Kolumna Dragutina Matanovića: Deca su mostovi prema nebu

Ovo su reči Rabindranta Tagore, velikog indijskog književnika i filozofa.

U emisiji „Važne stvari“ koja se emituje na Javnom servisu, u produkciji „Sense Production“, vlasništvu blokadera, desetogodišnji dečak je izjavio da se „studenti bore za pravdu i našu budućnost“. Nevino dete je naterano da pošalje političku i gubitničku poruku, jer proizlazi da za njega nisu budućnost njegovi roditelji, njegovi učitelji, njegovi drugari, već neki „idealizovani“ studenti.

Drugosrbijanska kvazielita danas tvrdi da dečak koji je učestvovao u ovoj emisiji ima pravo na svoje mišljenje i da ono ne sme biti „cenzurisano“. Na RTS-u na kojem se brutalan napad huligana na policiju tretira kao „sukob demonstranata i policije“.

Važno je reći da nije samo dete koje je prikazano na RTS-u žrtva ove zloupotrebe. Žrtva su i deca koja su to gledala, jer su i ona bila predmet perfidne manipulacije. Važno je i znati da su oni koji su zloupotrebili ovog dečaka dozvolili da on na televiziji, otkrivenog lica i identiteta govori o ozbiljnim problemima u svojoj porodici. I za to tvrde da je dobro i poželjno.

Sličnu stvar je učinila i medijska fabrika laži N1. Sa njihovog video snimka vidi se izjava dečaka, koje nije ni u školu pošao i kaže da „mu studenti daju snagu“. N1 ne samo da nije zaštitio lice deteta, već je objavio njegovo ime i prezime.

Blokaderski novinari nekada su reagovali sasvim suprotno. Sećate li se sahrane predsednika Slobodana Miloševića? Tog sumornog, kišnog i hladnog požarevačkog dana, kako ga u zajedničkom tekstu u „Vremenu“ iz 2006. opisuju Tamara Skrozza i Jelena Grujić, „troje dece u uniformama, dva dečaka i devojčica, poklonički je pratilo put kovčega Slobodana Miloševića u Beogradu i Požarevcu“.

„Sa ocem Z.T. u maskirnoj uniformi i invalidskim kolicima, poklonili su se bivšem predsedniku u Muzeju istorije Jugoslavije, potom vojnički nepomično stajali u počasnoj straži pored kovčega na platou ispred Savezne skupštine“, navode. Ta porodica potiče sa Kosova, iz Peći. U Beograd su se doselili 1998, kada su počeli sukobi u Pokrajni. Njihov otac, jedan od onih pravih srpskih patriota, svoj ratnički put započeo je još 1991. godine. Ranjavan je tri puta, dok na kraju nije ostao invalid, kao policajac u Dečanima.

Deca čoveka koji je se na taj način žrtvovao za Srbiju i koji je, uprkos teškim uslovima u kojima je živeo, uspevao da im posveti najveću pažnju i odgaja ih, u tom trenutku imala su 11, 10 i 9 godina i bili veoma uspešni sportisti. Najstariji dečak bio je prvak Srbije u karateu, dok su njegov brat i sestra na istom prvenstvu osvojili srebro i bronzu. Bavili su se i košarkom i atletikom.

Novinarke su oca, međutim, predstavile kao nedostojnog svakog poštovanja i „agresivnog čoveka“ koji od dece pravi „maskote za propagandu“.

Deca sa Miloševićeve sahrane nisu mogla da imaju bezbrižno i bajkovito detinjstvo. Već i sama činjenica da su živeli na Kosovu i Metohiji pod šiptarskim terorom govori dovoljno, da zanemarimo sankcije, ratove i sve ostalo što smo svi zajedno proživljavali tih godina.

Danas deca mogu da žive sasvim drugačije i ne postoji nijedan razlog da im se bajka prekida, osim političke ostrašćenosti njihovih roditelja, nekih producenata, urednika i ostalih upletenih u ovu i druge slične tragične priče.

Danas dete ne možete da pošaljete u vrtić, a da se ne razmišljate o tome hoće li im tamo vaspitači farbati majice krvavim šakama, voditi na proteste ili ispirati mozak na neki drugi način. Ne možete da ih pustite u osnovnu, ili srednju školu a da ne razmišljate hoće li i tamo biti indoktrinirani i zadojeni mržnjom. Ne možete da odete u dečje pozorište, a da se ne zapitate hoće li neki isfrustrirani glumac održati skandalozan politički govor posle predstave. Normalan čovek ne može ni da zamisli dokle blokaderska mašta može da ide i šta im sve neće pasti na pamet zarad nečije „pravde“ i nečije „bolje budućnosti“.

A suštinski upravo je „bolja budućnost“ najugroženija zbog ove antisrpske i nemoralne politike, jer udaranjem na decu i preko dece blokaderi teže da naša budućnost bude prekrojena po njihovoj meri. Da se deca okrenu prvo protiv sopstvenih roditelja nametnutom pričom o „dečjim pravima“, a potom i anarholiberalnom indoktrinacijom protiv sopstvene države.

Antisrbi i nosioci obojene revolucije žele da decu u Srbiji odvoje od škole i učenja i iskoriste za svoje političke ciljeve. Da im oduzmu najlepše životno doba, da im zagade detinjstvo. Deca su najranjivija bića. Dugujemo im obrazovanje, dugujemo im život bez straha i političkih poruka.

Blokaderski anarho-liberalni pokušaji da decu iskoriste u političke svrhe su samo odraz njihove frustracije zbog političkih neuspeha u borbi protiv Aleksandra Vučića i normalne Srbije. Znajući da nemaju šanse na izborima i da ih narod neće, oni na sektaški način udaraju na ono najsvetije – decu. To se u psihologiji zove “osveta loših đaka”. U ovom slučaju i loših političara, najgorih. Biti jedan od njih je kazna već samo po sebi, ali društvo mora i dodatno ovo zlo da prepozna i osudi. Baš zbog naše dece.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti“.