Nebojša Bakarec: Kako je režim DS-DOS iz 2001. ubio novinara Milana Pantića

Na današnji dan, pre 25 godine u ulazu zgrade, u kojoj je živeo, ubijen je Milan Pantić, dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine.

U spomen na Milana Pantića ustanovljena je nagrada za novinarsku hrabrost. Milan Pantić, sumnja se, ubijen je zbog pisanja o korupciji i spornim privatizacijama posle petooktobarskih promena, ali još nema odgovornih za to ubistvo. Da podsetim, 11. juna 2001. godine, novinar Večernjih novosti, Milan Pantić je sačekan u ulazu zgrade u kojoj je živeo u Jagodini, dok se vraćao iz prodavnice sa veknom hleba i mlekom. Metalnom šipkom nanete su mu smrtonosne povrede po glavi. Ostao je da leži u ogromnoj lokvi krvi. Niko nije osuđen za ubistvo novinara Milana Pantića zbog toga što žuto pravosuđe i dan danas, štiti režim DS iz 2001. koji je ubio Pantića, zbog pisanja o kriminalnoj privatizaciji cementare Novi Popovac. Ponavljam - DS i njihovi ljudi iz 2001. su ubili Milana Pantića! Današnje pravosuđe je blokadersko, kao i TOK.

Foto: printscreen

Pravosuđe i dan danas štiti ubice iz DS-DOS režima, i ne želi da razreši ubistvo Pantića. TOK neće da preuzme predmet iako je jasno da je u pitanju organizovani kriminal. Svi krivci su živi i na slobodi! Od 2016. do danas, punih 10 godina, glavni tužilac za organizovani kriminal je blokader Mladen Nenadić! Koga štiti Nenadić?

Foto: printscreen

Protekla 2025. godina, neuspela krvavo obojena revolucija, i deo pravosuđa koji se stavio na stranu blokadera i opozicije, sve to baca novo svetlo na ubistvo novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića. Kada povežete činjenicu na koju je 2021. godine, ukazao predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić (danas blokader), da TOK nije želeo da preuzme predmet Pantić, iako je dokazano da se radi o slučaju organizocvanog kriminala, ako to povežete sa događanjima iz 2025. godine, koji su na čistinu isterali i blokaderski deo pravosuđa i blokadere, onda postaje jasno zbog čega, i pored svih dokaza, niko nije osuđen za ubistvo Milana Pantića. Jednostavno rečeno, pravosuđe štiti i današnji DS, i štiti odgovorne iz režima DS DOS iz 2021. godine, a svi oni su danas blokaderi. Da li je blokader Veran Matić od 2021. godine, do danas, preduzeo nešto protiv TOK i blokadera Mladena Nenadića? Nije. Zbog čega nije? Pa zna Veran Matić u kom grmu leži zec.

Foto: printscreen

Da podsetim da je Odluka o formiranju Komisije za istraživanje ubistava novinara, doneta preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi Vlade Srbije, na čijem je čelu 2012. i 2013. godine, bio potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić. Sam Vučić je predložio i osnovao tu Komisiju, zbog čega su ga tada kritikovali i napadali. Na gornjoj fotografiji, 28. januara 2013. godine, potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić prisustvuje prvom sastanku Komisije.

Foto: printscreen

Večernje novosti su 30.04.2021. godine, objavile tekst pod naslovom „UBICE SLOBODNE, JOŠ ISPITUJU SVEDOKE: Ni dve decenije od ubistva našeg novinara Milana Pantića nema optužnice, TOK neće da preuzme slučaj“. U tom tekstu, između ostalog stoji: „NI posle pune dve decenije javnost i porodica našeg ubijenog kolege Milana Pantića ne znaju imena njegovih ubica i nalogodavaca zločina, nema podignute optužnice, niti sudskog postupka. Pantić je ubijen 11. juna 2001, u hodniku svoje zgrade, dok se vraćao iz prodavnice. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić nedavno je rekao da, iako je policijska istraga dala viđenje ko je ubio Pantića, i dalje nema dovoljno dokaza. Naglasio je i da Radna grupa za istrage ubistava novinara smatra da je reč o organizovanom kriminalu vezanom za konkretnu privatizaciju, što je na sastancima predočeno i Tužilaštvu za organizovani kriminal. - Sve napore ulažemo da dođemo do tih održivih materijalnih dokaza. Komisija misli da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moralo da preuzme vođenje ovog specifičnog predmeta, odnosno da je on trebalo da bude u tom tužilaštvu još 2013, kada su tužilaštvo iz Jagodine i policija dostavili dopunu izveštaja u vezi sa konkretnim licima za koja postoje indicije da su svojim radnjama doprinela motivu da se nad Milanom izvrši ovakav zločin, a sve u cilju sticanja materijalne koristi. Matić je ponovio da je ubistvo, prema njihovom viđenju, izvršila organizovana kriminalna grupa u kojoj se prožimaju politički aspekt (nalogodavci) i kriminalni (izvršioci). U Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) situaciju ipak ne vide tako i sva je prilika da predmet neće preuzeti. - Naše tužilaštvo je izvršilo uvid u spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Jagodini u vezi sa ubistvom novinara Milana Pantića. Nakon uvida nije utvrđeno da postoje osnovi sumnje da je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, što je neophodan uslov da predmet pređe u našu nadležnost - kažu u TOK“.

Foto: printscreen

Večernje novosti su 10.06.2021. godine, objavile tekst pod naslovom „NARUČILAC UBISTVA MILANA PANTIĆA JE SEDEO U ĐINĐIĆEVOJ VLADI: Pismo Verana Matića o ubistvu novinara „Večernjih novosti““. U tom tekstu, između ostalog stoji: „ VERAN Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara objavio je na portalu javniservis.net pismo povodom ubistva novinara "Večernjih novosti" Milana Pantića. Pismo prenosimo u celosti. „Kroz sve privatizacije tokom demokratskih promena od 2000-tih na ovamo, vidi se odnos države (pojedinaca u njeno ime, kao nosioca političke vlasti u tom periodu) prema narodu i društvu u celini. Imajući u vidu pretežno negativnu konotaciju pomenutog odnosa, postavlja se pitanje da li je taj pojedinac u tom momentu bio jači od države? Bio je nedodirljiv za onu državu i za onu vlast, toliko je jasno. Ali je daleko veća misterija to što je nedodirljiv i danas. Što je ostao nedodirljiv i za sadašnju državu, za državu koja je osnovala Komisiju za rasvetljavanje ubistava novinara, dakle i ubistva Milana Pantića. Kako doći do materijalnog dokaza nakon ovako, slobodno mogu reći, amaterski urađenog uviđaja prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva Milana Pantića pre tačno dvadeset godina. Da li je dovoljno doći do saznanja ko je tajno pratio Milana u selu, par dana pred likvidaciju? Da li je dovoljno saznanje ko je stajao ispred zgrade ubijenog Milana, opservirao ga i tajno pratio, i na kraju izvršio samu likvidaciju? Da li je dovoljno znati motiv ubistva Milana Pantića? Da li je dovoljno znati ime osobe koja ga je ubila, organizacije, kriminalne grupe koja je sve osmislila? Da li je moguće da je moćan pojedinac iz tadašnje, tzv. demokratske vlasti (Vlade), mogao poslati telefaks postupajućem sudiji u Kragujevcu, sa naređenjem da donese presudu po tim direktivama, a da je samo ročište – potvrda poruke iz tog telefaksa i takve odluke, kojom se privredni gigant o čijoj privatizaciji je pisao kolega Pantić, što je bio neposredan povod za njegovo ubistvo, oslobodi plaćanja računa za potrošeni gas (u vrednosti od 12 miliona dolara)? Da li je dovoljno da lice u sudskom postupku prizna da je dobilo novac da završi započetu privatizaciju, da mu se nađu sviftovi uplata transakcija za navedeno činjenje, tom prilikom ošteti državu i na kraju ostane neosuđen? (Uzgred, to lice je odbilo da bude testirano poligrafom za učešće u slučaju ubistva kolege Pantića.) Da li je dovoljno da u to vreme postupajući tužilac odbaci sve u vezi tog predmeta i time abolira sve učesnike da čak ni Tužilaštvo za organizovani kriminal ne može, ne želi ili iz nekog drugog razloga ne može da ga ponovo pokrene, iako mu je 2013. godine dostavljena dopuna sa novim dodatnim materijalnim dokazima od svedoka koji je i dao svoj iskaz u tužilaštvu? Da, ono što je pisao i ono što bi tek pisao o privatizaciji Cementare Novi Popovac u Paraćinu koštalo je života Milana Pantića. Da je bio svestan težine tih informacija, pitam se da li bi ih pisao, ili se nadao da svojim činjenjem može doprineti boljitku života tih radnika i tog regiona, na kraju i prosperiteta Srbije? Mislim da bi Milan opet to pisao, možda opreznije, ali bi to bilo napisano i obelodanjeno. Da li je dovoljno prepoznavanje lika ubice preko fotografije i samog foto robota izrađenog po liku ubice na osnovu zapažanja građana koji su ga direktno videli, neposredno veče pred ubistvo, kako opservira ulaz gde živi Milan, a da i dalje nemamo sudski postupak? Ako se ništa ne promeni, ne vidim šta bi drugo mogli da učinimo kao Vladina komisija imajući u vidu da uskoro ulazimo u treću deceniju od kada je ubijen Milan Pantić. Pobrojana, logički potkrepljena saznanja uverljiv su dokaz da smo nadomak cilja. Ko, zašto i sa kojim ciljem sprečava da se pokrene sudski postupak i reši jedna od najvećih trauma ovdašnjeg novinarstva? Ovaj odgovor čekaju njegova porodica, medijska i novinarska zajednica, srpsko društvo i međunarodna zajednica. A odgovor najviše zaslužuje stradali Milan koji je samo radio profesionalno svoj posao u nadi da će tako doprineti javnom interesu“.

Iz svega ovoga vidite da Veran Matić jasno kaže da je novinar Milan Pantić ubijen zbog istraživanja privatizacije Cementare Novi Popovac, i da postoje novi materijalni dokazi u vezi sa ubistvom novinara Milana Pantića. Veran Matić jasno kaže da iza zločina stoji organizovana kriminalna grupa u kojoj su i političari iz 2001. godine. Ističem - Veran Matić kaže: „Da, ono što je pisao i ono što bi tek pisao o privatizaciji Cementare Novi Popovac u Paraćinu koštalo je života Milana Pantića“.

Komisija za istraživanje ubistava novinara je zaključila da je motiv za Pantićevo ubistvo povezan s privatizacijom Cementare, kao i da iza napada stoji „organizovana kriminalna grupa u kojoj se prožimaju politički aspekt (nalogodavci) i kriminalni aspekt (izvršioci)“, kaže Matić. Matić je ranije isticao da neposredne izvršioce čini naručena ekipa kriminalaca koja nema nikakve veze s motivima onih koji su ih unajmili samo da obave likvidaciju. Šokantna je činjenica da su lica koja su organizovala i izvršila zločin i dostupna organima gonjenja. Imajući u vidu da je sve u vezi ubistva Milana Pantića poznato i pravosuđu Komisiji, postavlja se logično pitanje - zbog čega nema optužnice? Ako se radi o organizaciji u kojoj su bili i političari i kriminalci, zbog čega se u priču ne uključuje Tužilaštvo za organizovani kriminal?

Sam Veran Matić je 2021. godine izrazio uverenje i da bi se lakše došlo do materijalnih dokaza „da su odgovorni za pljačkašku privatizaciju na izdržavanju kazne“. Radi se o privatizaciji cementare Novi Popovac. Činjenice o toj kriminalnoj privatizaciji kažu sledeće, kako su pisali mediji. U januaru 2002. godine, šest meseci posle ubistcva Milana Pantića, navodno najbolju ponudu za fabriku ponudio je švajcarski Holcim. Za 70 odsto vlasništva obećao je da će platiti 52,5 miliona dolara, da će preuzeti zatečene obaveze od 36,6 miliona dolara i da će u narednih pet godina u razvoj firme investirati 83,9 miliona dolara. U vreme raspisivanja tendera, direktor Cementare bio je Darko Križan, a predsednik Upravnog odbora Nemanja Kolesar, bivši šef kabineta premijera Srbije Zorana Đinđića. Pet godina kasnije MUP je saopštio da su Križan i Kolesar osumnjičeni za zloupotrebe službenog položaja i pranje novca. Navodno, oni su sa predstavnicima Holcima omogućili da ponuda od 52 miliona dolara nemačke firme Breitenburger (ćerke firme Holcima) bude proglašena za najpovoljniju. Prema tadašnjoj krivičnoj prijavi, Kolesaru i Križanu poslovnim kontaktima pomogao je Miroljub Jakovljević, tada direktor firme MCS grup. Sumnjalo se da je Breitenburger u februaru 2003. uplatio 2.099.968 dolara na račun firme Majron sejls LTD sa sedištem na Sejšelskim ostrvima, a u vlasništvu Zorana Janjuševića, takođe zaposlenog u kabinetu premijera Đinđića. Navodno, s tog računa je na Kolesarov račun prebačeno 355.000 dolara, 250.000 na Križanov, a još 634.000 Janjušević je prebacio na nerezidentni račun svoje firme i 860.450 na račun firme MCS grup. Istraga je trajala godinama, da bi 2010. godine Viši sud u Beogradu obustavio istragu i odustao od krivičnog gonjenja.

Foto: printscreen

Matićev B92 je 26.07.2003. u tekstu pod naslovom: „Dinkić: Sporni novac je provizija od privatizacije cementare Novi Popovac“, objavio sledeće: „Osam dana po otvaranju afere o pranju novca i iznošenja optužbi na račun službenika Vlade Srbije Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić u petak je javnosti predstavio nove podatke, prema kojim, sporni novac sa računa sejšelske firme predstavlja nezakonito prisvojenu proviziju dobijenu u privatizaciji cementare Novi Popovac. Dinkić je na konferenciji za novinare podsetio da je cementara na tenderu prodata švajcarskoj kompaniji "Holcim" za 52, 5 miliona dolara. "Ta cementara prodata je 31. januara 2002, a odmah posle toga, prema izveštaju mađarske policije, 28. februara iste godine kreću uplate na račun Janjuševićeve sejšelske firme 'Majron sejls'. Tridesetog januara 2003. godine, prema izveštaju mađarske policije, uplaćeno je ukupno 1,02 miliona evra u više rata na račun te firme. Sve uplate imale su svrhu uplate 'savetovanje, Miroljub Jakovljević'. Mi smo saznali da se radi o jednom od najvećih trgovaca cementom u poslednje dve godine u Srbiji. Tada je predsednik Upravnog odbora te cementre u ime Vlade Srbije bio Nemanja Kolesar. Od tada Jakovljević postaje najveći kupac iz te cementare i naprasno u tom poslu nasleđuje firmu 'Lutra' koja je praktično privatna firma ministra policije Srbije Dušana Mihajlovića. To govori zašto Mihajlović, kada je dobio dokument mađarske policije, tri nedelje o tome nije obaveštavao ni Tužilaštvo, ni Vladu, ni Komisiju za sprečavanje 'pranja novca'", rekao je Dinkić. Sam Mihajlović, izjavio je za B92 da će MUP Srbije profesionalno odgovoriti na zahteve republičkog javnog tužioca kada je reč o Dinkićevim optužbama, kao i o onim koje su na njegov račun izneli Nemanja Kolesar i Zoran Janjušević. Na pitanje da li poznaje Miroljuba Jakovljevića, za koga Dinkić tvrdi da je bio najveći kupac cementa iz Novog Popovca, a da je na tom mestu naprasno nasledio Mihajlovićevu Lutru, ministar policije odgovara: "Nikad nisam ni čuo za tog gospodina niti razumem o čemu se tu radi i šta je tu gospodin Dinkić hteo da kaže. Ako pokušava da uvuče firmu 'Lutra' u celu priču da bi čorba bila gušća, onda će morati te optužbe da dokaže na sudu, tako da bi bolje bilo da umesto tih insinuacija pripremi odgovore na pitanja koja ga čekaju", rekao je Mihajlović. Direktor cementare Novi Popovac Darko Križan izjavio je za B92 da je dotični Miroljub Jakovljević posle prodaje te cementare “samo jedan od 700 mušterija ove firme”. "Gospodin Miroljub Jakovljević je bio jedan od najvećih kupaca fabrike cementa Novi Popovac u 2001. godini. On je počeo sa kupovinom cementa juna 2001. godine i bio je jedan od najvećih kupaca, a po privatizaciji fabrike cementa Novi Popovac naša poslovna politika je bila da dođemo do krajnjih kupaca, tako da se samim tim i prisustvo gospodina Jakovljevića smanjivala u smislu količina kupljenog cementa", rekao je Križan. On je dodao da je Nemanju Kolesara upoznao tek kada ga je vlada postavila za predsednika Upravnog odbora Cementare. Mlađan Dinkić je između ostalog rekao da je procedura za privatizaciju cementare Novi Popovac bila formalno regularna i da ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović nije umešan u ovu aferu. Nemanja Kolesar je reagujući, pisanim saopštenjem, saopštio da će tužiti Mlađana Dinkića. Potpredsednik G 17 plus Mlađan Dinkić u petak je, osam dana po otvaranju afere o pranju novca i iznošenja optužbi na račun službenika Vlade Srbije Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, javnosti predstavio nove podatke, prema kojim, sporni novac sa računa sejšelske firme predstavlja nezakonito prisvojenu proviziju dobijenu u procesu privatizacije cementare Novi Popovac“.

Mediji su pisali da su imali uvid u izveštaj Radne grupe Uprave kriminalističke policije iz avgusta 2013. u kojem je izneto svedočenje ljudi direktno umešanih u privatizaciju Cementare i koruptivne šeme koje su išle do ljudi iz Cementare, ali i samog vrha vlasti. U tom izveštaju piše da je svedok policiji dao dokumenta o novčanim transakcijama i o koruptivnim šemama sa ljudima iz vrha vlasti povezanim sa privatizacijom Cementare Novi Popovac. Tužilaštvo za organizovani kriminal ne preuzima slučaj i jasno kaže da ga neće ni preuzeti.

Veran Matić je 2021. godine, ocenio da je to bio prelomni trenutak za Komisiju i da nema svrhe nastavljati s radom na isti način. Matić se pitao ko, zbog čega i s kojim ciljem sprečava pokretanje postupak i rešavanje „jedne od najvećih trauma ovdašnjeg novinarstva“. Jedna opcija bila bi vidljiv iskorak državnih organa, pri čemu je Matić mislio na reakciju Tužilaštva za organizovani kriminal – kako u vezi sa privatizacijom Cementare, tako i u vezi sa samim ubistvom novinara. Od tada je prošlo 5 godina i TOK nije reagovao, niti će. Zbog čega? Koga štiti TOK? Odgovor je jednostavan, blokaderski TOK, štiti sadašnje blokadere iz bivše vlasti DS-DOS iz 2001. godine.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS