Bomba! Ukrajinu hoće da podele kao Kipar?! Jedna šok ideja se pojavljuje u medijima, ako ovo budu odlučili...

Stručnjaci smatraju da bi Ukrajina mogla da uzme u razmatranje takozvani „kiparski model“ kao moguće kompromisno rešenje sukoba s Rusijom. Prema ovom modelu, Ukrajina bi zadržala formalno pravno priznanje granica iz 1991. godine, dok bi Rusija zadržala faktičku kontrolu nad teritorijama koje je zauzela tokom sukoba.

​"Kiparski model" odnosi se na situaciju koja je nastala nakon turske invazije na Kipar 1974. godine, gde je ostrvo faktički podeljeno na dve zone, ali formalno i dalje ostaje jedna država prema međunarodnom pravu.

Međutim, Kijev kategorično odbija bilo kakvo formalno priznanje teritorijalnih gubitaka, insistirajući na povlačenju ruskih trupa i prestanku daljih teritorijalnih pretenzija Moskve. Ovaj stav dodatno komplikuje pregovore, jer Moskva ne odustaje od svojih zahteva za pravnim priznanjem novih granica i neutralnim vojnim statusom Ukrajine.

Nespojive pozicije, ali zajednički cilj

Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Rjabkov nedavno je izjavio da su pozicije Rusije i Ukrajine na ovom stadijumu sukoba i dalje nespojive. Ovo ne predstavlja iznenađenje, s obzirom na dijametralno suprotne zahteve obe strane od početka sukoba.

Ipak, i Moskva i Kijev dele jedan cilj – trajno rešenje konflikta, a ne njegovo „zamrzavanje“, kao što se dogodilo 2015. godine s Minskim sporazumima. Obe strane insistiraju na pravnoj formalizaciji svojih zahteva kako bi obezbedile stabilnost u budućnosti.

Ukrajinski fokus na NATO i garancije bezbednosti

Kijev se zalaže za trajna rešenja koja uključuju članstvo u NATO-u kao ključnu garanciju bezbednosti. Tokom nedavne posete šefa Kabineta predsednika Ukrajine Andreja Jermaka Vašingtonu, ukrajinska strana je izrazila spremnost za pregovore s Moskvom, ali pod uslovom da se postigne „održivi mir“.

Predsednik Vladimir Zelenski je jasno naglasio da bi Ukrajina bila spremna na privremeno zaustavljanje sukoba duž linije fronta, ali bez odustajanja od zahteva za povratak na granice iz 1991. godine. Analitičari ocenjuju da ovakav pristup može biti pokušaj da se omete potencijalni dogovor između SAD-a i Rusije, koja insistira na neutralnosti Ukrajine.

Ruski zahtevi: Neutralitet i priznanje teritorija

Moskva je iznela svoje ključne zahteve još u junu 2024. godine. Oni uključuju neutralni vojni status Ukrajine, formalno priznanje pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji, ukidanje sankcija, kao i „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine.

Pored toga, Kremlj zahteva uvođenje ruskog jezika kao jednog od zvaničnih jezika u Ukrajini i ograničenje broja vojnika i vojne opreme. Moskva je naglasila da bez pravnog priznanja novih granica i neutralnog statusa Ukrajine ne vidi mogućnost za trajni mir.

Lavrov o „crvenim linijama“ i signalima ozbiljnosti

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, u intervjuu s američkim novinarom Takerom Karlsonom, izjavio je da Moskva ne želi eskalaciju, ali je testiranje rakete „Orešnik“ bio signal ozbiljnosti ruskih namera.

Lavrov je dodao da su razgovori s novom američkom administracijom konstruktivni, ali to ne znači da Vašington zauzima proruski stav. On je ponovio da su „crvene linije“ Rusije jasne i da će Moskva insistirati na njihovom poštovanju.

Pregovori: kompromis ili slepa ulica?
Glavni izazovi u pregovorima ostaju status okupiranih teritorija i vojni status Ukrajine. Iako su pregovori neizbežni, njihova uspešnost zavisiće od spremnosti obe strane na ustupke.

Očekuje se da će konačno rešenje biti mešavina zahteva obe strane, iako je malo verovatno da će Moskva i Kijev u potpunosti zadovoljiti svoje početne ciljeve. Budućnost pregovora će oblikovati dugoročnu stabilnost u regionu i definisati novu političku mapu Istočne Evrope.