(VIDEO) Kataklizmički zemljotres! Putin je ovo lansirao i uzdrmao ceo svet: Rusija zadala stravičan udar NATO savezu!

Lansiran 21. novembra 2024. godine, ruski projektil „orešnik“ je pogodio fabriku naoružanja u Dnjepropetrovsku, koja je igrala ključnu ulogu u proizvodnji ukrajinskih raketnih sistema. Svedoci udara opisali su događaj kao „kataklizmički zemljotres“, dok su zapadni zvaničnici i mediji odmah upali u stanje panike, postavljajući samo jedno pitanje - mogu li NATO sistemi da zaustave novo revolucionarno rusko oružje?

Ruski predsednik Vladimir Putin označio je ovaj napad kao odgovor na ukrajinsko korišćenje američkih ATACMS projektila u napadima na ruske vojne baze u Brjansku. 

Udar je uništio podzemne radionice vojne fabrike "Južmaš", duboko zakopane ispod zemlje, za koje se smatralo da su otporne na napade konvencionalnim projektilima. Prema rečima lokalnih stanovnika, eksplozije nisu bile prisutne, ali je razorna snaga bila tolika da su objekti kilometrima dalje pretrpeli oštećenja.

- Ova raketa nije samo vojno sredstvo, već strateški instrument odvraćanja Zapada od nastavka pružanja vojne podrške Ukrajini. Efekti ‘orešnika’ su slični nuklearnom udaru, ali bez radioaktivnih posledica - izjavio je tada ruski predsednik Vladimir Putin.

Tehnološka revolucija: Šta čini „orešnik“ superiornim?

Raketa „orešnik“ bazirana je na RS-26 „Rubež“, interkontinentalnom balističkom projektilu, ali sa ključnim unapređenjima koja je čine gotovo nezaustavljivom. Njene glavne karakteristike uključuju:

Hipersonične brzine: Kreće se brzinom od preko Mach 11, što je više od 13.000 kilometara na čas.

Manevrisanje u letu: „orešnik“ ima sposobnost da menja putanju tokom leta, izbegavajući detekciju i presretanje.

MIRV tehnologija: Nosivost više bojevih glava sa nezavisnim ciljanjem omogućava simultano gađanje više meta.

Domet: Sa dometom između 500 i 5.500 kilometara, raketa može da pokrije većinu evropskih metropola i delove zapadne obale SAD.

Foto: Foto: Profimedia, Printscreen/YouTube, Shutterstock

Najzapanjujući aspekt ove rakete je njena mogućnost da kombinuje nuklearne i konvencionalne bojeve glave, uključujući i kinetičke projektile koji ne koriste eksploziv. Ove bojeve glave generišu razaranje kroz čistu kinetičku energiju, dok temperature pri ulasku u atmosferu dostižu 4.000 stepeni Celzijusa.

Ruska poruka Zapadu: „orešnik“ kao sredstvo odvraćanja

Lansiranjem „orešnika“, Putin nije samo poslao vojnu poruku, već i političku. Na sastanku Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), Putin je jasno stavio do znanja da je ovaj sistem odgovor na kontinuiranu vojnu podršku Ukrajini od strane Zapada. 

- Ako Zapad nastavi da eskalira konflikt, ‘orešnik’ će biti upotrebljen protiv ključnih ciljeva – vojnih, industrijskih, pa čak i političkih centara odlučivanja - rekao je ruski predsednik.

Moskva je unapred obavestila Vašington putem kanala za kontrolu naoružanja, naglašavajući da napad nije nuklearnog karaktera, kako bi se izbegla šira eskalacija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, „orešnik“ mogao biti lansiran bez takvih upozorenja.

 

Slabosti NATO-a: Tehnološka zaostalost Zapada

Dok Rusija predvodi u razvoju hipersoničnih sistema, NATO saveznici suočavaju se sa ozbiljnim tehnološkim zaostatkom. Sistemi protivraketne odbrane, poput američkog THAAD-a (Terminal High Altitude Area Defense) i britanskog radarskog sistema Fylingdales, nisu dizajnirani da se suoče sa hipersoničnim pretnjama.

THAAD koristi tehnologiju hit-to-kill za uništavanje balističkih raketa u njihovoj terminalnoj fazi, ali hipersonični projektili poput „orešnika“ predstavljaju nepremostiv izazov. Njihova sposobnost manevrisanja i brzina čine ih gotovo neuhvatljivim za trenutne odbrambene sisteme.

Stručnjak za bezbednost Stiven Brajen smatra da je Zapaad apsolutno nepripremljen za ovakvu pretnju.

- Zapad nije pripremljen za hipersonične pretnje. ‘Orešnik’ je oružje budućnosti, dok se NATO i SAD još uvek oslanjaju na zastarele sisteme - naveo je on.

Velika Britanija nema sopstvene presretače i oslanja se na američke sisteme, dok se njihov domaći program hipersoničnih raketa ne očekuje pre 2030. godine.

Odgovor Amerike: Hitan razvoj hipersoničnog programa

Američki hipersonični program, iako obećavajući, još uvek je u razvoju. Projekat „Dark Eagle“, koji predvode američka mornarica i vojska, tek je u fazi testiranja. Iako su početni testovi bili uspešni, očekuje se da će oružje postati operativno tek između 2027. i 2029. godine.

Foto: Rajteon

Izveštaji ukazuju na brojne prepreke, uključujući kašnjenja u proizvodnji i tehničke izazove. Pentagon je kritikovan zbog korišćenja zastarelih tehnika dizajniranja, dok su ruski i kineski sistemi već u operativnoj upotrebi. Prema analizi američke Vlade, razvoj hipersoničnih sistema mora biti ubrzan kako bi se odgovorilo na sve veću pretnju.

Globalni uticaj: Nova pravila igre u ratovanju

Razvoj „orešnika“ ima šire implikacije na globalnu bezbednost. Pored vojne pretnje, ovaj sistem je i sredstvo političkog pritiska. Njegova tehnološka superiornost stvara psihološku prednost za Rusiju, dok Zapad pokušava da razvije odgovarajuće protivmere.

Stručnjaci predlažu višeslojnu strategiju odbrane koja uključuje kombinaciju svemirskih senzora, veštačke inteligencije i novih presretača. Međutim, razvoj takvih sistema zahteva vreme i ogromna finansijska ulaganja.

Lansiranjem „orešnika“, Rusija je pokazala svetu da je sposobna da promeni pravila igre. Dok Zapad traži odgovore, Putin koristi ovu tehnologiju kao sredstvo odvraćanja i psihološkog pritiska. Pitanje nije samo da li će NATO pronaći rešenje, već da li će to učiniti na vreme kako bi očuvao ravnotežu moći u svetu.