Konačno otkrivena velika tajna Antarktika?! Naučnici zanemeli od šoka, primetili su nešto veoma čudno!

Naučnici su uspešno analizirali podatke sakupljane duže od 30 godina o debljini priobalnog morskog leda u antarktičkom zalivu Mekmerdo, što će biti korisno za merenje budućih uticaja klimatskih promena.

Studija ispituje koji ključni uticaji određuju debljinu morskog leda vezanog za kopno, koristeći podatke iz perioda od 1986. do 2022.

U pitanju je zamrznuta okeanska voda koja je vezana za obalu i postoji barem 15 dana. Obezbeđuje životnu sredinu za pingvine i foke, kao i ribe, kril i alge ispod leda.

Naučnici se takođe kreću po tom ledu radi izvođenja eksperimenata i merenja okeana ispod i atmosfere iznad. Da bi to radili bezbedno, led mora da bude stabilan i dovoljno debeo.

Umesto neke dugoročne tendencije povećavanja ili smanjivanja debljine, istraživači su otkrili da olujni događaji, temperatura vazduha i brzina zimskog vetra izazivaju godišnje variranje debljine priobalnog leda.

Istraživači kažu da priobalni led u zalivu Mekmerdo još nije doživeo jake uticaje klimatskih promena. Izgleda da je tamošnji sistem okeana, leda i atmosfere još sposoban da izbalansira efekte klimatskih promena.

„Primećujemo blagi porast temperatura vazduha tokom poslednjih 10 godina, ali ako pogledamo temperaturu vazduha tokom dužeg perioda (od sredine 1980-ih do sada) nema nikakve jasne tendencije“, kažu naučnici, piše EurekAlert.

Podaci iz studije pokazuju koja varijabilnost je „normalna“ za priobalni led u zalivu Mekmerdo i to se može upotrebiti za detekciju kad situacija počne da se menja, npr. ako je godina neobična ili ako niz godina počne da stvara tendenciju u pravcu drugačijeg stanja priobalnog leda.

Foto: pexels.com

Analizirani podaci pokazuju koliko je značajno nadgledati Antarktik redovno i tokom mnogo godina. Samo dugoročan niz opservacija omogućava razlikovanje prirodnog varijabiliteta i tendencija pod uticajem klimatskih promena.

Nova studija može biti korisna za modeliranje u cilju predviđanja varijacija od godine do godine, što bi bilo korisno za naučnike koji planiraju istraživanje na ledu ili za operatere istraživačkih stanica koji žele da znaju koji brod da upotrebe radi snabdevanja.

Studija bi se takođe mogla upotrebiti za verifikaciju i obuku modela koji gledaju decenijama u budućnost i pokušavaju da vide kakvo će biti prosečno stanje priobalnog leda za sto godina sa mnogo više ugljen-dioksida u atmosferi.

Foto: pexels.com

„Sad je možda poslednji trenutak kad možemo da osmotrimo neke sisteme pre nego što efekti klimatskih promena nadvladaju prirodnu varijabilnost“, kažu autori.

Iako je ukupan obim vezanog priobalnog leda mnogo manji nego masa plutajućeg leda (izlomljenog morskog leda) na Antarktiku, ima veoma važne uloge u Zemljinom klimatskom sistemu i za razmnožavanje pingvina i foka.

„Znamo vrlo malo o tome kako se priobalni led ponaša tokom dugih perioda, što znači da trenutno ne možemo predvideti buduće promene. Tri decenije opservacija je ‘prilično kratko’ u pogledu klimatskih tendencija“, kažu istraživači.

Možda je bilo promena u ranijim godinama, za koje ne znamo jer debljina leda nije merena. Takođe, treba istaći da, iako nije primećena neka tendencija u debljini priobalnog leda u zalivu Mekmerdo, druge oblasti oko Antarktika pokazuju tendencije u debljini, obimu i postojanosti priobalnog leda.