Propala mustra za revoluciju

Srbija je lider regiona po svim pokazateljima.

Srbija je siguran oslonac i podrška svim Srbima u regionu i dijaspori. Srbija je država koja se doslovno digla iz pepela i postala ekonomsko čudo Balkana i Evrope. Srbija radi i Srbija se gradi. Premrežena je auto-putevima i grade se novi. Grade i obnavljaju bolnice i škole. U svakom gradu i svakoj opštini niču nove fabrike. Ljudi se vraćaju iz inostranstva u otadžbinu jer je u otadžbini ponovo lepo, javljaju se nove prilike za rad, rast i razvoje. Ne gradi se samo Srbija. Kao starija sestra Srbija pomaže i Republici Srpskoj. Srbija pomaže i krajeve naseljene Srbima po Federaciji BiH poput Drvara, Grahova i Glamoča. Srbija čuva Srbe sa Kosova i Metohije. Srbija brine o Srbima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji. Na čelu te Srbije koja ide napred stoji Aleksandar Vučić.

Mnogima ne odgovara što je Srbija ponovo jaka. Mnogi svom snagom, što javno što tajno, rade protiv Srbije. Videli smo po dešavanjima prethodnih godina. Vidimo to i danas. Probali su da zaustave Srbiju – nisu uspeli. Probali su da na mrtvoj deci dobiju izbore – nisu uspeli. Probali su blokade – nisu uspeli. Sada imaju novi zadatak. Zdravstveni problemi predsednika Vučića, koji su prekinuli njegovu posetu SAD, bili su još jedan povod da ono najgore u našem društvu (a i šire) izađe na površinu.

Nije bilo dovoljno to što mu je zdravlje ugroženo, mnogi su se potrudili da mu „požele sve najgore i gore od toga“. Predstavici opozicije, blokaderi, mediji poput N1 i Nova S, zgubidani po društvenim mrežama, samoprozvani intelektualci iz zemlje i regiona, delovali su kao jedan organizam. Kao da je iz jednog centra moći stigla komanda da se na gnusan i ogavan način sramotno napadne čovek koji se nalazi na čelu države. Teško je naći rieči da se opiše psihičko stanje onih koji drugome žele zlo. Verovatno u psihijatrijskoj struci ima i F broj za baš takve. Samo što se ovi, gore pomenuti, na žalost, ne leče nego truju javno mnenje bez ikakvih sankcija.

Kao neko ko je svaki dan sa predsednikom, kao njegov savetnik za regionalna pitanja, znam koliko brz tempo života i rada ima Aleksandar Vučić. Njegova energija i posvećenost državničkim poslovima prenosi se i na sve njegove saradnike. I verujte, taj tempo je teško pratiti. Ali kada se prvi čovek države toliko žrtvuje za narod i državu, onda i mi ostali moramo da ga sledimo sa nesmanjenim žarom u obaljanju poslova koji su u našim nadležnostima.

Zdravstveni problemi bili su još jedan povod da se rašire nove teorije zavere u kojima su, na nivou trača rekla-kazala, prednjačili ponovo oni za koje veoma dobro znamo da Srbiji i Srbima ne žele ništa dobro. Sistem njihovog delovanja je viđen više puta do sad. Prvo se na mreži H pojavi „informacija“ na nekom profilu koji naravno nije potpisan imenom i prezimenom. Taj profil postavlja informaciju koju je čuo/la od „kumine sestre svekrve zaove“ ili da pojednostavim „čuo je iz dobro obaveštenih izvora“. Ta poruka se zatim širi mrežama. Poruku preuzimaju političari koji životare na ivici cenzusa poput Srđana Milovojevića, Sava Manojlovića, neizostavne Marinike Tepić, sveprisutnog Zdravka Ponoša. Sarkastično rečeno radi se o proverenim patriotama koji Srbiji žele sve najbolje, sa čim je naša javnost i te kako upoznata i zbog toga ih nagrađuje na izborima. Nakon njih kreću Šolakovi mediji. Onda se te „informacije“ kao požar šire po čitavom regionu. Onda kvazi analitičari poput Dragana Bursaća pišu kolumne. Političari u pokušaju poput Denisa Bećirovića ili Zukana Heleza daju nove „informacije“ i onda danima tako šire laži, laži i samo laži.

A šta je istina? Istina je da smo svi mi od krvi i mesa. Naša tela imaju prag tolerancije. Svakom se desi, čak i onima sa najviše energije poput predsednika, da potroše svoje baterije i treba im kratak odmor. Ali uprkos preporukama lekara za njega je odmor nepoznata stvar jer država i narod moraju imati domaćina na čelu i pravi domaćin ne ostavlja posao neobavljen. A pred nama je još mnogo posla. Kako za Srbiju, tako i za Srbe širom sveta. Pred nama su novi kilometri auto-puteva, nove škole, bolnice. Pred nama su veće plate i penzije. Pred nama su veliki događaji. Pred nama je bolji život našeg naroda. A i pred dežurnim pljuvačima je puno posla, doduše drugačijeg. Pred njima je naporan rad da nalogodavcima objasne kako ponovo nisu uspeli u još jednoj laži u nizu, u još jednom pokušaju rušenja Srbije. 

Ovaj put im mustra za revuluciju nije prošla, nije im prošlo da opet prevare  Srbiju.  Većinska Srbija zna njihove mustre i ko ih patentira, zna da ta mustra rašiva Srbiju i njen narod. Nije im prošlo u Srbiji a moguće je da će svoju mustru, koju su pokušali podvaliti Srbiji, opet prodati u nekim drugim zemljama, možda baš u onim državama koje su svojski podržavali ovu mustru za razaranje Srbije.  Uprkos svemu što su pokazali, kao pravoslavni hrišćanin ja im ne želim zlo. Želim im da se dozovu pameti i prestanu sa opstrukcijama i pokušajima rušenja države u kjoj zajedno živimo. 

Ne damo otadžbinu belosvetskim mustrama, ne damo  Srbiju.