Tekst 'Trgovac uticajem' objavljen u štampanom izdanju tajkunsko-blokaderskog pamfleta 'Nova' autorke Jelene Bulajić - rođene sestre onog/one Žana/Žane Bulajić sa N1 - tekst u kome se poziva da predsednik Srbije Aleksandar Vučić bude osuđen na 120 godina robije (?!) jer obilazi Srbiju, razgovara sa narodom i rešava ljudima probleme (o, strašnog li zločina!?!) - taj je tekst najstrašnija metastaza plenumaškog ludila i ekstremnog antisrpskog ekstremizma.
Ostavimo, ljudi moji, za trenutak po strani sve razlike - političke, ideološke i svake druge - ali šta treba da se nekome desi u glavi, pa da taj neko uopšte pomisli, a kamoli napiše i ponosno (sa sve fotografijom uz potpis) objavi u novinama poziv na hapšenje i osudu šefa države koji je kriv jer neumorno, svakoga dana 24/7, radi u korist svih u ovoj zemlji?! Svih, pa i njih sestara Bulajić (ako su još sestre, ili su, može biti - medicina je čudo, 21. je vek - već postale seka i bata, oprostite mi, molim vas, na neobaveštenosti).
No, biće da je dobro, kad malo bolje razmislim - jako je dobro to što je Jelena ljubi je brat Bulajić napisala taj tekst. Važno je, vrlo je važno da svi razumemo razmere njihove bolesti, a bolest je strašna, neizlečiva. I ako ih malo bolje pogledate, ako se malo raspitate ko su, šta su, odakle su i kako su potekli, videćete - gotovo kod svih njih - strašne lične frustracije i komplekse iz kojih logično proizlazi bolesna mržnja prema svakom onom koji je u bilo kom smislu bolji. A najveća mržnja je, naravno, usmerena prema onome ko je najbolji, prema predsedniku Aleksandru Vučiću.
Elem, Jelenu Bulajić poznajem još iz studentskih dana. Sestru-brata Žanu upoznao sam nešto malo kasnije. Bile su tada, koliko se sećam - a sećam se i imam pregršt svedoka koji mogu sve da potvrde - bile su sestre Bulajić dobre devojke, izmučene zlehudom sudbinom. Rođene su i odrasle u Splitu, otac im je bio vozač autobusa zaposlen u JNA, pa su iz Hrvatske izbegli u Crnu Goru, u okolinu Herceg Novog. Ustaše su ih najstrašnije maltretirale na početku rata, tatu su im čak bili i uhapsili i zverski mučili u 'Lori' (on mi je to sam pričao), a sestre Bulajić bile su tada žestoke Srpkinje, što bi se ono reklo - sa dna kace. Ne volim da pričam o tome, ali istina je - pomogao sam im da se snađu u Beogradu, pomagao im u seljakanju po studentskim smeštajima, Jelenu sam bukvalno tretirao kao sestru, u par navrata je zaštitio od nekih nevaspitanih tipova, radili smo kasnije nakratko zajedno i u jednoj novinskoj redakciji ('Demokratija', čini mi se…). Potom, putevi su nam se razišli, svako je otišao svojim poslom, Jelena koja mi je bila najstarijem sinu na babinama - toliko smo bliski bili - otišla je u neke druge redakcije i izgubili smo svaki kontakt.
Onda sam, u vreme najstrašnije korone, otišao da izveštavam sa jedne konferencije za štampu Kriznog štaba i tamo naišao na nju, Jelenu Bulajić. Obradovao sam se što je vidim, nasmejao joj se, krenuo prema njoj da se pozdravimo, a ona je brzo skrenula pogled i žurno odjurila da sedne na drugu stranu sale. Kao da se ne poznajemo, kao da se nikada ranije videli nismo!?! Zašto, kako, pitao sam se, logično je li? A onda su mi kolege iz redakcije gde je tada radila rekle da Jelena sve najgore o meni priča, kako sam svakakav, da govori da sam 'izdajica' i 'smrdljivi radikal'!?! Zvao sam je nakon toga, poslao par poruka. Nikad nije odgovorila. I ne treba, sve je jasno.
Slična priča i sa njima ostalima - sa Žaklinom Hajdin Tatalović za koju osnovano sumnjam da je i dan-danas smrtno zaljubljena u Njega kao što je bila oktobra 2013. kada mi se, ničim izazvana, detaljno ispovedila. Koga, pitaćete znam, Njega? Pa Njega. Zna ona. Mada, sada u sudu, pod zakletvom, tvrdi da me ne poznaje i da me nikad nije videla (?!?), a zna ona dobro da me zna. I da ja znam.
Baš kao što znam, mator sam pa pamtim, i još desetak slučajeva 'odbačene dece' i 'neuzvraćenih ljubavi' iz samog vrha tzv. blokaderske elite. Al' nije baš sve za objavljivanje, bar ne za sada. Nije život trka na 100 metara. Život je maraton.
To što je danas u Zagrebu i u čitavoj Hrvatskoj više ustaša nego što ih je bilo 1941. godine (kopirajt baj Ratko Dmitrović, 'Politički okvir', INFORMER TV), to što su danas, na početku druge četvrtine 21. veka ogromna većina Hrvata ostrašćene ustaše kojima je klanje Srba najbolja i najlepša stvar u istoriji, ustaše koje genocid slave kao najveći državni praznik (!?!); pa to nije nešto što bi trebalo da iznenađuje bilo koga ko je iole obavešten, bilo koga ko je pročitao bar jednu ozbiljnu istorijsku čitanku.
Prošlo je, evo, nedelju dana otkako je onaj Saša Stevanović iz Kragujevca javno - sve vitlajući ogromnim nožem - zapretio klanjem i odsecanjem glave Aleksandru Vučiću. Stevanović je uhapšen, određen mu je pritvor, predsednik Srbije mu je javno oprostio poručivši da neće lično da ga goni. Rekao je još Vučić da suštinski nije kriv on, Stevanović jelte, nego oni koji su ga svojim lažima i medijskim otrovom doveli u stanje svesti takvo da pomisli da je pretnja ubistvom, klanjem legitimna i čak sasvim poželjna društveno-politička akcija.
Sada to, dakle, i zvanično znamo - Vladan Đokić je prvi na 'studentskoj', blokaderskoj listi. Sada znamo i ko je sve na tom njihovom, dugo najavljivanom 'elitnom spisku': od Zlatka Kokanovića do Dejana Bodiroge, od 'jahačice zmajeva' Jelene Pavlović i uvoštenog Predraga Voštinića, preko Jova Bakića i Dejana Šoškića pa sve do najodgovornije za pad nadstrešnice Sanje Fric i njenog sina Nenada (!?!).
To što je danas u Zagrebu i u čitavoj Hrvatskoj više ustaša nego što ih je bilo 1941. godine (kopirajt baj Ratko Dmitrović, 'Politički okvir', INFORMER TV), to što su danas, na početku druge četvrtine 21. veka ogromna većina Hrvata ostrašćene ustaše kojima je klanje Srba najbolja i najlepša stvar u istoriji, ustaše koje genocid slave kao najveći državni praznik (!?!); pa to nije nešto što bi trebalo da iznenađuje bilo koga ko je iole obavešten, bilo koga ko je pročitao bar jednu ozbiljnu istorijsku čitanku.
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke (SNS), uključio se u program Niš TV gde je komentarisao odluku REM-a, kao i trenutno stanje u zemlji.
Poljska je pojačala bezbednosne mere duž granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću, nakon što su njene službe dobile upozorenja o mogućim diverzantskim aktivnostima u narednim danima.
Plavi tim spreman je da da sve od sebe kako bi se uselio u vilu, a učesnica Exatlona Maja Jovanović naglasila je da je došao red da njena ekipa ove nedelje uđe u vilu.
Orasi i lešnici, kao i ostalo voće, odlično su rodili ove godine u Srbiji, ali na niškim pijacama i dalje drže prošlogodišnju cenu kada ih kod nas nije bilo, pa su ih trgovci uvozili iz inostranstva.
Jeziv napad dogodio se sinoć u jednom kafiću na Zvezdari, kada je grupa maskiranih muškaraca, naoružanih palicama i bakljama, upala u ugostiteljski objekat u kojem se nalazio veliki broj gostiju, nakon čega je izbila tuča, a dve osobe su zadobile povrede.
Veliki požar izbio je rano jutros u jednom restoranu na Bulevaru patrijarha Pavla u Novom Sadu, a prema prvim nezvaničnim informacijama, postoji sumnja da je požar podmetnut.
Porodica, prijatelji i poznanici se opraštaju potresnim porukama od Dragana S. (43), oca dvoje dece koji je preminuo nakon što je zadobio teške povrede tokom fizičkog sukoba u Glamočanima kod Laktaša.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da su 5. novembra 2026. godine uhapšene dve osobe zbog sumnje na zloupotrebu položaja odgovornog lica i pomaganje u izvršenju tog krivičnog dela, dok se za trećom osobom intenzivno traga.
Putnički avion "Erbas", koji je leteo iz Dablina u Irskoj za Rim u Italiji, preusmeren je u vazduhoplovnu bazu na severu Francuske nakon dojave o podmetnutoj bombi.
Francusku očekuje dan velikih protesta i generalnog štrajka, tokom kojeg bi na ulice širom zemlje moglo da izađe između 500.000 i 700.000 demonstranata, ne računajući region Pariza.
Bora Todorović, koji je bio jedan od najvećih glumaca bivše Jugoslavije, decenijama je pokušavao da sakrije nadimak iz detinjstva koji je dobio nakon ujeda komarca.
Paris Džekson zatražila je od suda da naloži privremenim upravnicima zaostavštine njenog pokojnog oca, legendarnog pevača Majkla Džeksona, da 600 miliona dolara prebace u porodični fond namenjen njoj i njenoj braći.
Britanka Amanda Martin (34) postala je meta podsmeha nakon što su ljudi počeli da komentarišu njen izgled. Neki joj daju čak 60 godina, a ona je odlučila da zbog njih sigurno neće otići na botoks.
Baštensko crevo i kanta možda privlače kraj sezone, ali jesen traži malo drugačiji pristup. Istina je da će mnogim biljkama u ovo doba godine prijati dodatna pažnja, jer jesenje zalivanje predstavlja ključni korak za bezbedan zimski san.
Pevačica Rada Manojlović bila je uspešna studentkinja ekonomije na državnom Univerzitetu u Kragujevcu, međutim, kada se aktivno posvetila pevačkoj karijeri, prekinula je studije.
U javnosti su godinama kružile priče da je pevačica Sanja Đorđević zapostavila karijeru jer nema potrebe da peva, budući da njen suprug, nekadašnji fudbaler Perica Đorđević, dobro zarađuje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari