'Izgleda da ih šest kreće ka Zemlji'! Astronomi digli uzbunu, za ove asteroide nismo znali, a ima ih na stotine!

Astronomi su otkrili neočekivano veliki broj malih asteroida u glavnom planetoidnom pojasu između Marsa i Jupitera, zahvaljujući arhivskim podacima sa svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST). Reč je o 138 do sada nepoznatih objekata veličine od gradskog autobusa do nekoliko stadiona. Čini se da je šest od tih asteroida na putanjama koje bi ih na kraju mogle približiti Zemlji.

Otkriće je značajno za odbranu planete jer ovi "dekametarski" asteroidi, prečnika oko 10 do 100 mi, predstavljaju moguću pretnju našoj planeti.

Uprkos svojoj maloj veličini, takve svemirske stene mogu prouzrokovati ogromnu štetu pri udaru. Na primer, 2013. godine meteor širok samo nekoliko desetina metara eksplodirao je iznad Čeljabinska u Rusiji, oslobađajući 30 puta više energije nego što je atomska bomba bačena na Hirošimu.

- Mislili smo da ćemo otkriti samo nekoliko novih objekata, ali smo otkrili mnogo više nego što smo očekivali, posebno male - objašnjava astronom i koautor studije Julien de Vit sa MIT-a (SAD).

Istraživački tim, predvođen astronomom MIT-a Artemom Burdanovim , analizirao je oko 93 sata JVST snimaka planetarnog sistema TRAPPIST-1, udaljenog 40 svetlosnih godina. Koristeći napredne računarske metode, tim je uspeo da identifikuje objekte koji se brzo kreću. Ova „potpuno slepa pretraga" im je omogućila da otkriju objekte bez prethodnog znanja o njihovim orbitama.

Smatra se da su najmanji asteroidi otkriveni u planetoidnom pojasu fragmenti sudara koji uključuju veće stene veličine kilometra. Najsavremenije infracrvene mogućnosti JVST-a bile su ključne za njihovo otkriće jer njegovi senzori detektuju toplotne emisije koje zrače iz asteroida koji su svetliji i lakši za uočavanje od slabe sunčeve svetlosti koja se odbija od njihovih površina.

Buduća zapažanja JVST-a, koja ciljaju 15 do 20 dodatnih zvezda tokom najmanje 500 sati, mogla bi otkriti još hiljade dekametarskih asteroida. Takođe, noviji teleskopi kao što je Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu takođe će revolucionisati detekciju asteroida.

Počevši od 2025. godine, opservatorija će koristiti najveću digitalnu kameru na svetu za fotografisanje južnog neba noću najmanje deceniju. Očekuje se da će slike visoke rezolucije opservatorije, koje pokrivaju površinu koja je ekvivalentna 40 punih meseci po ekspoziciji, udvostručiti poznati katalog asteroida u roku od samo šest meseci, otkrivajući do 2,4 miliona objekata.

Ovo otkriće naglašava rastuću ulogu moderne tehnologije i strategije posmatranja u zaštiti Zemlje od pretnji iz svemira, nudeći astronomima jasniji pogled na jednu od najvećih populacija objekata u Sunčevom sistemu.