Kolumna Filipa Rodića koju morate pročitati: Asistentski moral

Urednik Novosti Filip Rodić objavio je kolumnu pod naslovom Asistentski moral koju prenosimo u celosti.

Hašemitska Kraljevina Jordan se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji u odnosu na Državu Izrael i palestinsko pitanje i neophodno joj je pažljivo balansiranje između duboko ukorenjenih antiizraelskih sentimenata, koje gaji velika većina stanovništva (procenjuje se da palestinske izbeglice i njihovi potomci čine do 50 odsto stanovništva i veliki deo gradske srednje klase), i obaveze da se iz bezbednosnih razloga prema toj državi i njenim državljanima odnosi s naglašenom osetljivošću.

Jordan je, na primer, diskretno, ali vrlo aktivno učestvovao u odbrani Izraela od iranskog raketnog napada na tu zemlju u noći između 13. i 14. aprila 2024, iako zvanično nije bio deo odbrambene koalicije. Jordan je tada ne samo dozvolio prelet i dejstvo američkim, britanskim, francuskim i izraelskim avionima u svom vazdušnom prostoru nego je i sopstvenim ratnim vazduhoplovstvom (avioni F-16) i protivvazdušnom odbranom (sistemi "Patriot") učestvovao u obaranju iranskih raketa i dronova.

U tom kontekstu, zanimljiva je priča mog prijatelja koji je želeo da s nekoliko partnera otvori ronilački centar, ali uprkos tome što su ispunili sve uslove, iz nekog misterioznog razloga nisu mogli da dobiju dozvolu za rad. Razlog je otkriven kada je jedan od njih otišao na razgovor u državnu bezbednost, gde mu je objašnjeno da je na informativnom razgovoru ranije bio jedan drugi partner koji je imao antiizraelske statuse na društvenim mrežama. On je na direktno pitanje da li bi u slučaju da mu je klijent na ronjenju Izraelac, odnosno Jevrejin, pod vodom toj osobi zavrnuo ventil na boci, uz ironičan osmeh odgovorio - "ne znam". Takva opasnost je za državu nedopustiva jer bi ugrozila opstanak čitave zemlje i naroda i licenca je odobrena tek pošto je taj čovek izbačen iz ortakluka.

Na ovu priču me je podsetio jedan događaj iz Beograda. Asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i specijalista psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje Milutin Kostić nije pozvan u BIA da se izrazi o tome da li bi studentu drugačijeg političkog mišljenja metaforički "zavrnuo ventil na boci" i time mu ugrozio budućnost i život, ali je istovetnu dilemu koju ima i antisemita u ronilačkom odelu sam izneo na televiziji N1.

"Gospodine Kostiću, vas ću pitati kako se osećaju vaše kolege studenti s Medicinskog fakulteta s obzirom na to da je jedan od njihovih kolega Miloš Pavlović deo grupe studenata koji žele da uče i ono što smo mogli da primetimo je da je ta grupa vrlo bliska Srpskoj naprednoj stranci", upitala je novinarka sina bivšeg predsednika SANU Vladimira Kostića i brata profesora Svetislava Kostića. Da je ovo pitanje u najboljoj tradiciji "Folkišer beobahtera" biće vam jasno ako reči "deo grupe studenata" zamenite sa "pripadnik jevrejskog naroda" koji zaslužuje samo da mu se "zavrne ventil na boci", odnosno odvrne ventil na kanisteru "ciklona B".

- Meni je jako teško o tome da govorim zato što će mi taj dečko možda jednog dana doći na vežbe, doći će mi na ispit i ja sam u jako teškoj poziciji da razdvojim ovaj lik i delo koje vidim na televizoru i nekog mog budućeg studenta koga ja negde moralno imam obavezu i potrebu da obučavam, tako da mi stajete na onako ozbiljno otvorenu ranu sa kojom sam već počeo da se borim u svojoj glavi šta je to moja dužnost, da li ja ispitujem i radim sa nekakvom tabulom rasom i pravim se da ja to dete ne znam i viđam ga prvi put, ili sam ja negde čovek koji prepoznaje njegovu ulogu u svemu ovome - ne znam - odgovorio je asistent podelivši sa svima svoju duboku moralnu dilemu.

Prvo, moralnu dilemu ovog tipa može imati samo duboko nemoralan čovek i još nemoralniji lekar i asistent. On se pita da li bi "zavrtao ventil" svojim studentima, a samim tim i pacijentima, zato što imaju drugačije političke stavove od njega (iako Miloš Pavlović čak i ne iznosi otvoreno političke stavove, premda je jasno kakvi su). Da li se to, onda, širi i na drugačiju versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost?

Kada bi psihijatar Kostić sledio zakone svoje države i etički kodeks svog univerziteta, ne bi imao ovakvu "dilemu". Zakon o zabrani diskriminacije u članu 2 definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike na osnovu ličnog svojstva, uključujući političko uverenje, dok član 19 zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući otežavanje ili onemogućavanje upisa, praćenja nastave ili učešća u drugim aktivnostima na osnovu ličnog svojstva, uključujući političko mišljenje.

I Ustav Republike Srbije svojim članom 21 zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, uključujući političko, ili drugo uverenje. U Etičkom kodeksu Univerziteta u Beogradu navodi se da "članovi univerzitetske akademske zajednice imaju pravo na javno istupanje i slobodu izražavanja, uključujući i nastupe pred publikom i u sredstvima javne komunikacije, kao i na slobodno izražavanje stavova u štampanim i elektronski dostupnim materijalima", što podrazumeva da je sloboda mišljenja i izražavanja zaštićena, a diskriminacija na osnovu političkog uverenja neprihvatljiva.

Možda novinarka luksemburškog medija i ima pravo da postavi onakvo "beobahtersko" pitanje, ali jedan lekar i asistent na fakultetu nema pravo da na njega odgovori sa "ne znam". U slučaju da se to "ne zna", moral bi nalagao odustajanje od posla čije se norme ne mogu ispuniti. U slučaju da osoba o kojoj se radi nema tako istančano osećanje morala, njeni partneri u poslu bi trebalo da se ograde od nje i prekinu saradnju sa njom. U slučaju da se i to ne desi, firma ne bi trebalo da dobije dozvolu za rad. Tako se, makar, radi u ozbiljnim državama. A Jordan je ozbiljna država.