Obavezno pročitajte! Nova kolumna Novice Savića

U moru dobrih osobina koje poseduje srpski narod (pravdoljubivost, gostoprimstvo...) izdvaja se jedna, ne baš za pohvalu.

Srbi vole za sebe da kažu da su duhoviti, što u suštini i jesu, ali ta duhovitost zna da bude prikrivena podsmešljivost i zajedljivost. Oni pismeniji i darovitiji u srpskom narodu, poput Radoja Domanovića tu podsmešljivost i cinizam znali su da uobliče u satiru.

Oni drugi, sa manjkom talenta i viškom zlobe postajali su Draža Petrović i Zoran Kesić, u eklatantnim slučajevima Koraks.

Ali, oni nisu jedini, jer razlog ovog mog pisanija su upravo takve zlobne, cinične i podsmešljive reakcije jednog, istina minornog dela srpske javnosti na veličanstvenu vojnu paradu “Snaga jedinstva”.

Od strane pripadnika tog uglavnom opozicionog kruga i tzv “ nezavisnih” medija krenule su salve napada, prevashodno na državni vrh ( čemu parada ? , zašto baš sada?, kome to Vučić preti?, koliko sve to košta ?...) kao da se zaboravilo da nam je vojska pre nešto više od jedne decenije bila na nivou nešto bolje naoružanog lovačkog društva, da smo od Rusa pozajmljivali akumulatore za preostale Migove 29, kako bi ih makar startovali da piloti koliko-toliko čuju skoro zaboravljeni zvuk motora, da su nam se oklopno-mehanizovana sredstva, ona koja nisu već bila pretopljena, raspadala po utrinama...

Sve to se zaboravilo, ali su pojedincima u Beogradu zasmetali preleti novih aviona, brujanje motora modenizovanih tenkova, kratkotrajno zatvaranje ulica zbog vojne parade (kao da ih iste te bundžije nisu blokirale preko 20 000 puta za prethodnih deset meseci)...

Ta zluradost, podsmešljivost, pa i čista zloba, toliko su pojedince zaslepile, da su se od svega onoga što je na paradi naša vojske prikazala (a pokazala je da itekako ima čime da se pohvali i da će onaj ko pokuša da napadne Srbiju polomiti o nju zube) ), neki bavili samo time hoće li gusenice oklopnih vozila oštetiti asfalt, te ko je sve bio na svečanoj tribini, odnosno ko je po njima trebalo da bude a nije ga bilo, ko su i odakle ljudi koji su došli da gledaju paradu, pa do toga da je pola onoga što je prikazano, po njihovom mišljenju, tek neko sveže prefarbano staro gvožđe iz prošlog veka.

Išlo se dotle da se vojna parada upoređivala čak i sa NATO agresijom na SRJ!

Zanimljivo je da su snagu današnje Vojske Srbije mnogo ozbiljnije i realnije sagledale i shvatile neke zemlje u okruženju, nego domaći kritičari, kojima je bilo važnije da se podsmehnu sopstvenoj državi. Radoje Domanović podsmevao se svima i svakome, od kralja Aleksandra Obrenovića (“Vođa”) do celokupnog srpskog naroda ( “Danga”, “Stradija”...) ali je barem bio pismen, pa i duhovit...

Umro je mlad i ozlojeđen i novom dinastijom Karađorđevića, ali to je već druga priča i više stvar njegovog buntovnog karaktera nego spisateljskog dara.. Ovi danas koji se neuspešno trude da budu “satirični” ( umalo ne napisah duhoviti, pu, pu) više govore o sebi nego o onima ka kojima usmeravaju svoje otrovne strele. Jer ne mogu se zloba i gola mržnja zaviti ni u kakvu književnu ili novinarsku formu. One su to što jesu.