Kolumna Dragutina Matanovića: Demoni rata u Evropi i vojno jačanje Srbije

Postoji legenda o đavolu koja kaže da se on više neće pojavljivati sa rogovima, kako bi zaplašio ljude, nego kao dobronamerna lepotica, koje želi da zadobije poverenje.

Isto je i sa državama.

Ako pogledamo deklaracije i dokumente Evropske unije, govore njihovih predstavnika, pozive na mir i demokratiju, na trenutak će nam se učiniti da je reč o društvu koje teži i putuje ka savršenstvu. Sloboda, ljudska prava, prava životinja, socijalna odvajanja, briga o prirodi... Naizgled deluju kao hrišćanske vrednosti pretočene u savremenu retoriku. Međutim, kada sagledamo ono što se dešava širom granice Evropske unije, postaje jasno da je simbol pomenute legende o đavolu upravo Brisel i njegova ratnohuškačka politika.

Savremena Hrvatska verovatno je jedan od najboljih primera za razumevanje perfidne latinske strategije. Iako već godinama članica EU, Hrvatska nikada nije odustala od svoje sramotne prošlosti. Nasleđe ustaštva, fašizma i nacizma jasno je vidljivo u javnom i političkom životu, na sportskim i državnim manifestacijama, dok EU i države članice uopšte ne reaguju na ovo veličanje zločinačke ideologije.

Mnogi veruju da je „lijepa njihova“ izuzetak, da će vremenom takva slika iščeznuti. Jasno je, međutim, da je Hrvatska promoter novih-starih evropskih „vrednosti“. Zato Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju nije slučajno tu postavljen. Njegovi nedvosmisleni fašistički stavovi, kao i lično učešće i veličanje etničkog čišćenja i ubijanja Srba u prethodnom ratu, nisu nepoznati onima koji su ga postavljali.

Da sve pomenuto nije neka „srpska teorija zavere“, vidi se na primeru baltičkih zemalja. Tamo ruše spomenike pripadnicima Crvene armije koji su ih oslobodili, dok istovremeno podižu biste i veličaju saradnike Trećeg Rajha. Hrvatska i Baltik nisu incidenti. Oni su pokazatelji pravca.

Ono što najbolje ilustruje put i duh Evropske unije, kao i uvek, polazi iz njenog srca i duše. Iz komandnog centra koji se nalazi u Berlinu. Nemačka je započela ogroman proces naoružavanja i modernizacije vojske poznat pod nazivom Prekretnica. Pokrenut je nakon početka rata u Ukrajini s ciljem da Nemačka izgradi najjaču i najbolje opremljenu konvencionalnu vojsku u Evropi unutar NATO saveza. Vojni budžet za 2026. planiran je na 108 milijardi evra. Najvažniji elementi modernizacije su američki lovci pete generacije F-35, teški transportni helikopteri Boing, izraelski PVO sistem Arou-3, kao i masovna nabavka novih tenkova i borbenih vozila pešadije.

Posledica ovakvog evropskog zaokreta odmah je postala primetna na Balkanu. Kao i tokom protekla dva svetska rata, Hrvatska i Albanija, zajedno sa tzv. Kosovom, započeli su razvoj intenzivne vojne saradnje. Ne slučajno. Ne bez dublje namere.

Predsednik Milanović kaže da je Srbija za Hrvatsku postala regionalni izazov. Zato naš „susjed“ sve više povećava vojna ulaganja, počev od eskadrile od 12 polovnih borbenih aviona Rafal F-3. Planiraju i nabavku 12 američkih Black Hawk helikoptera, najsavremenijih nemačkih tenkova Leopard, a ugovorena je i kupovina osam američkih lansera M142 HIMARS.

Donedavno, Hrvatska je ismevala Srbiju kada je u pitanju vojna moć, uz komentare da Srbija može jedino da ratuje pištoljima na vodu. Tokom proteklih godina predsednik Aleksandar Vučić posvetio se neviđenom jačanju vojnih kapaciteta naše zemlje. U Zagrebu više ne govore o pištoljima na vodu, već o srpskim raketama kineske proizvodnje CM-400, koje predstavljaju bezbednosni izazov čak i za NATO koaliciju.

Zahvaljujući ozbiljnom radu i strategiji tokom proteklih godina, Srbija nabavlja 12 novih vešenamenskih borbenih aviona Rafal F4, i ojačava helikopterske snage borbenim helikopterima Mi-35M, kao i nemačko-francuskim višenamenskim helikopterima Erbas. Kako je najavio predsednik, Srbija će uskoro imati čak 40 modernih borbenih aviona.

Kompletiran je kineski sistem srednjeg i dugog dometa FK-3, i uz ruske sisteme Pancir S, francuski Mistral 3 i kineski HQ-17, čine moćnim srpski PVO sistem. Glavnina oklopnih snaga se oslanja na modernizovane tenkove M-84 i T-72, uz točkaše domaće proizvodnje Lazar i laka oklopna vozila Miloš. Srbija, zajedno sa izraelskim Elbit sistemom, započinje i proizvodnju bespilotnih letelica.

Sve je Aleksandar Vučić uradio pravovremeno i osmišljeno. Kakav je to mir ako se članice EU i NATO tako intenzivno naoružavaju? Zašto gomilaju toliko oružja u evropskim centrima, ukoliko to nije priprema novog pohoda na Istočni front? I zašto je NATO već razradio scenario za mogući kopneni rat sa Rusijom, sa udarima na ruske raketne sisteme u Kalinjgradu?

U takvim okolnostima Srbija je spremna za odbranu svoje zemlje, svoje slobode i nezavisne politike. Vučićeva izjava da „nikada više nećemo dozvoliti novu ’Oluju’“ je garancija da Srbija neće dopustiti progon i nasilje nad srpskim stanovništvom. Kao ni novu agresiju neprijatelja.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ne učestvujemo u bilo kakvim osvajačkim pohodima ili bilo čemu. Naše je da zaštitimo svoju zemlju, da zaštitimo svoje nebo, i u tome ćemo biti uspešni“.