DOSTA ZLOČINA! Dragan J. Vučićević: Deda

Moj je deda bio Milun Vučićević, od oca Radoša, iz Šarenika kod Ivanjice, pošten, čestit čovek, poljoprivrednik, ceo život je teško radio da bi prehranio porodicu. Moj je drugi deda bio Ugren Đukić, od oca Boška, sa Đukića brda iz sela Brekova, opština Arilje. I Ugren je, baš kao i Milun, bio sasvim običan čovek, seljak, poljoprivrednik u miru, borac u ratu, veliki Srbin, četnik ravnogorac.

U mojoj porodici, do mene i mojih braća i sestara, niko nikada nije išao u velike škole. Teško se živelo, siromašno, nije bilo uslova za ništa više od osnovne škole i zanata.

I moji roditelji, pokojni otac Jole i majka Mileva, bili su obični ljudi, Jole je bio moler, majka čistačica. Danonoćno su, Bog da im dušu 'prosti, radili da bi moju sestru Katarinu i mene odškolovali i izveli na pravi put, da bi izgradili porodičnu kuću u Železniku.

Moji dedovi i babe - Milun i Jela Vučićević, Ugren i Cvijeta Đukić, poživeli su, Bogu hvala, dugo, a roditelji su mi umrli mladi, posle duge i teške bolesti. Sa ocem Joletom pričao sam dok je bio na samrti, jedna od poslednjih stvari koje mi je rekao bila je: Nikad, sine, nikad ne zaboravi odakle si pošao i ko su ti preci...

I nisam, i nikada neću. Nisam ja, jelte, u život krenuo od nule - sudbina je odredila da krenem iz debelog minusa i, hvala dragom Bogu, stigao sam do nekih vrhova - životnih i profesionalnih. Ali, to ne znači, valjda, da sad treba da menjam svoje poreklo, da se odričem svojih dedova ili da, ne d'o Bog, prisvajam tuđe dedove. Ja moje đedove Miluna i Ugrena ne bih menjao ni za jednog akademika, ako se razumemo. A razumemo se, znam

Foto: Foto: Marko Đoković

O aferi 'Žaklina' pišem vam danas i ovde, o patološkoj, bolesnoj laži glavne blokaderke sa N1 Žakline Tatalović da joj je pokojni akademik Nikola Hajdin deda. A nije. Punu deceniju Tatalovićeva je, sada je to i dokazano - javno u svojim medijskim nastupima - lagala da joj je slavni arhitekta deda(!?!); htela je, valjda, tako da pokaže da je nobles, da ima pedigre; stidela se, valjda, iz nekog razloga svog, pravog dede, pa je prisvojila tuđeg!?!

I okej je to, razumljivo je, bivalo je i pre, nije prvi put - ima raznih bolesnih lažova, uvek ih je i bilo, ali nikad nije bilo da se od bolesnih, patoloških lažova proizvodi 'elita', nikada i nigde nije bilo da se ti takvi kandiduju za najviše državne funkcije. A tako je, evo, danas i ovde u Srbiji.

Žaklina Lažna Unuka Hajdin samo je poslednji dokaz u nizu, ona je ona gnojna bubuljica izrasla nasred nosa koju svako vidi i koju nijedna šminka ne može da je sakrije, ona je, takva kakva jeste, trula trešnja na usmrdeloj torti potpunog besmisla blokaderske antipolitike koja se sva svela na rasističku mržnju i strašne i bolesne laži.

I nija nama ovde kriva Žaklina - ona je sama sebi dovoljna i najveća kazna - ne, glavni krivci su oni koji su nam Žaklinu i njoj slične godinama nametali kao društveno-političku merku, dovde su nas doveli oni koji decenijama u svim sferama društva sprovode sistematsku negativnu selekciju, pa nam se evo kao politička alternativa danas i ovde nameću kradljivice deda, šverceri vibratora, mucavi smrdljivci na daljinu i ostali sektaši, Đokićevi svedoci.

Svi su oni Žaklina.

BONUS VIDEO