Trošimo mi, a plaćate vi! Nova finansijska mera uzdrmala je nemačku javnost!

Visoka nemačka opoziciona ličnost predložila je „mobilizaciju“ privatne štednje za finansiranje javne infrastrukture. Fridrih Merc, kandidat za kancelara iz konzervativne koalicije CDU/CSU, tvrdio je da bi takva mera pomogla Berlinu da izbegne povećanje dugova.

Nemačko ministarstvo za ekonomska pitanja objavilo je prošle nedelje prognozu koja pokazuje pad BDP-a za 0,2% u 2024. godini, što je naglo smanjenje u odnosu na prethodno projektovano povećanje od 0,3%.

Ovo bi označilo drugu godinu zaredom recesije za ekonomsku moć EU.

Cenjeni nemački industrijski sektor se borio u poslednjih nekoliko godina, zbog kombinacije prepreka, kao što su slaba tražnja na ključnim izvoznim tržištima, nedostatak kvalifikovanih radnika i štetni efekti više ne dobijanja jeftinog ruskog gasa.

Obraćajući se svojim kolegama konzervativcima tokom partijske konvencije u Augsburgu prošle subote, Merc je optužio trenutnu koalicionu vladu „semafora“ za nagomilavanje ogromnih dugova.

Prema političaru, ako Berlin želi da pokrene ekonomiju zemlje, ne bi trebalo da se ograniči na „gledanje samo u javnu kasu“ i razgovore o ukidanju „kočnice duga“.

On smatra da i u tom cilju treba staviti na raspolaganje privatni kapital.

Merc je pozvao publiku da zamisli da li bi vlada mogla da „mobiliše“ 10% od 2,8 milijardi evra sa privatnih računa „po razumnoj stopi“ i da taj novac usmeri u javnu infrastrukturu.

- Nije da nam nedostaje kapital – ono što nam nedostaje su razumna sredstva za mobilizaciju ovog kapitala na takav način da koristi opštem dobru naše zemlje - tvrdi Merc.

Dalje je tvrdio da, pošto su „druge zemlje pokazale da to funkcioniše“, ovaj pristup bi trebalo da se dobro uklopi i za Nemačku, čime bi je spasio od preuzimanja dodatnih dugova.

Merc, međutim, nije naveo detalje o tome kako će mehanizam funkcionisati.

On je takođe naglasio važnost jačanja nemačke vojske, istovremeno zalažući se za nastavak podrške Ukrajini.

Nemačka je drugi najveći donator odbrambene pomoći Ukrajini, koja je obezbedila preko 10 milijardi evra (11,19 milijardi dolara) u opremi i oružju od januara 2022. do juna 2024. godine, prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju.

Osim toga, Berlin je takođe obezbedio Kijevu skoro 5 milijardi dolara humanitarne i finansijske pomoći u istom periodu, procenjuje taj trust mozgova.

Kancelar Olaf Šolc je priznao da su mnogi Nemci nezadovoljni zbog nastavka pomoći Ukrajini.

Opozicione stranke kao što su desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarski savez Sahra Vagenkneht više puta su osudile nemačke isporuke oružja u zonu sukoba, kao i ekonomske sankcije Rusiji.

Oni tvrde da politika sadašnje vlade šteti nemačkoj ekonomiji i da bi potencijalno mogla da dovede do sveopšteg rata između NATO-a i Rusije.