Berlin podiže "na noge" vojsku od 4,2 miliona vojnika!? Samo, mora da "upali" neki od tri scenarija!

Mladi Nemci će po uzoru na svoje vršnjake iz nordijskih zemalja uskoro morati da ponovo obuku uniformu Bundesvera – 13 godina pošto je kancelarka Angela Merkel ukinula obavezno služenje vojnog roka. Ministar odbrane Boris Pistorijus bi do juna trebalo da obelodani na koji način će se povećati broj pripadnika oružanih snaga najjače evropske ekonomije.

Strah od ruskog napredovanja na ukrajinskom frontu ubrzao je rad vojnih planera u Berlinu. Prema informacijama koje su procurele u nemačke medije, na stolu su tri opcije, od kojih dve predviđaju regrutaciju.

Prema prvom predlogu o kojem se interno još raspravlja, Nemačka bi vratila obavezni vojni rok za mladiće, ali ovog puta i za devojke sa navršenih 18 godina. Ovo rešenje zahtevalo bi promenu nemačkog ustava, ali u ministarstvu odbrane smatraju da je, zbog opasnosti da se varnica ratnog požara iz Ukrajine prelije i na druge evropske zemlje, društvo sazrelo da prihvati ovaj predlog.

Kako piše "Velt", drugo rešenje predviđa da se svi osamnaestogodišnjaci putem onlajn formulara prijave za vojnu evidenciju, od kojih bi ministarstvo neke od njih pozivalo da služe vojni rok.

Treća opcija umesto obavezne vojne predlaže "optimizaciju" armije koja bi predviđala proaktivne kampanje za zapošljavanja vojnog kadra. Ali Pistorijus, po anketama najpopularniji nemački političar, nije za to rešenje, jer se Bundesver godinama suočava sa visokom stopom napuštanja vojne službe. Pogotovo što je vlada postavila za cilj da se broj vojnika poveća sa sadašnjih 180.000 na 200.000.

Foto: Reuters

Svestan da se broj novih regruta ne može povećati bez obavezne regrutacije, Pistorijus je pred nedavni put u Vašington izjavio da je Nemačkoj potreban neki oblik vojnog roka, navodeći kako je odluka da se prekine sa regrutacijom bila greška. Još u aprilu nemački ministar odbrane izjavio je da je regrutacija vojnika njegov "glavni prioritet". Prema saznanjima "Špigla", tada je smenjen šef kadrovskog odeljenja Klaus fon Hajmendal, jer nije ispunilo zadatak da zaustavi odliv i poveća priliv vojnih kadrova. Kako navode izvori iz ministarstva odbrane, dosadašnje reforme na tom polju su uglavnom bile kozmetičke.

Otpor u Berlinu, sam Šolc protiv!

Planovi za vraćanje obaveznog vojnog roka mogli bi naići na otpor u nemačkoj vladi. Ministri iz redova Zelenih i Slobodnih demokrata su poručili da će se protiviti uvođenju obavezne regrutacije. I sam Olaf Šolc je ranije izjavio da se protivi takvom rešenju. Ali poruka sa samita nemačkog kancelara sa premijerima nordijskih zemalja u Stokholmu da je hitno potrebna veća ratna pomoć Ukrajini ukazuje na promenu stava Olafa Šolca.

Foto: Reuters

Portparol nemačke vlade je u ponedeljak povodom namere Nemačke da obnovi svoje odbrambene kapacitete izjavio da je za Berlin posebno važan model nordijskih zemalja u bezbednosnim pitanjima, pre svega Finske, koja nije nikada ni ukidala obavezno služenje vojnog roka, baš kao ni Estonija.

Finska kao uzor

Finska, čiji pristup "totalnoj odbrani" Pistorijus navodi kao mogući "uzor" Nemačkoj, ima sistem regrutacije i rezervista koji bi odmah obezbedio 280.000 vojnika u slučaju rata. Ako bi se taj sistem primenio na Nemačku, imajući u vidu broj stanovnika, vlada u Berlinu bi mogla da podigne "na noge" vojsku od 4,2 miliona vojnika.

O pokretanju obavezne regrutacije Borisu Pistorijusu naruku ide i to što je nakon dugih rasprava opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala na svojoj stranačkoj konvenciji da se zalaže za postupni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj. Mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku ili da taj rok odsluže u civilnom služenju.

- Postupno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu - navodi se u rezoluciji CDU.

A dok se ta odluka konačno ne sprovede, CDU predlaže da se uvede obaveza "uslovne vojna službe", koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske. Demohrišćani koji su bili na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta 2011. godine ne kriju da je odluka o promeni stava uzrokovana zbog sve agresivnije Rusije i nedostatka vojnog kadra u Bundesveru.

Kako piše "Dojče vele", ministar Pistorijus razmatra razne modele vojnog roka uključujući i švedski. Ova skandinavska zemlja je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije, nakon ruske aneksije Krima. Od tada svi 18-godišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn obrazac. Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled. Ipak, na kraju samo između pet i deset odsto muškaraca i žena godišnje prihvati službu. Regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok. Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.

 

Foto: EPA

 

Nemački vojni stručnjaci razmatraju i modele služenja vojske Danske, Norveške i Finske, koja nikada nije ukidala vojni rok.

U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebale da se regrutuju od 2026. Uz to, produžava se i osnovni vojni rok s četiri na jedanaest meseci. Slično kao i u Švedskoj, sada se poziva samo deo jednog godišta, jer se prijavljuje dovoljno dobrovoljaca.

U Norveškoj od 2016. i mladići i devojke moraju da se jave na regrutaciju, a da li su sposobni za služenje vojnog roka procenjuju medicinski timovi. Ova nordijska zemlja na kraju u vojsku pozove samo deo onih koji su se prijavili. Zbog rigorozne selekcije, vojna služba se u Norveškoj smatra jednako vrednom kao i druga visokoškolska zanimanja.

Od 1. januara 2024. u Letoniji svi muškarci od 18 do 27 godina podležu regrutaciji. Predviđeno je da služba traje jedanaest meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Zamenska služba je moguća i može se obavljati u nekom od objekata koji su podređeni Ministarstvu odbrane. Ta baltička zemlja je zbog rata u Ukrajini ponovo uvela vojni rok.

Ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. obavezni vojni rok ponovo je uveden i u Ukrajini, za sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon da svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.

Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. Godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.

Prigovor savesti i volontiranje

Uprkos brojnim raspravama, Austrija nikada nije odustala od vojnog roka. Muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage samo na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni. Onaj ko iskaže prigovor savesti i da zbog toga ne želi da ide u vojsku, može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.

Turska: za izbegavanje uniforme globa ili zatvor

Turska ima jednu specifičnost: vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci. Onaj ko izbegava službu dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.