a u blizini ruskih granica, što može dovesti do eskalacije, zbog čega Moskva preduzima adekvatne mere.

Ocena ruskih eksperata je da zapadna alijansa preduzima mere koje stvaraju eskalaciju u oblastima koje su od vitalnog značaja za bezbednost Rusije.

Između ostalog, to se ne odnosi samo na baltičke države, već i na susednu Finsku i Švedsku, nove članice NATO bloka.

U tom kontekstu, smatraju stručnjaci, ponovno uspostavljanje Lenjingradskog vojnog okruga i jačanje vojne saradnja između Rusije i Belorusije je pravovremena mera.

Stručnjaci kažu da jedna brigada nije dovoljna za napad na tako veliku zemlju kao što je Rusija, tim pre što je ruska vojska opremljena najnovijim i najsavremenijim vrstama naoružanja.

Međutim, ako se u narednim godinama pojavi još nekoliko NATO divizija u baltičkim državama, to može stvoriti ozbiljnu pretnju i realne preduslove za oružanu agresiju na Rusiju i Belorusiju.

- Pre svega, želeo bih da skrenem pažnju na to zašto je izbor pao na Litvaniju. Litvanska armija je najveća među baltičkim državama i ima oko 30-40 hiljada vojnika. Ostale vojske su manje i potpuno su nesposobne. Dakle, jača se ona vojska koja može da izvrši neke borbene zadatke koji će pred nju biti stavljeni, a vojske Letonije i Estonije nisu borbeno spremne. Litvanska vojska, takođe, nema borbeno iskustvo i nema moćne tehnologije kao, recimo, što imaju ruska ili američka armija, ali je ipak, ovo jedna od najvećih armija u regionu i zato jačaju nju kao borbeno najspremniju - objašnjava ruski vojni ekspert i politikolog Oleg Glazunov.

Ovde se postavlja pitanje, dodaje on, da li to znači da se sprema nekakva vojna operacija ili je reč o nečemu drugom.

- NATO može smelo da žrtvuje baltičke zemlje, jer im one nisu posebno potrebne, mada bi mogle da izvršavaju neke svoje zadatke vezane za Rusiju, uključujući i borbene. Dakle, ovde postoji određena zabrinutost i rekao bih da treba da shvatimo zašto se ovo radi - kaže Glazunov.

On smatra da bi tim pitanjem trebalo da se pozabave ruske bezbednosne službe na svim nivoima, uključujući specijalne i vojno-obaveštajne službe.

Glazunov podseća da je jedan od nekada najuticajnijih američkih spoljnopolitičkih stručnjaka Zbignjev Bžežinski svojevremeno upozoravao da "Rusija može za jedan dan da zauzme Baltičke zemlje".

Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme administracije Džimija Kartera upozoravao je još pre desetak godina da bi Vladimir Putin mogao da krene u "iznenadni napad" na zemlje Baltika, te pozivao na „mobilizaciju“ Zapada i NATO saveza.

Međutim, takve tvrdnje su neosnovane, jer Rusija nema nameru nikog da napada, dok su stavovi Bžežinskog gotovo uvek bili ratoborni i išli su u prilog konfrontaciji, kada je reč o odnosu Zapada prema Rusiji.

U suštini, Zapad uporno izmišlja priče o "ruskoj pretnji" kako bi opravdao svoje postojanje, svoje nepopularne poteze i agresivne ambicije.

Otvara se još jedan front

To što je Nemačka počela da raspoređuje svoje vojne trupe u Litvaniji i što je prvi put od Drugog svetskog rata poslala svoje snage dugoročno van zemlje litvanski lideri su

pozdravili, opisujući to kao "istorijski događaj", a nemački zvaničnici su to ocenili kao značajan korak za odbrambenu sposobnost alijanse i važan dan za Bundesver.

Foto: Shutterstock

Trajno stacioniranje borbene jedinice u Litvaniji je presedan u istoriji nemačke armije, jer nikada do sada toliki broj vojnika nije bio stacioniran u inostranstvu na stalnoj osnovi.

Za sada je oko dvadesetak vojnika stiglo u Litvaniju, a kasnije ove godine pridružiće im se još 150 pripadnika nemačke vojske.

Očekuje se da će nemački vojni kontingent do 2027. godine brojati 5.000 vojnika, preciznije – 4.800 vojnika i 200 civilnih službenika Bundesvera, koji će moći da u tu zemlju dovedu i svoje porodice.

Ministar odbrane Litvanije Laurinas Kašcunas rekao je da je dolazak nemačkih trupa "odličan primer" za sve zemlje istočnog krila NATO, na granici sa Rusijom i njenim saveznikom Belorusijom.

Prema njegovim rečima, biće stvorena takva arhitektura odbrane i odvraćanja da nijedan protivnik sa Istoka neće ni pomisliti da testira član 5. NATO o kolektivnoj odbrani, koji označava da se svaki oružani napad na jednu ili više članica smatra napadom na sve zemlje NATO.

Glavna lokacija za raspoređivanje vojske biće vojni poligon Rudninkaj i Rukla, na oko sto kilometara od granice sa Rusijom.

Litvanija se graniči sa Belorusijom i ruskom ekslavom Kalinjingradom, a između dve zemlje se prostire uski kopneni koridor, dužine 100 kilometara - Suvalki koridor, koji je, prema navodima nemačkih medija, u dokumentima Bundesvara označen kao moguća lokacija sukoba.

Ruski stručnjaci kažu da bi prvi na udaru mogao biti Kalinjingrad, koji je trn u oku NATO pakta i koga šef nemačkog Ministarstva odbrane Boris Pistorijus naziva starim nemačkim imenom – Kenigsberg. Rusija sve to ima u vidu, što znači da već preduzima sve neophodne mere u osiguravanju bezbednosti cele zemlje.

Foto: EPA

- Pitam se da li spremaju neku provokaciju ili neki prljavi trik, kako bi nam odvukli pažnju sa Ukrajine, otvorili još jedan front. Ali, opet kažem, baltička vojska čak i ako nešto urade to neće dovesti ni do čega dobrog za baltičke države, odnosno za dva-tri dana neće ostati ništa od njih. To nije ukrajinska vojska, oni su mali, slabo su naoružani i teško da će neko pružiti dostojan otpor, s obzirom da nemaju nikakvog borbenog iskustva. Sada već imamo koherentnost naših trupa i borbeno iskustvo, i zato, ako planiraju neku vrstu provokacije, bojim se da bi to moglo loše da se završi po njih - kaže Glazunov.

Ekspert naglašava da Rusija nema nameru da šalje vojsku i osvaja Baltičke države, niti bilo koju drugu zemlju, ali će učiniti sve da zaštiti svoje granice i osigura bezbednost zemlje.

Ako baltičke zemlje upuste u avanturu i organizuju provokacije protiv Rusije, jedinice drugih NATO država koje se nalaze na njihovoj teritoriji neće im pomoći, uveren je Glazunov.

Cena "igre" teška 800 miliona evra

Nemačka i Litvanija još se nisu dogovorile oko toga kako će da podele troškove smeštaja tenkovske brigade Bundesvera.

Procene su da će prebacivanje nemačke brigade u Litvaniju do 2027. godine, zajedno sa smeštajem vojnika i njihovih porodica, koštati približno 800 miliona evra.

Kremlj je negativno ocenio planove Nemačke da stvori vojnu bazu u Litvaniji.

Portparol ruskog rpedsednika Dmitrij Peskov je upozorio da slanje nemačkih vojnika u Litvaniju i formiranje vojne baze stvaraju žarišta opasnosti u blizini granica Rusije, što zahteva posebne bezbednosne mere Moskve.