Kolumna Dragutina Matanovića: Vučićev poziv na dijalog je snažan glas za stabilnost i mir

Kolumna Dragutina Matanovića o pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dijalog sa predstavnicima studentsko blokaderske liste.

U trenutku kada je srpskom društvu neophodan dijalog da bi se prevazišli kriza i blokade koje štete državi Srbiji i njenom ekonomskom napretku, predsednik Vučić je pozvao na debatu predstavnike studentsko-blokaderskog pokreta: "Srbija svoje probleme mora da rešava demokratskim dijalogom, a ne nasiljem". Vučić je uputio poziv na javnu debatu pred svim kamerama, na razgovor o planovima i programima za budućnost Srbije.

Ovo nije prvi Vučićev poziv na dijalog. Od decembra prošle godine bilo je nekoliko takvih poziva, a svojevremeno je uputio pisani poziv rektoru i rektorskom Kolegijumu. Svi ti pozivi su odbijeni. Lideri protesta iz Srbije nisu hteli razgovor sa svojim predsednikom, za koga je 2022. glasalo više od 2,2 miliona građana Srbije u prvom krugu presedničkih izbora. Ali su zato rado odlazili po savete u Brisel, Osijek, Varaždin. Biciklima i kombijima hrlili su u Strazbur da sa strancima besede. Za njih su prihvatljiviji sagovornici hrvatski političari Bartulica i Picula i ne smeta im kada ceo splitski stadion Poljud skandira "za dom spremni".

Sasvim očekivano, i kao po komandi, iz svih studentskih plenuma i opozicionih stranaka u trenu je odbijen njegov poziv na dijalog. Odbijen je poziv da se razgovara o budućnosti Srbije na osnovu ideja i programa. Njihov odgovor je - "nema šta da se razgovara, raspiši izbore". Uočite - i nepoštavanje institucije predsednika, i nema više pominjanja tragedije u Novom Sadu. Samo politika. Samo težnja da se na silu uzme vlast.

Očigledno da studentski lideri i svi oni koji su na studentskim listama visoko rangirani ne žele da izađu na svetlost dana, pred oči naroda. Hoće da ostanu sakriveni u neprozirnoj tami. I ne greše. Izlazak u javnost u trenu bi uništio korene obojene revolucije, jer bi narod odmah sve razumeo i nikada ne bi omogućio tim ljudima da predvode Srbiju. A još kad bi počeli da pričaju o svojim programima - koje nemaju. Da se izjašnjavaju povodom Kosova i Metohije, Republike Srpske, položaju Srba van granica Srbije. Da govore o svojim međunarodnim stavovima, o sankcijama Rusiji ili kineskim investicijama.

Njihov jedini odgovor izgleda ostaju blokade, nasilje i laži. Poput one monstruozne i jezive izmišljotine o dečaku iz Valjeva. Ostaju im napadi na policiju koja brani red i mir, nasrtaji na neistomišljenike, paljenje stranačkih prostorija SNS-a. Ostaju im oteto tužilaštvo i sudstvo, gde su pravda i zakoni uzmakli i gde su, po instrukcijama Brisela, široko otvorena vrata politici.

Sinoć je na skupovima u 75 gradova i opština širom Srbije bilo više od 70.000 građana koji su na miran način poručili da su protiv blokada koje već mesecima parališu državu, da su protiv nasilja i terora manjine. Da su za normalan život, da mogu normalno da rade i slobodno se kreću. Da žele da im deca idu u škole i uče. I svuda je bila opuštena, pozitivna atmosfera, kao i prilikom okupljanja u sredu.

U Prokuplju, Kruševcu, Priboju, Vranju, Raški, Kovačici, Zrenjaninu, Bosilegradu, Vršcu, Obrenovcu, Kosovskoj Mitrovici… Svuda. Sinoć 70.000 ljudi nasmejanih lica, bez potrebe za prisustvom policije. A pre neki dan oko 5.000 ljudi sa fantomkama i maskama preko lica, sa kamenicima i molotovljevim koktelima u rukama, haos i paljenje u Valjevu i Beogradu. Srbi nasuprot antisrba. Svetlost nasuprot mraku.

Postavlja se pitanje da li je uopšte moguć dijalog sa onima koji, po zapadnim instrukcijama, odbacuju razgovor. Kao da se ne radi o interesima Srbije i istom, srpskom narodu. Kao da kod nekih ljudi ideja građanskog rata nije suluda. Kao da Srbima nije dovoljno iskustvo iz Prvog svetskog rata kada je trećina populacije stradala i kada nam je nametnuta ideja o stvaranju zajedničke Kraljevine sa neprijateljima. Kao da su neki Srbi zaboravili kako su povici od 27. marta 1941. "bolje grob nego rob", odveli prvo srpski narod u groblje Jasenovca i ustaških jama, a zatim u ropstvo antisrpskog titoističkog režima, kada je, po britanskom scenariju, došlo do bratoubilačke podele na Srbe partizane i Srbe četnike.

U ovom trenutku raspisivanje prevremenog parlamentarnih izbora bi predstavljalo samoubistvo države. Ne postoji način da se sprovedu izbori i izborna kampanja u uslovima građanske nebezbednosti, prouzrokovane nasiljem i pretnjama blokadera. Došlo bi do fatalne društvene nestabilnosti. Za antisrpsku opoziciju izbori su, navodno, način rešavanja društvene krize, ali ako oni na njima ne pobede, onda će organizovati još veće proteste i blokade. I pokušati da ponove petooktobarsku revoluciju iz 2000. godine.

P.S. Aleksandar Vučić: "Nikome nije potrebno nasilje, treba da negujemo pozitivnu energiju".