Frka u Evropi, pogođeno je skoro milion ljudi! Traži se hitno rešenje, ali ono nije ni na vidiku!

Stambena kriza potresa Evropsku uniju. Sve više stanovnika tog ekonomskog i političkog bloka sve je udaljenije od mogućnosti posedovanja sopstvene imovine. Nedostatak nekretnina dovodi do visokih cena zakupa kao i visokih cena stanova. Realnost je da veliki broj građana Evropske unije nema ili ne može sebi da priušti svoj dom.

- U Evropi je trenutno skoro 900.000 ljudi beskućnika - rekao je evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jšrgensen na prvom sastanku specijalnog komiteta za stambenu krizu u Evropskom parlamentu.

Prema njegovim rečima, skoro 10 odsto stanovništva Evropske unije troši 40 i više odsto svojih prihoda na stanovanje. Zakupnine u Evropskoj uniji porasle su za četvrtinu u poslednjih 15 godina, dok su cene nekretnina porasle za polovinu. 

- Ovi brojevi i ljudi koji stoje iza njih su sama suština evropske stambene krize. I mislim da ćete podeliti moje mišljenje: ovi brojevi su jednostavno neprihvatljivi - rekao je Jšrgensen, prenosi ENR.

Ko ima odgovornost?

Jšrgensen je pred parlamentom istakao da "primarna odgovornost" za stanovanje leži na zemljama EU i regionalnim i lokalnim vlastima . On je, međutim, potvrdio da "Evropa ima svoje mesto za pregovaračkim stolom i da postoji mnogo toga što možemo i moramo da uradimo".

On je najavio da će Komisija objaviti svoj prvi evropski plan pristupačnog stanovanja , koji će pružiti tehničku pomoć gradovima i državama članicama EU i fokusirati se na neophodna ulaganja i veštine.

Gradonačelnici dvanaest evropskih gradova, uključujući Rim, Bolonju, Amsterdam, Atinu, Barselonu, Budimpeštu, Pariz, Varšavu, Lisabon, Lion, Gent i Lajpcig, udružili su snage kako bi pozvali na plan za hitne slučajeve najkasnije do 2027. godine za rešavanje stambene krize i rekli da žele da finansiranje stambenog fonda bude izuzeto od propisa iz javnog budžeta. Oni tvrde da ovaj problem ne može da čeka da se finalizuje evropski budžet da bi se nešto pokrenulo.

Cene rastu širom Evrope

Podaci Eurostata veoma jasno pokazuju rast cena i stanova i za zakup i onih na otkup. Kako navode, u periodu od 2010. do 2023. godine cene su porasle za 48 odsto, uz značajan rast u 2021. (8,4 odsto) i 2022. (7,8 odsto).

Tokom ovog perioda došlo je do povećanja u 24 zemlje EU i smanjenja u 2 (podaci za Grčku nisu dostupni). Najveći rast zabeležen je u Estoniji (+209%), Mađarskoj (+191%) i Litvaniji (+154%), dok je pad zabeležen u Italiji (-8%) i Kipru (-2%), saopštio je Eurostat.

Što se tiče zakupnine, ukupan rast od 22% zabeležen je u svim zemljama EU osim u Grčkoj (-20%). Upravo zbog navedenog, ne čudi što i Unija pokušava da se uključi u rešavanje problema. Neke zemlje, poput Španije, predlažu da stranci plaćaju 100 odsto poreza na imovinu, dok se druge zalažu za povećanje socijalnih stanova.