KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Blokaderi i antisrpska opozicija nasiljem ruše Srbiju

Nova kolumna Dragutina Matanovića.

Većinska, normalna, domaćinska i pristojna Srbija ovih dana ima samo jednu želju – da se život vrati u normalu. Da ljudi rade i zarađuju, kao nekada. Da svoju decu šalju u škole i na fakultete. Da planiraju godišnje odmore, kupovine i praznike. Da ne strepe od blokada puta i raskrsnica, i od toga da će biti svedoci ili žrtve nasilja.

Antisrpska opozicija – po nalogu i uz svesrdnu podršku antisrpskih domaćih i inostranih krugova, godinama „pumpana“ stotinama miliona evra sa Zapada – pokušava da sruši državu i otme vlast na ulici koristeći nasilje nad političkim neistomišljenicima i terorišući sugrađane.

Posledica njihovog delovanja su besmislene blokade, demonstracije i maltretiranje građana. Ali i opadanje snage srpske ekonomije, koja je do pre samo nekoliko meseci bila na ponos u čitavoj Evropi! Od politike i programa nude se samo protivzakoniti „plenumi i zborovi“. Guši se demokratija i oduzima pravo građanima Srbije da na izborima biraju one koji će ih voditi. Ugrožavaju se sloboda kretanja i sloboda mišljenja. Uvode se nacistička pravila da sme da postoji samo jedan politički stav – njihov.

Žele da nametnu plenumaško i zboraško ludilo celoj Srbiji. Ali im ne ide. Većinska Srbija s gnušanjem odbacuje nasilje i želi mir i stabilnost. Želi da se zna red u državi. Većinska Srbija ne želi da im država tone u anarhiju.

Mesecima većinska Srbija trpi sve gori zulum blokadera. Đilasovi i Šolakovi nasilnici napali su 11. avgusta ekipu „Informera“ s novinarkom Brankom Lazić na čelu. Demolirali su 4. novembra u Novom Sadu i Beogradu prostorije SNS-a, a 20. novembra u Novom Sadu maltretirali policajce. Upali su 7. februara u zgradu Opštine Bogatić. U Skupštini grada Kragujevca 19. februara oteli su silom govornicu, a gradonačelnika Predraga Terzića gađali jajima. Kod Kraljeva 24. februara, u selu Cvetke, gađali su Terzića, a u Mesnoj zajednici Miločaj spalili zastavu SNS-a.

Đaci Pete beogradske gimnazije 27. februara napali su direktorku Danku Nešović. Sutradan studenti su presreli autobus s pristalicama SNS-a. Nasilje se 4. marta prelilo u Skupštinu Srbije. Đilas, Francuz Jovanović, Marinika Tepić, večiti student Lazović i ekipa upalili su baklje, bacali dimne bombe, prskali biber sprejom i protivpožarnim aparatom. Poslanici u osmom mesecu trudnoće Sonji Ilić je pozlilo. Jasmina Obradović doživela je moždani udar.

Dva dana kasnije, ispred Skupštine grada Beograda, opozicionari, predvođeni Borkom Stefanovićem, blokirali su zgradu i tukli radnike obezbeđenja. Ministar kulture Nikola Selaković fizički je napadnut 8. marta. Sledeće večeri blokaderi su se okupili ispred RTS-a i zabranili zaposlenima da ulaze u zgradu. Bili smo svedoci talačke krize. Na velikom skupu u Beogradu 15. marta razbijeno je i uništeno 186 traktora oko Pionirskog parka. Ujutru 17. marta napali su ljude u Obrenovcu, bacali jaja, pljuvali i udarali.

Najgore je bilo 21. marta u Nišu, kada su napali gradonačelnika Dragoslava Pavlovića, kamenovali pripadnike SNS-a i napali ministarku Jelenu Žarić Kovačević. Danica Krstić je pogođena kamenom u glavu. Milorada Jerkana, direktora Doma zdravlja Niš, vređali su i gađali jajima. Nepojmljivi linč niških blokadera. Zverska agresija prema ženama.

Najsurovije su napadnute pristalice SNS-a koje su 23. marta postavile štandove u Beogradu. Jednu od najstarijih odbornica udarili su u glavu. Sledećeg dana su upali zgradu Opštine Zvezdara. Devojka, čiji je otac policajac a majka tužiteljka, sa gestapovskom strašću čupala je kosu devojčici od 17 godina.

Posle neuspeha velikog mitinga 15. marta, koji je, prema zapadnim medijima, više ličio na Vudstok nego na osmišljen politički protest, usledio je kolaps ideje da se vlast optuži za upotrebu zvučnog topa. Od tog trenutka rastu nasilje i ekstremizam a protesti se radikalizuju.

Za to vreme vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac ćuti. Nasilje kao da ne primećuje i ne čini ništa da ga spreči i zaštiti građane. „Nedodirljiva“ Zagorka čuči na pijedestalu nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva, osmišljenih po zapadnim receptima.

I hrvatske i crnogorske ustaše koriste situaciju da dignu glavu. Pavle Kalinić, kandidat za gradonačelnika Zagreba, poručio je da priželjkuje otcepljenje Vojvodine i smrt predsednika Vučića. Tonino Picula grca od besa zbog Vučićevog susreta sa Antonijem Koštom i Ursulom fon der Lajen, da bi ustaški odlučno zatražio da se Srbija odrekne koncepta „srpskog sveta“. Na crnogorskoj nacionalnoj televiziji Miodrag Lekić uporedio je sadašnju situaciju u Srbiji s „radikalnim preokretima“ koje su obeležila ubistva Aleksandra Obrenovića i Zorana Đinđića.

Blokaderi sve vreme obmanjuju da njihovi protesti nisu nasilni i da neće dozvoliti nikakve incidente. Istina je suprotna – huškaju svoje pristalice na nasilje. Lažu da su njihove namere poštene, a protesti gandijevski.

Predlaganje „direktne“ demokratije je nametanje davno prevaziđenih ideja komunizma i boljševizma. Ukidanje predstavničke parlamentarne demokratije i uvođenje u život vanustavnih zborova su loše prikriveni i očajnički pozivi na nasilje.

P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu.“