Kolumna Dragutina Matanovića: Darko Glišić i antisrpska opozicija

Kolumna Dragutina Matanovića o potezima opozicije i blokadera nakon što je Darko Glišić doživoe moždani udar.

Srpski narod ima viševekovnu tradiciju poštovanja svojih neprijatelja i čuvanja zarobljenika. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. strani posmatrači iz Crvenog krsta bili su zadivljeni srpskim junaštvom i odnosom prema ratnim protivnicima. Vrhunac je usledio u Prvom svetskom ratu, kada su srpski vojnici čuvali austrougarske zarobljenike, na hiljade njih. Veličinu srpskog naroda dokazuje Spomenik ratnicima četiri vere u Čačku, koji su srpski pobednici podigli svojim neprijateljima iz 1914. godine.

Takva je stara srpska tradicija. Takvo je srpsko vaspitanje. Takve su srpske civilizacijske norme uspostavljene pre mnogo vekova. Poštovanje ljudskog života, pomaganje bolesnima i starima, poštovanje tuđih grobova.

I sve to je izbrisano u trenu kod antisrpske opozicije kada je ministar Darko Glišić doživeo težak moždani udar za vreme gostovanja u jutarnjem programu Televizije Pink. Operisan je i na intenzivnoj je nezi, gde se bori za život. Mnogobrojni ljudi normalne i većinske Srbije, s predsednikom Vučićem na čelu, uputili su mu poruke podrške sa iskrenom željom da preživi i prezdravi. Darko Glišić je visoki funkcioner SNS-a i prijatelj predsednika Vučića, ali je pre svega porodični čovek. Glišić ima decu, svoje najmilije, svoje prijatelje. Svoju Srbiju.

Srpska opozicija javno likuje nad Darkovom sudbinom, suprotno svemu što odlikuje Srbe. Razmenjuju do besvesti trenutak njegovog moždanog udara koji su zabeležile kamere. Podsmevaju mu se i na društvenim mrežama objavljuju bolesne i monstruozne gadosti. Neljudske, zverske poruke. Zato što su antisrbi. Zato što su neprijatelji Srbije. Oduvek i zauvek.

Lideri antisrpske opozicije raduju se mogućnosti da Darko izgubi najvažniji bitku za svoj život. Nedvosmisleno priželjkuju njegovu smrt. Kolika moraš biti ljudska ništarija, moralna baraba, nečovek, da bi seirio nad moždanim udarom koji je zadesio drugog čoveka.

I svi su tu zajedno i udruženi. I Srđan Milivojević, predsednik nekada uvažene Demokratske stranke, i Biljana Stojković, i Dragan Šormaz, i Đorđe Miketić i mnogi drugi. Lukaviji i iskusniji antisrpski opozicionari ćute, ali isto misle i isto žele Darku.

Taj drugosrbijanski i kmetski mentalitet, ta bezgranična želja da ljube skute strancima i zapadnom gospodaru, izbijaju iz svake njihove reči. Iz svakog njihovih dela. Iz njihove blokaderske politike, koja ima jedino za cilj da se Srbija baci na kolena i uništi.

Svi oni pripadaju srpskoj srednjoj klasi i svi sebe smatraju za nekakvu elitu. Duhom i znanjem bezvredni, društveno, porodično i emotivno obogaljeni i maksimalno frustrirani, oni pokazuju da za njih ništa nije sveto. Njihova poruka je istovetna sa porukom hrvatskih ustaša koja je upućena pre Drugog svetskog rata – treba vas sve pobiti, povešati, linčovati, strpati u logore smrti. Razlika je samo u tome što su to genocidni Hrvati poručivali pravoslavnim Srbima, Jevrejima i Romima, a antisrpska opozicija to poručuje članovima SNS-a, njihovim porodicama, njihovoj deci.

I sve te antisrpske i zverske poruke sažete su u rečima Srđana Dragojevića, bitange izrasle iz najgoreg ljudskog mulja, koji na svom lažnom profilu piše za Darka Glišića – „neka crkne đubre“, a zatim nacistički hladnokrvno poručuje: „Želim smrt svim SNS-ovcima!“ Ljudska spodoba Dragojević ovo poručuje većinskom srpskom narodu. Dragojević sipa otrovnu mržnju prema svemu što je srpsko, i praktično priziva, po nalogu zapadnih mentora, građanski rat. Da Srbi krenu na Srbe. Da se proliva bratska krv.

Blokadersko nasilje sinoć ispred zgrade opštinskog odbora SNS-a na Novom Beogradu, gađanje partijskih prostorija i prisutnih aktivista stranke flašama, kamenicama i jajima, ali i stanova svih stanara koji žive u toj zgradi, i ispoljeno divljaštvo, pokazuju koliko se kao društvo opasno približavamo takvom scenariju koji su isplanirali naši unutrašnji i spoljašnji neprijatelji.

Duboko verujem da će oni koji glasaju za takvu antisrpsku opoziciju, ili bar deo njih, jednom shvatiti da na taj način glasaju protiv sopstvene države i sopstvenog naroda.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti.“