Kolumna Dragutina Matanovića: Istorijski govor predsednika u Mrkonjić Gradu i histerija srpskih neprijatelja

Kolumna Dragutina Matanovića o značaju govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Mrkonjić Gradu.

U istorijskom obraćanju prilikom obeležavanja Dana sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj zločinačkoj akciji „Oluja“, poslednji put u svojstvu predsednika Srbije, Aleksandar Vučić otvorio je oči našem narodu šta mu se ponovo sprema i kako se tome suprotstaviti. Njegove vizionarske reči, kojima na najbolji način štiti Srbiju i Srpsku – dovele su neprijatelje srpskog naroda u stanje histerije.

Prvo, podsetio je da su Srbi najstradalniji narod u 20. veku. Da su posle stravičnih ljudskih gubitaka u Prvom svetskom ratu pomogli „Hrvatima i Slovencima koji su bili na strani okupatora da pređu na pobedničku stranu“. Zla kob ovoga čina ispoljila se u Drgom svetskom ratu kada su nas isti „ubijali nemilice, netremice, sa neverovatnom beskrupuloznošću i neverovatnom bestijalnošću, onako kako ni nemački nacisti nisu radili neprijateljima“.

Vučić je naglasio da, dok su nacističke snage u Zagrebu 1941. dočekivane sa cvećem, o čemu se svojevremeno nije smelo ni govoriti, dotle je Beograd bombardovan 11 puta tokom 1944. od strane saveznika.

Drugo, jasno je obnarodovao da je SFRJ bila međunarodno priznata država, a da su je pre svega Hrvati i Slovenci rasturili i srušili, istovremeno proglašavajući Srbe za agresore. Oni su na samom početku sukoba „očistili gradove, urbane sredine, od Zagreba, Rijeke, Zadra, Osijeka, od stvarne i prave srpske elite“.

Treće, u zverskoj akciji „Oluja“ proterali su nam 250.000 ljudi i pobili oko 2.000, izvršivši najveće etničko čišćenje u istoriji savremene Evrope. Koristili su „brutalnu kampanju, kupovinom i agenturnim delovanjem i u Srbiji, i u Srpskoj, i u Crnoj Gori“, pokušavajući da nas ubede da je sve to negde već dogovoreno i da smo „mi Srbi za to krivi, ne oni koji su ih pobili i proterali, nego baš mi“. Ta propaganda u stilu najgorih komunističkih pamfleta našla je plodno tlo, nažalost, i među mnogim drugosrbijancima i antisrbima u Srbiji.

Četvrto, u prethodnih 12 godina, prestali smo da ćutimo i sakrivamo zverske zločine „susjeda“, suprostavljajući se starom narativu „nemojte da se zamerate“. Vučić je naglasio da je za Srbe važnije danas da slušamo i „gluvo glamočko kolo i krajišku pesmu i da ne zaboravimo stradanje našeg krajiškog naroda i u Lici i u Baniji i u Kordunu, Dalmaciji“. Zato je ustaški režim u Zagrebu predsedniku zabranio da ode u Jasenovac, najužasniji koncentacioni logor u vreme Drugog svetskog rata, gde su pobijene stotine hiljade Srba, ali i Jevreja i Roma. I ne zaboravite ono najvažnije, krunski dokaz povampirenog ustaštva – samo u poslednjih 40 dana, u zagrebačkim medijima je objavljeno 100 tekstova o tome da Jasenovac nije bio nikakav logor smrti, već nekakav „radni kamp“! Tako je i Pavelić govorio.

Peto, Vučić je istakao da ne postoje trikovi koje neprijatelji nisu koristili u želji da podele srpski narod. Koriste podmukle sintagme: hrvatski Srbin, bosanski Srbin, kosovski Srbin. Predsednik je poručio: „Mi smo samo Srbi, nemojte da nam izmišljate imena da ne bismo mi vama počeli da izmišljamo imena“.

Šesto, podsetio je da su se petoktobarski revolucionari 2000. prvog dana po preuzimanju vlasti odrekli kontinuiteta od Jugoslavije, drugog dana bez suđenja pustili na slobodu albanske teroriste, a trećeg dana započeli rastakanje zajedničke države da bi se stvorili uslovi za rastakanje Srbije. Uz pogrom Srba na Kosovu i Metohiji političkim nečinjenjem stvorili su uslove koji su doveli do proglašavanja nezavisnosti Kosova. Rasturili su srpsku ekonomiju, zakatančili velike privredene firme i sisteme i ostavili 500.000 ljudi bez posla.

Sedmo, dok su vlasti u Crnoj Gori četiri puta izglasale deklaracije da su Srbi genocidni narod i poslali svoje zvanične predstavnike da slave „Oluju“ sa Hrvatima, za proteklih 14 godina nikada se nije dogodilo da neko iz Srpske kaže nešto loše o Srbiji i obrnuto.

Osmo, predsednik je upozorio na opasnosti koje se nadvijaju nad Srbijom i srpskim narodom. Zahvaljujući se patrijarhu Porfiriju što čuva Srpsku crkvu, Vučić je naglasio da pored onih antisrba koji preziru svoju državu i svoj narod, pojedini istaknuti tzv. srpski nacionalisti ističu ideje o nekakvom policentričnom srpstvu. To je zamaskirano razbijanje srpskog naroda, decentralizacija zajedničkih interesa Srbije, to je u perspektivi rasturanje Srpske pravoslavne crkve. To su ideje protiv suštinskih srpskih interesa – suprostaviti Beograd Podgorici ili Banjaluci ili Novom Sadu. Nesumnjivo, to je „smrt srpskog naroda, to je smrt srpske crkve”.

Deveto, Vučić je jasno odredio putanju spasa za srpski narod: „Moramo ekonomski, politički i vojno da osnažimo Srbiju, da nas ne bi pregazili – i Srbiju i Srpsku”! Samo su ekonomski i vojno snažna Srbija garancija naše budućnosti, garancija mira i stabilnosti.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi smo jedan, jedinstven narod. Garantujem vam da više nigde ni u Republici Srpskoj ni u bilo kom delu Srbije neće biti Oluje, pogroma i stradanja srpskog naroda“.