(VIDEO) Tri godine rata u Ukrajini! Ovako je izgledao prvi dan ruskog napada: Putin održao govor, a onda su odjeknule eksplozije...

U ranu zoru 24. februara 2022. godine, eksplozije su odjeknule širom Ukrajine. Ruske rakete pogodile su Kijev, Harkov, Odesu i druge gradove, dok su ruske trupe započele kopneni napad iz Rusije, Belorusije i sa Krima.

Vladimir Putin je svega nekoliko minuta ranije objavio početak "specijalne vojne operacije", dok su širom Ukrajine milioni ljudi zaprepašćeno posmatrali kako se ostvaruje scenario od kojeg su mesecima strahovali.

Prve detonacije potresle su glavni međunarodni aerodrom Borispolj, a ubrzo su se proširile na vojne objekte, protivvazdušnu odbranu i ključnu infrastrukturu. Sirene za vazdušni napad oglasile su se u Kijevu, dok su stanovnici u panici pokušavali da shvate šta se događa. Ulice su bile prazne, hoteli su se brzo praznili, a autoputevi ka zapadu Ukrajine bili su zakrčeni kolonama vozila.

U tom trenutku, svet je svedočio početku najvećeg vojnog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

Putinov govor i početak napada

Neposredno pre nego što su prve eksplozije potresle Ukrajinu, Vladimir Putin se obratio naciji i objavio početak vojne operacije. „Više ne možemo da trpimo pretnje iz Ukrajine. Naš cilj je demilitarizacija i denacifikacija zemlje“, rekao je ruski predsednik, optužujući Kijev za zločine protiv ruskog stanovništva i upozoravajući Zapad da se ne meša.

Njegov govor završen je pretnjom da će ukrajinska vojska biti odgovorna za krvoproliće ukoliko ne položi oružje. Neposredno zatim, raketni udari počeli su širom zemlje.

U Kijevu, eksplozije su odjeknule iz pravca Borispolja i aerodroma Žuljani, dok su u Harkovu, drugom po veličini ukrajinskom gradu, prvi raketni napadi pogodili ključne vojne ciljeve. U Odesi, desantne snage ruske mornarice iskrcale su se na obalu Crnog mora, dok su u Donbasu otpočele artiljerijske borbe.

Nekoliko sati kasnije, ruski tenkovi ušli su u Ukrajinu iz tri pravca, probijajući prve linije ukrajinske odbrane.

Zelenski poziva na otpor

Ubrzo nakon početka napada, Volodimir Zelenski se oglasio putem video-poruke snimljene mobilnim telefonom, poručujući građanima da ostanu smireni i veruju u pobedu:

„Ne paničite. Smo jaki. Spremni smo na sve. Pobedićemo sve. Jer mi smo Ukrajina.“

Međutim, situacija na terenu izgledala je daleko haotičnije. Ukrajinske snage su pružile otpor, ali su bile preplavljene ruskim napredovanjem. Ruske jedinice zauzele su delove severa, istoka i juga zemlje, dok su vazdušni udari nastavljeni.

Haos u Kijevu i početak egzodusa

U Kijevu, grad je ubrzo počeo da se prazni. Stanovnici su bežali u skloništa, dok su mnogi pokušavali da napuste grad. Autoputevi ka Lavovu i poljskoj granici bili su zakrčeni vozilima, dok su se u podzemnim stanicama metroa skrivale hiljade ljudi.

 

 

Zapadni zvaničnici su predviđali da će Kijev pasti u roku od 96 sati, a američke obaveštajne službe bile su ubeđene da će Ukrajina kapitulirati u roku od nekoliko nedelja.

Međutim, kako su se prvi odredi ukrajinskih dobrovoljaca prijavljivali u regrutne centre, postajalo je jasno da se Ukrajina neće predati tako lako.

Prvi vojni sukobi i bitka za Hostomel

Dok su ruske snage napredovale ka Kijevu, ključna borba odigrala se na aerodromu Hostomel, svega 20 kilometara od centra prestonice. Ruski padobranci pokušali su da zauzmu aerodrom, ali su se suočili sa žestokim otporom ukrajinskih snaga.

- Znali smo da će Kijev biti meta. Znali smo da će aerodrom biti ključan - rekao je tadašnji ministar odbrane Ukrajine, Oleksij Reznikov, kasnije dodajući:

- Amerikanci su predviđali da ćemo pasti za četiri dana, ali mi smo dokazali da nisu bili u pravu.

Dok su borbe u Hostomelu trajale, u Donbasu su vođene žestoke artiljerijske borbe, a Mariupolj je postao meta ruskog napada iz pravca Krima i Donjecka.

Prve reakcije Zapada i početak sankcija

Dok su sirene za vazdušni napad odzvanjale u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima, Zapad je reagovao oštro, optužujući Rusiju za ničim izazvanu agresiju.

Britanska ambasadorka u Ukrajini, Melinda Simons, nazvala je početak rata „potpuno ničim izazvanim napadom na mirnu zemlju“, dok je tadašnji američki predsednik Džo Bajden najavio „brutalne sankcije“ Moskvi.

 

 

U Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, vlade su hitno sazvale krizne sastanke, dok je u Vašingtonu Pentagon objavio da će NATO pojačati trupe u Istočnoj Evropi.

Da li se rat bliži kraju?

Tri godine nakon prvih eksplozija koje su potresle Ukrajinu, sukob i dalje traje, ali poslednji diplomatski signali daju nadu da bi kraj rata mogao biti na vidiku. Nedavni pregovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održani u Rijadu, označavaju prvi ozbiljan pokušaj dijaloga između dve sile nakon tri godine neprijateljstava.

Iako su razgovori još u početnoj fazi, činjenica da Moskva i Vašington ponovo pregovaraju otvara mogućnost postizanja mirovnog rešenja. Ukrajinska vlada izrazila je nezadovoljstvo time što nije direktno uključena u ove pregovore, ali je jasno da SAD i Rusija traže put ka smanjenju tenzija.

Uz to, sve češće se u diplomatskim krugovima govori o privremenom prekidu vatre kao prvom koraku ka trajnom rešenju sukoba. Ako se taj proces ubrza i dobije podršku svih strana, ono što je počelo pre tri godine kao razorni sukob moglo bi konačno ući u fazu deeskalacije.