Kolumna Dragutina Matanovića: Izbori 29. marta – ne zaboravimo genocid Hrvata

Kolumna Dragutina Matanovića o predstojećim lokalnim izborima u 10 opština.

Jedno od prvih pominjanja i Srba i Hrvata u ranom srednjem veku tiče se toga kako je hrvatski vladar Ljudevit Posavski, gonjen od Franaka, potražio zaštitu kod svojih komšija, Srba iz Dalmacije. Srpski župan ga je primio, pomogao mu, a onda ga je lukavi Latin prevario, ubio i oteo mu presto. I od te 822. godine do danas ništa se nije promenilo.

U srpsko-hrvatske odnose pre 1.200 godina uplela su se za sva vremena dva elementa: prevara i nož.

Prevarom su, vekovima, hrvatski i rimokatolički biskupi unijatili srpske seljake iz Slavonije, Dalmacije i Krajine. Onima koji su stradali od Turaka obećavali su vojnu pomoć ako pređu u rimokatoličanstvo. Onima koji su umirali od gladi donosili su danajske darove, pa ih opet ucenjivali da će ih pomagati samo ako postanu „djeca biskupova“. Nadarene mlade Srbe iz planinskih sela su slali na školovanje – pa od njih pravili jezuite. Hrvatska prevara bila je i jugoslovenska ideja biskupa Štrosmajera, osmišljena tako da Hrvatska dominira celim Balkanom, a Srbe u etapama potčini i pokatoliči.

Kako su Hrvati u oba svetska rata bili na strani poraženih, prevarom su uspeli da se prestroje. I, kao što je bio slučaj 1918, nađu se među pobednicima. U novoj državi koja je formirana oni su bili uvek ona nezadovoljna strana - koja je tlačila manjine, a predstavljala se kao potlačena. A o poslednjoj velikoj prevari iz 1945, ne treba trošiti mnogo reči. Tada je partizanski pokret, koji su mahom činili Srbi, za vođe dobio trojicu Hrvata: predsednika Tita, predsednika vlade Ivana Šubašića i predsednika skupštine Ivana Ribara. Bez obzira na klasne i političke razlike, te na činjenicu da je jedan predstavljao komuniste, a druga dvojica predratnu elitu, „transfer“ je tekao uz njihovo međusobno slaganje i zajednički rad. Sve u režiji Britanaca, koji su tako potisnuli srpski faktor u Jugoslaviji.

Drugi elemenat odnosa bio je hrvatski nož. Postao je nadaleko „čuven“ u vreme evropskih verskih ratova u XVII veku. Samo što se nije radilo o bajonetu s bojnog polja, već o klanju žena i dece. Još tada je na ulazu u jedan evropski grad postavljena tabla: „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata“. A Srbi su na svojoj koži najbolje osetili taj nož. Oštren u potaji, i potegnut kad su prve komšije bile slabe i bez domaćina. Krajem XIX veka frankovci su po Zagrebu i širom Hrvatske lomili srpske lokale u duhu „kristalne noći“, decenijama pre nemačkih nacista. U Prvom svetskom ratu vešali su i na bajonete nabijali srpsku čeljad po Mačvi i Šumadiji. I još tada, zajedno sa slovenačkim klerikalcima, osmislili zloslutnu kovanicu: „Srbe na vrbe“.

Gde početi i gde završiti priču o nožu potegnutom na Srbe, Jevreje i Rome u Drugom svetskom ratu? Možda time da su glađu, bolestima, ili baš nožem, u NDH umorili 70.000 dece? Da su u Jasenovcu, Jadovnom i stratištima širom „lijepe njihove“, kao i u Bosni i Hercegovini, pobili preko 700.000 pravoslavnih Srba. Da su čak i Nemci bili zgroženi hrvatskim zverstvima. Da je Herman Nojbaher, Hitlerov specijalni izaslanik za Balkan, zapisao: „Srbi su postali divljač za odstrel, svako je mogao da ih nekažnjeno ubija… Hrvatski osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba spada u najužasnija masovna ubistva tokom cele svetske istorije.“

Srbi, zapamtimo to! Zauvek zapamtimo.

Zločinački naum dovršili su u „Oluji“ 1995, pobivši na hiljade nedužnih Srba i proteravši četvrt miliona sa vekovnih ognjišta. Zauvek zapamtimo Srbi i Petrovačku cestu 1995, kada su hrvatski zločinci raketirali iz aviona Mig-21 kolonu civila koji su bežali iz Dalmacije i Like.

Samo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, svake godine obeležavamo dane sećanja na žrtve hrvatskog genocida u Jasenovcu i na žrtve zločinačke akcije „Oluja“.

Danas su hrvatska duboka država, hrvatska rimokatolička crkva, njihovi mediji i obaveštajne agencije najaktivniji u hibridnom ratu protiv Srbije. Setimo se „blokadne kuharice“, terorističke grupe Mile Pajić koju skriva Zagreb, hrvatskih „studenata“ u poseti ETF-u, setimo se Picule, Tompsona, Kotromanovića koji preti bombardovanjem Beograda, setimo se Severine kako peva „Pumpaj“, setimo se poslanice Kekin u hrvatskom Saboru kako priznaje da je uklanjanje Vučića „strateški interes Hrvatske“…

Neki slučajni Srbi i blokaderska bagra uvek će podanički zavapiti „dokle više priča o Hrvatima“, „ljudskost nam je bitnija od nacionalnosti“… Takvima je i vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine poželjan. Makar njegov rezultat bili novi pokolji nad Srbima.

Kada izađete na birališta 29. marta u 10 gradova i opština u Srbiji, glasajte po savesti. Ali znajte da to nisu samo lokalni izbori. To su izbori za državu Srbiju, za budućnost naše zemlje, za našu pravoslavnu Crkvu i sve naše porodice.

Tada se setite genocida Hrvata, NATO agresije, blokaderskog nasilja. Setite se da plenumaški i blokaderski pokret više ne krije da je samo marioneta zapadnih ambasada i službi i da mu je jedini cilj destabilizacija Srbije. Samo pobede lista Aleksandra Vučića garantuju da će Srbija sačuvati mir i ekonomski razvoj. Da će sačuvati svoju slobodu i političku nezavisnost.