Hlor u vodi kancerogen?! Građani u panici nakon nove analize: Objavljene zastrašujuće informacije!

Stepen hlorisanja vode za piće koji se koristi u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji mogao bi značajno da poveća rizik od razvoja nekoliko vrsta karcinoma, pokazuju rezultati novih analiza sprovedenih širom sveta.

Proces dezinfekcije vode hlorom stvara trihalometan (THM), nusproizvod koji je prisutan u gotovo svim javnim sistemima vodosnabdevanja u SAD i EU, prenosi Gardijan.

Prema procenama istraživača, skoro 300 miliona ljudi samo u Sjedinjenim Američkim Državama koristi vodu koja sadrži zabrinjavajuće nivoe ove štetne materije.

Iako je hlorisanje vode efikasna, pristupačna i široko korišćena metoda eliminacije opasnih mikroorganizama, ona istovremeno nosi i zdravstvene rizike, posebno kada se koristi dugoročno.

Rizik od raka bešike i kolorektalnog karcinoma

Autori studije otkrili su da konzumacija hlorisane vode može povećati rizik od određenih oblika raka:

• 33% veći rizik od raka bešike

• 15% veći rizik od kolorektalnog karcinoma

„Ono što smo otkrili je alarmantno. Ipak, potrebne su nam dodatne, visokokvalitetne studije kako bismo preciznije razumeli dugoročne posledice“, izjavila je Emili Helte, vodeći istraživač Instituta Karolinska u Švedskoj.

Hlorisanje vode – spas od bolesti, ali sa skrivenim posledicama

Uvođenje dezinfekcije vode hlorom početkom 20. veka u SAD značajno je povećalo očekivani životni vek stanovništva, jer je drastično smanjilo broj slučajeva mikrobnih infekcija i bolesti koje se prenose vodom, poput kolere i tifusne groznice.

Međutim, tek 1970-ih godina istraživači su otkrili i negativne posledice ovog procesa. Kada se hlor doda vodi, on hemijski reaguje sa organskim materijama, poput raspadajućeg biljnog materijala, stvarajući stotine potencijalno toksičnih nusproizvoda.

Genotoksični i kancerogeni spojevi u vodi

Naučnici su identifikovali nekoliko najčešćih nusproizvoda dezinfekcije vode koji su pokazali genotoksična i kancerogena svojstva u laboratorijskim eksperimentima. Među njima su:

• Hloroform

• Bromoform

• Bromodihlorometan

• Hlorodibromometan

Ovi spojevi su u laboratorijskim testovima pokazali potencijal da izazovu oštećenja genetskog materijala i povećaju rizik od razvoja različitih oblika karcinoma.

Zaključak – potreba za novim strategijama u dezinfekciji vode

Iako je hlorisanje vode odigralo ključnu ulogu u borbi protiv zaraznih bolesti, novi podaci ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjima i razvojem alternativnih metoda dezinfekcije kako bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi.

Stručnjaci sugerišu da bi rešenja mogla da budu poboljšana filtracija, upotreba UV svetlosti ili ozonizacija, koji ne proizvode iste nivoe toksičnih nusproizvoda kao hlor.

U međuvremenu, naučnici pozivaju na dalje analize i mere zaštite kako bi milioni ljudi širom sveta imali pristup bezbednoj vodi za piće, bez povećanog rizika od ozbiljnih bolesti.