VIDIM VAS: “Ćevabdžinica ponovo radi”

Dok još raspravljamo o opasnostima eho-komora i polarizacije na društvenim mrežama, nova, daleko mračnija pretnja već je zakucala na vrata: veštačka inteligencija, obučena da manipuliše, laže i oblikuje mišljenja bez našeg znanja i pristanka.

Tajni eksperiment Univerziteta u Cirihu, u kojem su AI botovi na Redditu uspešno menjali stavove korisnika, razotkrio je hladnu stvarnost — više nismo samo žrtve ljudskih manipulacija, već i nevidljivih algoritamskih lutkara. I što je najstrašnije: sve smo im sami predali. Podaci koje delimo postali su oružje protiv nas samih. A mi, umesto da postavljamo pitanja, i dalje komentarišemo, delimo i klikćemo, ne shvatajući da više nismo akteri — već mete.

Ali u Srbiji, nije potrebna veštačka inteligencija da bi se šaka jada mase ubedila da je zlo ono što dolazi s vrata institucije, a istina ono što se viče s megafona. Dovoljno je nekoliko parola, jedan transparent, malo dramaturgije — i već gledamo kako se javno opravdava napad na dekana koji je imao drskosti da traži red.

Tako dolazimo do ponedeljka – dana kada je zdrava logika još jednom pala pod napad, a država pokazala da ipak zna da kaže: dosta.

Dekan DIF-a u Novom Sadu, profesor Patrik Drid, postupio je onako kako bi svaki ozbiljan čovek morao da postupi – pozvao je policiju da zaštiti studente, nastavu, instituciju. I zbog toga je postao meta. Uvređen, izvređan, targetiran, napadnut. U zemlji gde je blokada sve, a znanje ništa – Drid je najveći grešnik.

Zato primena sile nije bila incident, već znak života pravnog poretka. I treba je pozdraviti. Ne zbog nasilja, već zbog prava većine da normalno funkcioniše. Ako država ne brani obrazovanje – onda čemu država?

VIDIM VAS: Bizarna bajka bez kraja - Ovo nije ustanak. Ovo je samo sadržaj

VIDIM VAS: Srbija se saginjati neće

A dok je DIF bio pod blokadom koju su predvodili ljudi sa prosekom godina bližim partijskom nego akademskom iskustvu, na drugom kraju – čudo:

Nakon višednevne blokade zgrada RTS-a od strane "studenata", Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine je 28. aprila raspisao novi konkurs za članove Saveta REM-a, ispunjavajući time ključni zahtev demonstranata. 

I taman kada su maske počele da padaju, stigao je najiskreniji trenutak celog performansa. Posle 14 dana blokade javnog servisa, umesto završnog manifesta – javnosti se saopštava: “Ćevabdžinica ponovo radi.” 

Tako su studenti u blokadi nazvali RTS. Tako su simbolično zaključili borbu za “slobodu medija”. Javna televizija — svedena na roštilj koji radi dok god neko ne dođe da mu prevrne ražanj. U toj jednoj rečenici stalo je sve: prezir prema institucijama, cinizam prema građanima, i istina o motivima. Nije se blokiralo zbog naroda, već zbog narativa. A kad narativ pukne — kreću ćevapi. (U susret predstojećim praznicima...)

I da ne bude zabune: sve to je samo bio uvod u sledeći čin. Jer sada “studenti” — oni isti što su blokirali fakultete — prave svoju političku listu, i to ni manje ni više nego iz zgrade Pravnog fakulteta. I niko ne pita kako je moguće da se politički pokreti formiraju u akademskim ustanovama. I niko ne reaguje na to što se partijski aktivizam više i ne krije iza studentskih zahteva. Sve je normalizovano. 

 

I tako, dok se svet plaši algoritama koji menjaju stvarnost, kod nas stvarnost već pokušavaju da kroje oni kojima ni algoritam nije potreban. Dovoljna je štampa na majici, par ključnih reči i dobar kadar.

Zato danas, više nego ikada, ostaje jedno pitanje:

Da li je nama stvarno potreban AI – kad imamo domaće izvođače koji su i bez algoritma spremni da prodaju ideale za porciju ćevapa i mesto na listi?

Srećan Praznik rada!