Kolumna Dragutina Matanovića: Zašto neće biti "srpskog Mađara"

Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.

Orbanova politika bila je sporna za ukus Nemačke, Francuske, Italije i Poljske, zemlje stubove EU. Ključno političko pitanje bila je Ukrajina. Orban je izjavio da „Brisel priprema Evropu za rat i pojava evropskih vojnika u Ukrajini samo je pitanje vremena“. Jasno ukazujući da „Evropom sada upravlja nemačka ratna trojka“, misleći na predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, kancelara Fridriha Merca i predsednika Evropske narodne partije Manfreda Vebera.

Zato je osovina Berlin-Brisel-Soroš bila toliko aktivna u rušenju Orbana. Korišćeni su uobičajeni resursi – novac, ucene, pretnje, nevladin sektor, opozicija željna vlasti po svaku cenu. Toj moćnoj osovini nije odgovarao samostalni lider i nezavisna politika Mađarske. Kominterovski Brisel traži zbijanje redova i monolitno jedinstvo svih zemalja članica – bez pukotina i frakcija – u očekivani rat protiv Rusije.

Lider Fidesa je iste večeri džentlmenski priznao poraz. Rezultat nije bio, kako su soroševci zaurlali, „razbijanje“ Orbana, već samo 54 prema 46 odsto od važećih listića.  Možete li da zamislite naše domaće blokadere da čestitaju pobedniku, iako su pojedine izbore gubili, ne sa osam, već sa 40 indeksnih poena razlike! I nikad nisu rekli – čestitamo pobedniku, izvukli smo pouke. Već uvek samo pozivaju na proteste, na nasilje i rušenje svoje zemlje.

Orban je odmah najavio nastavak borbe, reorganizovanje i pripremu za sledeće izbore. A odgovarajući na pitanje zbog čega žali rekao je – „Pakš 2“, misleći na projekat proširenja jedine mađarske nuklearne elektrane: „To je trebalo mnogo ranije izgraditi i tada mađarska privreda ne bi bila u ovako velikim problemima“.

„Ima mnogo posla dok se Mađarska vraća na evropski put“, rekla je Ursula fon der Lajen, kao da potvrđuje ko ima najveća očekivanja od nove vlasti u Budimpešti. Mađar ima „potpuni mandat da promeni stvari“, dodao je drugi visoki zvaničnik EU.

Brisel očekuje da Mađar sada skine Orbanov veto na zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu i na sledeći paket sankcija Rusiji. To su glavna očekivanja od Petera Mađara, a ne ono što mađarski narod želi. Zato Mađari sada treba da strepe da li će i dalje imati ruski gas i naftu po najpovoljnijoj ceni. I da li će sukob iz Ukrajine da se prelije kod njih.

Briselska „očekivanja“ spremni su da izvršavaju blokaderi i opozicija u Srbiji. Prava je trka sada među njima ko će više da se dodvori strancima i preporuči za „srpskog Mađara“. Među prvima se oglasio Đilas. „Takvu promenu želimo i u Srbiji“, poručio je tajkun. Za njim i Srđan Milivojević: „Ova pobeda je jasan politički putokaz i za Srbiju“.

I svi drugi protagonisti neuspele obojene revolucije sada u Budimpešti vide neke „putokaze“ i signale. Takve signale u proteklih desetak godina „videli“ su i prilikom promene vlasti u Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Siriji, Nepalu, Venecueli, i na svakom drugom mestu. I uvek bi rekli – sledeći je Aleksandar Vučić.

Da su bar malo realni, videli bi da je paralela sa Srbijom, između Mađarske ili bilo koje od ovih zemalja, neodrživa. Jezgro Vučićeve politike je zasnovano na idejama suvereniteta i slobode, i u Srbiji nema nikog ko može da mu parira u tome. Razlika između Srbije i Mađarske je u izbornom sistemu i ekonomskoj situaciji. U Mađarskoj je na poraz Fidesa uticao pad standarda građana, dok u Srbiji plate i penzije godinama rastu i ljudi žive mnogo bolje nego pre.

Decenije sankcija, agresije, obojene revolucije i nefer pristupa Brisela u procesu pristupanja, udari na naš suverenitet, učinili su prozapadnu opoziciju esktremno nepopularnom. Vučić ima ogroman lični i politički autoritet koji narod poštuje. Kroz ozbiljan terenski rad izgradio je efikasnu partijsku infrastrukturu. Sve su to pokazali i rezultati izbora u 15 lokalnih samouprava koje je Aleksandar Vučić ubedljivo dobio.

Srpska opozicija, za razliku od mađarske, podeljena je na frakcije. Mađarska opozicija, na čelu sa Tisom Petra Mađara gradila je godinama stranačku infrastrukturu, dok srpskim blokaderima, plenumima i zborovima niko ne zna ni ime i prezime.

Nakon što su završili sa Orbanom, može se očekivati da će finansijski i organizacioni resursi globalističko-soroševeskog Zapada da budu preusmereni ka Beogradu i rušenju Aleksandra Vučića.

Zato će predstojeći parlamentarni izbori biti borba za suverenitet i nezavisnu politiku Srbije. Za očuvanje tradicionalnih i pravoslavnih korena srpskog naroda. Za garanciju sigurne budućnosti bez novih pogroma, Oluja i Jasenovaca. Za budućnost u kojoj nećemo zavisiti od milosti Brisela ili bilo koje druge prestonice. I gde srpsku vladu neće da kroje stranci po svojim potrebama i interesima.