Kolumna Dragutina Matanovića: Susret dve Srbije – dan posle jesenjeg Krstovdana

Širom Srbije, u 167 mesta, održani su u nedelju skupovi građana koji su protiv blokada, kojima je prisustvovalo oko 157.000 ljudi.

Dan posle jesenjeg Krstovdana, ogroman broj učesnika mirnim šetnjama potvrdio je posvećenost tradicionalnim vrednostima i želju ljudi da žive u slobodi, da se slobodno kreću, da imaju pravo na svoje političko uverenje. Da su za pristojan i normalan život. Da mogu da rade, a da deca uče i obrazuju se. Protiv blokaderskog nasilja i agresije.

Opozicione medijske političke platforme prokomentarisale su da „pumpaju“ i lojalisti i blokaderi. Komično poređenje – 157.000 građana protiv blokada na 167 mesta i oko 4.000 blokadera na 22 lokacije. Očigledno je da obojena revolucija propada, ali se blokaderi ne predaju, jer se mnogo inostranog novca slilo u njihove džepove i antisrpske medijske platforme.

U Beogradu je održana protestna šetnja do zgrade Radio Televizije Srbije u Takovskoj ulici, kako bi se uputio zahtev Javnom servisu da odgovorno izveštava o događajima koji su važni za svakog građanina. Da RTS ne bude isturena podružnica britanskog BBC-a i blokadersko uporište. 

Neke njihove ideološki vešto upakovane emisije su nedopustive. Pre svega, korišćenje dece za slanje poruka anarho-liberalnih ideologa.

U emisiji „Važne stvari“, u produkciji osvedočenih antisrba, moglo se videti kako dečak od desetak godina starosti izgovara da se „studenti bore za pravdu i našu budućnost“. Najbrutalnija zloupotreba dece sa željom da se dobiju neki politički poeni. Sramno i bestidno.

Zato je pred zgradom RTS-a poručeno: „Mi, narod Srbije, nećemo da plaćamo partijske parazite, žute elite, i njihov nasilnički program. Zahtevamo smenu rukovodećih ljudi, ne samo u informativnom, već i u kulturnom, zabavnom i filmskom programu“. 

Dok je većinska Srbija poručivala da je naša država slobodna za svakoga, blokaderi su ponovo, nošeni mržnjom dugoročno projektovanoj u Šolakovim medijskim fabrikama laži, ogoleli svoju siledžijsku i agresivnu politiku. Ona je sažeta u jednoj polupismenoj objavi na društvenoj mreži Iks: „Dabogda umro svaki naprednjak, radikal, svaka njihova pristalica i svi panduri“.

Nisu samo anonimusi prosipali bolesnu mržnju prizivajući bratoubilački rat. Šolakov karikaturista Petričić priželjkuje zlo i kaže da se „u normalnim sistemima napravi državni udar, puč“. Blokaderska novinarka Snežana Čongradin beskrupulozno piše: „Tema je i dalje ista, samo da rata ne bude – ali biće ga! Jer je na takav način jedino moguće da se režim Aleksandra Vučića skine sa vlasti“.

Direktna posledica ovakvih poruka je stravičan napad blokadera u Bogatiću na narod koji je mirno i dostojanstveno ustao protiv blokada. Nemilosrdno su gađani kamenicima porodični ljudi i tom prilikom su povređena dva policajca.

Pokušaj blokadera, studenata plenumaša i anarho-liberalne elite da dobiju podršku Trampove administracije očigledno su propali, što je potvrdio čuveni američki politikolog Frensis Fukujama, poznat po tezi o „kraju istorije“ i definitivnoj pobedi zapadne liberalne ideologije. U intervjuu za Šolakovu N1 on je izjavio da „EU ne interesuju protesti u Srbiji jer imaju većih problema, a sumnjam da je Trampova administracija naklonjena studentima“. Na užas gebelsovskih urednika i novinara.

Iako je ukrajinski scenario građanskog rata u planovima mrzitelja srpskog naroda i Srbije, većinska Srbija to nikada neće dozvoliti. Mogu da ovakvo zlo priželjkuju i za njega navijaju u Zagrebu, Sarajevu, Prištini i delu Pogorice, ali niko ko voli Srbiju to ne želi. Doći će vreme da se zabludela i ostrašćena grupa drugosrbijanaca vrati dijalogu i dogovoru o stvarnim interesima srpskog naroda.

Zato je toliko impresivan transparent istaknut na utakmici u Beogradu na stadionu Crvene Zvezde na kome je pisalo „dobro došao kući generale“. Patriotska poruka upućena bolesnom generalu Nebojši Pavkoviću, koga je Haški kazamat pustio da se vrati u otažbinu da umre. General Pavković se najhrabrije borio za Srbiju na Kosovu i Metohiji, išao na prve linije fronta, tamo gde su NATO agresori gađali osiromešanim uranijumom, zbog čega je i oboleo. I nikada nije pristao ni na kakvu nagodbu sa Haškim sudom. A nudili su mu sve – samo da optuži Srbiju i svoje saborce.

I zato su toliko impresivni poslednji podaci istraživanja javnog mnjenja, koji su pokazali da Srpska napredna stranka ima veću podršku građana Srbije nego prošlog meseca. Sve ostale stranke su daleko ispod nivoa poverenja koje SNS uživa već godinama u Srbiji.

I zato je toliko impresivno da – posle deset meseci dehumanizacije, satanizacije i najsnažnijih udara obojene revolucije – predsednik Vučić uživa toliko poverenje srpskog naroda i građana Srbije. Znaju oni odlično koliko je divovska i hrabra njegova borba za nezavisnu, slobodarsku, suverenu i ekonomski naprednu Srbiju.

P.S. Aleksandar Vučić: „Neće ih biti 3.500 u celoj Srbiji. Sad pumpaju, gotova je ta priča odavno. Sada je sve do nas, ništa više nije do njih“.