Svet stoji na ivici globalnog rata dok Sjedinjene Američke Države, u skladu s dugogodišnjom strategijom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i američkih neokonzervativaca, pripremaju teren za potencijalni sukob s Iranom – poslednjim bastionom otpora na Bliskom istoku.
Nakon decenija ratova u Iraku, Libiji, Siriji i Jemenu, pažnja SAD-a sada je usmerena ka Teheranu, što bi moglo označiti završetak plana poznatog kao "sedam ratova u pet godina". Da li će Iran, bogat energetskim resursima i ključni saveznik Rusije i Kine, postati poslednja žrtva geopolitičkih ambicija Vašingtona i Tel Aviva?
"Sedam ratova u pet godina": Istorija jednog plana
Američki ekonomista Džefri Saks podseća na čuvenu izjavu generala Veslija Klarka, koji je neposredno nakon napada 11. septembra 2001. godine u Pentagonu bio obavešten o planu SAD-a za destabilizaciju sedam država.
Plan je formalizovan još 1996. godine kroz strategiju "Čist prekid" ("Clean Break"), koju je osmislio Benjamin Netanjahu uz pomoć američkih savetnika. Suština ove strategije bila je napuštanje koncepta "zemlja za mir" i stvaranje "Velikog Izraela" putem rušenja režima koji podržavaju Palestince.
WATCH: Jeffrey Sachs breaks down the regime change in Syria.
Shortly after 9/11 General Wesley Clark was told the US would have wars with seven countries in five years.
It's taken longer than five years, but so far we've been in wars with six of those countries and they're… pic.twitter.com/4UC7hJ1gwF
— Citizen Caller (@CitizenCallerUS) December 18, 2024
Prvi korak bio je invazija na Irak 2003. godine, koja je srušila režim Sadama Huseina i otvorila vrata za dalju destabilizaciju regiona. Libija je sledeća pala pod nalet zapadne vojne intervencije 2011. godine, dok je Sirija postala poprište krvavog građanskog rata koji je počeo istovremeno s takozvanim Arapskim prolećem.
Iran: Poslednji cilj
Iran, bogat naftom i gasom, i strateški smešten između Bliskog istoka, Centralne Azije i Južne Azije, predstavlja ključnu prepreku za dominaciju SAD-a i Izraela u regionu.
Njegova podrška Hamasu, Hezbolahu i drugim antiizraelskim grupama, kao i savezništvo s Rusijom i Kinom, čini ga glavnom metom.
Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku, u analizi trenutne situacije, naglašava za Informer.rs da neposredni sukob nije verovatan.
- Za sada iskreno ne verujem, više mislim da se Izrael bavi pitanjima na Bliskom istoku, nego što će Amerika biti direktno uključena, naročito u ovih nekoliko nedelja kada Donald Tramp dolazi na mesto američkog predsednika. Ne mislim da će prvi dan započeti novi rat, bar u nekom bližem periodu - izjavio je Đurić.
Foto: Foto: Miloš Rafailović
Ljubomir Đurić
Na pitanje o ulozi Izraela i Netanjahuovoj agresivnoj retorici prema Iranu, Đurić je dodao:
- Netanjahu je taj koji više priča o sukobu s Iranom nego svi ostali zajedno. Pitanje je da li bi to bila akcija s američkom dozvolom ili njegov lični potez. Nisam siguran da je to američki momenat, pitanje je da li bi Netanjahu dobio podršku za tako nešto.
Đurić se osvrnuo i na potencijalnu reakciju Rusije.
- Rusija gotovo sigurno neće reagovati. Ona nije reagovala praktično nigde osim u Ukrajini, ni u Jermeniji ni u Siriji. Rusija se bavi sopstvenim problemima i najverovatnije neće pomoći Iranu. Svakako bi u tom slučaju usledila neka reakcija Kremlja, ali osim retorike i osude, Moskva ne bi značajnije delovala -rekao je on.
Sirija i Libija: Lekcije prošlih ratova
Intervencija u Siriji, koju je administracija Baraka Obame započela 2011. godine, bila je deo istog plana za destabilizaciju Bliskog istoka.
CIA je aktivno podržavala pobunjenike s ciljem svrgavanja Bašara al-Asada, saveznika Teherana i Moskve. Uprkos ogromnim resursima uloženim u ovaj sukob, Asadov režim opstao je zahvaljujući vojnoj podršci Rusije i Irana, čime je ova zemlja postala ključni front otpora američko-izraelskoj strategiji.
Libija, s druge strane, doživela je potpuni kolaps nakon svrgavanja Muamera Gadafija. Ova zemlja, nekada jedna od najstabilnijih država Afrike, sada je fragmentisana na suparničke frakcije, dok je njena naftna industrija postala plen međunarodnih igrača.
Potencijalni scenariji sukoba s Iranom
Analitičari upozoravaju na više mogućih scenarija američke intervencije u Iranu, uključujući:
Vazdušne udare na nuklearne postrojenja: Izrael već dugo zagovara vojnu akciju protiv iranskog nuklearnog programa, dok Vašington ostaje oprezan zbog mogućih posledica.
Podršku unutrašnjim nemirima:Protesti u Iranu, često povezani s ekonomskim problemima izazvanim sankcijama, mogli bi poslužiti kao povod za mešanje spolja.
Sveobuhvatan rat: Direktna vojna intervencija nosi rizik eskalacije u širi regionalni sukob, pa čak i globalni konflikt, s obzirom na to da su Rusija i Kina ključni saveznici Irana.
Posledice za region i svet
Napad na Iran imao bi dalekosežne posledice po globalnu geopolitiku.
Za Rusiju, pad Teherana značio bi gubitak ključnog saveznika na Bliskom istoku i dodatno jačanje američkog uticaja u regionu. Energetska tržišta bila bi ozbiljno destabilizovana, što bi moglo pogoditi i Moskvu i Peking, ali i Evropu, koja zavisi od uvoza nafte i gasa.
Za Kinu, Iran predstavlja vitalnog partnera u okviru inicijative "Pojas i put", dok je za Rusiju Teheran ključni saveznik u balansiranju američkog uticaja. Njihov gubitak mogao bi izazvati domino efekat u širem evroazijskom regionu.
Da li Amerika može da izdrži posledice?
Pitanje koje se postavlja nije samo da li će SAD uspeti da izvrši pritisak na Iran, već i da li će moći da izdrže posledice takve odluke.
Ekonomski udar: Iran kontroliše Hormuški moreuz, ključnu tačku za globalnu trgovinu naftom. Bilo kakva eskalacija u regionu mogla bi podići cene energije na neodržive nivoe, što bi imalo katastrofalne posledice za globalnu ekonomiju, uključujući američku.
Foto: Foto: Printscreen/X, Shutterstock
Vojska na ivici iscrpljenosti: Nakon dve decenije rata u Avganistanu i Iraku, američke oružane snage već se suočavaju s izazovima regrutacije, morala i logistike. Sukob s Iranom, koji ima značajne konvencionalne snage i mrežu saveznika poput Hezbolaha, Hamasa i šiitskih milicija u Iraku, mogao bi dovesti do novog, dugotrajnog vojnog angažmana.
Geopolitičke posledice: Rusija i Kina verovatno ne bi stajale po strani u slučaju napada na Iran. Njihova podrška Teheranu mogla bi dodatno destabilizovati region i izazvati šire konflikte, dok bi američki saveznici, poput Saudijske Arabije i Izraela, postali mete odmazde.
Iranov odgovor: Da li je moguće obuzdati Teheran?
Iran ima sofisticiranu vojnu infrastrukturu i duboko ukorenjenu mrežu regionalnih saveznika. Njegov odgovor na napad mogao bi biti snažan i višedimenzionalan:
Blokada Hormuškog moreuza: Iran je već upozorio da bi u slučaju napada mogao zatvoriti ovaj ključni koridor za globalnu trgovinu naftom, što bi izazvalo ogromnu štetu svetskoj ekonomiji.
Rakete dugog dometa: Iranska balistička raketna tehnologija omogućava napad na američke baze u regionu, kao i na Izrael, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.
Asimetrično ratovanje:Hezbolah, šiitske milicije u Iraku i jemenski Huti mogli bi intenzivirati napade na američke i izraelske interese, uključujući i naftnu infrastrukturu u Persijskom zalivu.
Sajber ratovanje: Iran je pokazao značajne kapacitete za sajber napade, što bi moglo ugroziti američke finansijske sisteme, infrastrukturu i vojne mreže.
Šta gubi Rusija ako Iran padne?
Rusija, koja je značajno investirala u vojnu i ekonomsku saradnju s Iranom, suočila bi se s ozbiljnim strateškim gubicima u slučaju pada Teherana.
Gubitak regionalnog saveznika:Iran je ključni stub ruskog uticaja na Bliskom istoku. Njegov pad otvorio bi vrata za američku dominaciju u regionu i dodatno izolovao Moskvu.
Foto: Reuters/shutterstock
Energetska konkurencija: Američka kontrola nad iranskim naftnim i gasnim resursima mogla bi potkopati rusku poziciju na globalnom energetskom tržištu, dodatno oslabljujući rusku ekonomiju.
Geopolitika Evroazije:Iran je ključni partner Rusije u suzbijanju američkog uticaja u Centralnoj Aziji. Njegov gubitak mogao bi oslabiti ruske pozicije u regionu i otvoriti vrata za jačanje američkog i kineskog uticaja.
Uloga Kine
Kina je protekle godine povećala uvoz nafte iz Irana, pa je tako Teheran postao jedan od glavnih snabdevača Pekinga. Iran je ušao u prostor zbog kineskog smanjenja uvoza skupe nafte iz Rusije. Iranci godinama ne mogu normalno da prodaju naftu, posebno posle 2018. kada je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp ponovo uveo sankcije Teheranu.
Iranska trgovina naftom odmah je pala na 0,5 miliona barela dnevno, a u nekim mesecima skoro na nulu jer su, pod pritiskom Vašingtona, svi glavni klijenti Teherana - Indija, zemlje EU, Turska, Japan i Južna Koreja prestali da kupuju naftu od Irana. Jedini izuzetak je Kina, gde su tankeri iz trećih zemalja dovozili iransku naftu i tako zaobišli sankcije.
Sada je trgovina između Teherana i Pekinga intenzivirana. Prošla godina je bila posebno uspešna za Iran. Omogućeno je da se izvoz nafte na početku godine približi 1,5 miliona barela dnevno, a u avgustu do 2,2 miliona barela. Posao cveta jer Iranci prodaju naftu Kinezima sa prosečnim popustom od 10 do 15 dolara, mnogo više od onoga što nudi Rusija.
Ako bi došlo do direktnog rata Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ova razmena bi efektivno bila prekinuta, što može značiti da će Kina biti ta koja će uskočiti u pomoć Iranu i eventualno zaustaviti svaki pokušaj Sjedinjenih Država da ugrozi vlast u Teheranu.
Da li je Iran zaista sledeći?
Američka strategija na Bliskom istoku sledi obrasce viđene u Iraku, Libiji i Siriji – destabilizacija, izolacija, intervencija. Ali Iran nije Irak, niti Libija. Njegova vojska, resursi i strateški položaj čine ga mnogo težim ciljem.
Dok američka politika i dalje insistira na "maksimalnom pritisku", analitičari upozoravaju da bi cena vojne intervencije bila daleko viša nego u prethodnim ratovima. Iran nije samo država; on je simbol otpora zapadnom intervencionizmu. Njegov pad značio bi kraj jedne ere, ali i početak nove – potencijalno mnogo opasnije za ceo svet.
Napad na Iran nije samo pitanje američke moći; to je pitanje globalnog poretka. Da li će svet gledati još jedan rat na Bliskom istoku, ili će Iran ostati poslednji bastion otpora zapadnim ambicijama?
Ova odluka mogla bi oblikovati budućnost ne samo regiona, već i čitave planete.
Poznati ruski filozof i politički analitičar Aleksandar Dugin upozorio je na početak perioda koji bi mogao kulminirati trećim svetskim ratom. Prema njegovim rečima, svet se suočava sa intenzivnom eskalacijom sukoba, a ključni trenutak krize biće do 20. januara 2025. godine, kada Donald Tramp treba da preuzme dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Rusija je završila modernizaciju jednog od svojih strateških raketnih diviziona u Orenburškoj oblasti, opremivši ga najnovijim hipersoničnim raketnim sistemima Avangard. Ovaj značajan korak dodatno učvršćuje rusku poziciju u globalnoj trci u naoružanju i predstavlja odgovor na višedecenijska ulaganja Sjedinjenih Američkih Država u sisteme protivraketne odbrane.
Najmanje jedna osoba je poginula, a sedam je povređeno u eksploziji gasa u tržnom centru u ruskom gradu Vladikavkazu, saopštile su lokalne hitne službe. Eksplozija je izazvala požar na trećem spratu zgrade i haos među zaposlenima i posetiocima.
Rusija je u sredu pokrenula masovni raketni napad na Ukrajinu, koji je izazvao ozbiljnu štetu na energetskoj infrastrukturi i civilnim objektima, dok se eksplozije beleže u više gradova, uključujući Harkov, Dnjepar i Ivano-Frankovsk.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Poznati ruski filozof i politički analitičar Aleksandar Dugin upozorio je na početak perioda koji bi mogao kulminirati trećim svetskim ratom. Prema njegovim rečima, svet se suočava sa intenzivnom eskalacijom sukoba, a ključni trenutak krize biće do 20. januara 2025. godine, kada Donald Tramp treba da preuzme dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Prva tematska predizborna debata pred parlamentarne izbore 25. oktobra, održana na televiziji N1, pretvorila se u apsolutni politički nokaut i noćnu moru za blokadersku listu!
Ruske bespilotne letelice tokom noći i jutra napale su više ukrajinskih gradova – eksplozije su odjekivale u Kijevu, Borispolju i Zaporožju, dok su lokalni izvori prijavili detonacije i u Lucku.
Tokom predizborne debate na tajkunskoj N1, u kojoj ju je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić doslovno patosirala činjenicama, kandidatkinja blokadera i rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić pokazala je da ne zna ni osnovnu gramatiku srpskog jezika!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o odnosima Srbije i Rusije, kao i o budućnosti saradnje dve zemlje, ističući da Beograd, uprkos snažnim pritiscima, nije uveo sankcije Moskvi.
Nakon jezivog napada sekirom u Kuli, isplivavaju do sada nepoznati detalji iz života vođe blokadera Zorana Sekeruša, koji ukazuju na to da se radi o jako opasnom čoveku, kojim zgubidani upravljaju kako bi zastrašili svoje protivnike.
Dom zdravlja Bogatić dobio je novo, savremeno opremljeno sanitetsko vozilo u okviru velike nabavke Ministarstva zdravlja, čime su značajno unapređeni uslovi za zbrinjavanje i transport pacijenata sa teritorije opštine Bogatić.
Kineski proizvođač "GAC" (Guangzhou Automobile Group) zvanično je počeo prodaju automobila u Srbiji. Kompanija, koja godišnje proizvodi više od 1,7 miliona vozila, na naše tržište dolazi u okviru širenja poslovanja u jugoistočnoj Evropi.
Dejan P. (18) izboden je 24. septembra, sat vremena nakon ponoći, na uglu Ulica Braće Jugovića i Dobračine u centru Beograda, kada je pokušao da zaštiti beskućnika, a sada su isplivali novi detalji.
Leskovčanin V. S. (40) uhapšen je zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela, kada je u sportskoj kladionici u Leskovcu fizički napao trojicu muškaraca, pri čemu je jednog teško, a dvojicu lakše povredio.
Tri policajca povređena su filmskoj akciji hapšenja kriminalne grupe iz Srbije koja je, kako se sumnja, u luskuznom španskom letovalištu iznajmila vilu u kojoj je imala sobu za mučenje.
Nakon tragičnog događaja koji se dogodio juče oko 18 časova u Knjaževcu, i suprotno prvim informacijama da je reč o sukobu vršnjaka, iz istrage potvrđuju da je u incidentu život izgubio sedamdesetogodišnji muškarac.
U udesu koji se dogodio sinoć oko 20 časova u Ulici patrijarha Dimitrija u Rakovici, teže povrede zadobio je M. S. (53) kada je na njega automobilom "reno klio" naleteo L. G. (21).
Glumac Tom Kruz šokirao je javnost detaljima sa snimanja svog predstojećeg filma "Digger", otkrivši kako je uspeo da iscrpljujući proces nanošenja komplikovane protetske šminke skrati sa neverovatnih šest sati na manje od sat vremena.
Legendarni muzičar Moses Matovu (77) mučki je pretučen na ulici u Kampali u Ugandi od strane za sada neidentifikovanih napadača, a od zadobijenih teških povreda umetnik je preminuo.
Izvršni direktor Mete Mark Zakerberg predstavio je na konferenciji Meta Konekt u sedištu kompanije u Menlo Parku mali ručni uređaj "Meta Čarm" koji je namenjen korišćenju veštačke inteligencije u svakodnevnom životu bez potrebe za pametnim telefonom, javljaju mediji.
Baset je pravi majstor izležavanja, sa dugim ušima, kratkim nogama i prepoznatljivim pogledom, deluje kao da je rođen za jednu stvar, odmaranje bez granica.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.