Putinov nadmoćni savez skida glavu s ramena Zapadu! BRIKS ispisuje istoriju, Putin mora da pronađe mora da nađe rešenje za velike probleme!

U ruskom gradu Kazanju je od 22. do 24. oktobra održan samit BRIKS-a. Glavni grad Tatarstana je postao domaćin najvećeg sastanka svetskih čelnika u Ruskoj Federaciji od početka rata u Ukrajini.

Okupio je čelnike devet zemalja učesnica, osim predsednika Brazila Luiza Inacija Lule, koji nije prisustvovao zbog zdravstvenih razloga. Doduše, neki analitičari smatraju da je to bio samo izgovor za predsednika Brazila.

Kako god, uz zemlje članice, na samitu je bilo preko trideset predstavnika iz drugih država te šest predstavnika međunarodnih organizacija, među njima i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš. Ukrajina je osudila taj potez prvog čoveka UN-a i podsetila ga da nije došao na mirovni samit u Švajcarsku.

Prema pisanjima zapadnih medija, Ruska Federacija je htela ovim skupom da pokaže svoje savezništvo sa zemljama s kojima ima želju da stvorii svojevrsnu "antizapadnu" koaliciju. Naravno, nisu sve države BRIKS-a suprotstavljene Zapadu (Indija npr.), a neke među njima su vezane više za Kinu nego za Rusku Federaciju.

Foto: ALEXANDER NEMENOV / POOL

Antizapadni pokret

Mnogi analitičari se slažu s ocenom da se na ovom samitu, predsednik Putin postavio kao lider nekog novog "antizapadnog" pokreta.

Neki su takođe samit uporedili s Pokretom nesvrstanih, verovatno najviše zbog toga što Ruska Federacija pokušava da privuče i onaj deo zemalja koji se ne žele svrstati na jedan od "polova" i koje imaju tradiciju nesvrstanosti.

Dok govori o budućnosti i novom Pokretu nesvrstanih, Moskva pumpa BRIKS antizapadnim sadržajem. To nije prošlo nezapaženo od strane nekih trenutnih, ali i nekih potencijalnih novih članica BRIKS-a. Ali činjenicu da je do velikog formalnog širenja BRIKS-a došlo nakon što je Rusija pokrenula rat u Ukrajini Moskva tumači kao podršku njenim akcijama. Ili barem to tako prikazuje.

Istovremeno, neke članice, naročito Indija i Brazil, nisu u stanju ili mogućnosti da zbog svojih ekonomskih i političkih interesa podrže liniju konfrontacije sa Zapadom. Zbog toga je jasno da Moskva ne može takve zemlje imati u pokretu koji je isključivo antizapadni. BRIKS se zapravo nije pozicionirao kao alternativa postojećim međunarodnim institucijama, već kao "kontrolna" organizacija tih institucija.

Takođe, među zemljama BRIKS-a postoje očite razlike u društvenom uređenju, kao i pogledima prema "politikama koje nameću destruktivne neoliberalne ideološke smernice".

Zemlje jugoistočne Azije i Latinske Amerike po tim pitanjima više baštine "zapadne vrednosti" nego "ruske".

Foto: ALEXANDER NEMENOV / POOL

Južnoafrička Republika i Brazil su davno legalizovale istospolne brakove, a Indija je dekriminalizova istospolne veze još 2018. godine. Takođe, radi se o zemljama koje imaju demokratski izabranu vlast, što nije slučaj za neke druge članice organizacije. Ironično je da je recimo Brazil blokirao prijem Venecuele u BRIKS zbog kršenja demokratskih izbornih procedura.

Uz to, druga velika uloga BRIKS-a je zamišljena od strane ruskog predsednika kao institucija za posredništvo u rešavanju lokalnih i regionalnih sukoba, zarad zajedničkih globalnih ciljeva. Opet paradoksalno, Ruska Federacija, koja vodi rat u susednoj državi, posreduje između rivalskih zemalja kao što su Saudijska Arabija i Iran ili Egipat i Etiopija. I najbitnije - Indije i Kine, čiji su se čelnici prvi put formalno sastali nakon pet godina, odnosno prvi put nakon indijsko-kineskog sukoba u kašmirskoj regiji u 2020. godini.

Opasnost od širenja pokreta

Takva vrsta širenja pokreta Moskvi, koja je najviše zainteresovana za povećanje globalne težine BRIKS-a, stvara problem. U trenutku osnivanja, pokret je zamišljen kao ekonomska organizacija četiri najveće nezapadne ekonomije, a kriterijumi za ulazak su bili pre svega ekonomski.

S time da je Rusija u to vreme bila članica i zapadne organizacije G8. Ustvari, BRIKS je trebalo da bude "most" između Zapada i Juga, a Ruska Federacija je trebalo da se nađe kao posrednik.

Sada Moskva insistira na širenju tog kluba kao antizapadne organizacije bez da se postavljaju jasni kriterijumi za ulazak, čime se gubi "elitnost" organizacije. Takođe, širenjem organizacije Moskvi preti i gubitak kontrole nad njom, a na kraju krajeva i smanjuju se mogućnosti da Moskva u organizaciji nametne svoje interese kao interese organizacije.

Naravno, vraćajući se na početak teksta, Moskvi je veoma bitno da pokaže da je predvodnica nekog "novog sveta" u trenutku kada je gotovo u potpunosti izolovana od Zapada, čak i ako te zemlje ni deklarativno ne podržavaju njene poteze, a neke otvoreno traže promenu politike.

Foto: Foto: Printscreen/SPUTNIK

Sadržaj

Sve to, naravno, ne znači da osim "antizapadne" propagande i stvaranja "kontrolora" međunarodnih organizacija samit nije imao sadržaj.

Zemlje BRIKS-a su zainteresovane u plaćanju u nacionalnim valutama, što pomaže zemljama da učvrste svoje valute. Uz to, zanimanje za alternativu SWIFT-u i uopšte decentralizaciji i diverzifikaciji globalnog finansijskog sistema je nešto što zanima članice ove organizacije.

Takođe, Kazanjska deklaracija je prožeta osudom prema politici sankcija te nedovoljnom zastupljenošću nezapadnih zemalja u međunarodnim organizacijama poput MMF-a. Naravno, na samitu se nije moglo izbeći pitanje rata u Ukrajini. Jasno da Ruska Federacija trpi određene pritiske od zemalja Juga, prvenstveno Kine, da krene u pregovore. U svom govoru kineski predsednik Si Đinping značajno se dotakao ove teme.

Već neko vreme je "na stolu" mirovni plan Kine i Brazila, koji predlaže uspostavu primirja na liniji bojnog polja te dalje pregovore.

Najvažniji ishod samita po tom pitanju jeste da se Kremlj ustvari "solidarisao" s tom mirovnom inicijativom.

Budući da je predsednik Putin u junu 2024. godine izneo uslove za okončanje rata, ovo je svakako nešto što se nije moglo očekivati. Takođe, predsednik Rusije je izrazio spremnost da uđe u pregovore, ali da ih Kijev odbija. Naravno, upitno je koliko se tu radi zaista o promeni stava Kremlja, a koliko o diplomatskom manevru jer se sada čini kako Kijev ionako neće prihvatiti inicijativu Kine i Brazila.

Foto: Foto: Printscreen/SPUTNIK

U tom smislu, Kremlj je to verovatno iskoristio isključivo kako bi ojačao odnose unutar BRIKS-a i pokazao da zemlje članice deluju kao jedinstven front.

Diplomatski manevri

Spominjući diplomatske aktivnosti, predsednik Zelenski je sasvim neočekivano pred sAmit BRIkS-a preko Fajnenšl tajmsa predložio da Moskva i Kijev zajednički prekinu napade na energetski sektor. Analitičari su to protumačili kao prikriveni poziv zemljama globalnog Juga da potaknu Moskvu da pristane na takav prijedlog.

Slično nešto je predsjednik Putin napravio pred summit u Švicarskoj, koji je predvodio Kijev sa zapadnim partnerima. Tada je ruski predsjednik neposredno pred summit predložio uvjete za prekid vatre te pregovore. Uvjeti su bili: povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti te garancija da Ukrajina neće biti članica NATO saveza. Naravno, Kremlj nije očekivao da će netko to prihvatiti, ali se time pokušalo utjecati na ishod summita.

Zadovoljstvo Kijeva?

Ipak, prema završnoj deklaraciji samita, tek se u jednoj od ukupno 134 tačaka raspravljalo o ratu u Ukrajini. Tu se navodi da zemlje BRIKS-a podsećaju na svoja stanovišta i da zagovaraju mirno rešenje kroz dijalog i diplomatiju. Takođe, zemlje su podržale brazilsko-kinesku inicijativu.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova ovo je protumačilo kao dokaz da "Rusija nije uspela da izvede svoje imperijalističke poglede na promenu svetskog pravnog poretka i globalne bezbednosne arhitekture kroz agresiju na Ukrajinu učesnicima samita BRIKS-a".

Odnosno, Kijev smatra da su pokušaji Moskve da nametne svoju ideju o alternativnom stavu globalnog Juga prema ratu u Ukrajini doživeli neuspeh.

Foto: EPA

Jasno da sve zemlje BRIKS-a nemaju jednak stav prema ratu i da se pronašao minimalni konsenzus kako bi tAčka ušla u deklaraciju, a da sve zemlje to mogu prihvatiti. Na kraju krajeva, Ruska Federacija je takođe potpisala deklaraciju, što znači da je pristala da učestvuje u okviru brazilsko-kineske inicijative.

Kraj godine i američki izbori

Ono što sledi jeste diplomatska borba između dva formata "potrage za mirom": brazilsko-kineskog i zapadnog. Dok je sada sve jasnija pozicija globalnog Juga kada je u pitanju rat u Ukrajini, na Zapadu će verovatno biti zatišje dok ne završe predsednički izbori u SAD-u.

Kijev, ali i Zapad javno imaju izraženo strog i negativan stav prema bilo kakvim predlozima za prekid rata duž prve linije fronta. 

Takvi predlozi na Zapadu se obično javljaju u određenim medijima kao probni baloni i neće se čuti u javnosti od strane nekih od visokih zvaničnika zapadnih zemalja.

Međutim potrebno je dočekati kraj izbora u SAD-u kako bi se ili potvrdio ili promenio smer američke spoljne politike, kada je Ukrajina u pitanju. U tom smislu, ruska defakto podrška brazilsko-kineskoj inicijativi bi možda mogla da oteža Kijevu i zapadnim partnerima, ako SAD nakon izbora počne da menja stav.