Kolumna Dragutina Matanovića: Predsednik Vučić između između Scile i Haribde

Kolumna Dragutina Matanovića o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Put kojim Aleksandar Vučić već duže od decenije vodi Srbiju je najteži. To je put kojim niko pre njega nije hteo ni smeo da krene. Zato nam je Srbija propadala. Zato su zatvarane fabrike, izgubljene stotine hiljada radnih mesta, a narod se raseljavao. Dosovski politički moćnici ispunjavali su bespogovorno uputstva koja su dobijali od zapadnih ambasada.

Danas, zaslugom Aleksandra Vučića, bolji život dolazi u Srbiju. Srbija nikada u periodu od deset godina nije izgradila toliko zdravstvenih objekata, auto-puteva i lokalnih puteva, železničkih pruga, škola, obnovila toliko crkava, značajno podigla plate i penzije. Nikada Vojska Srbije nije bila tako opremljena najsavremenijim sredstvima naoružanja. I sve to pri stabilnom kursu dinara.

To niko ne može da demantuje. Čak ni briselsko-slovenačka komesarka Marta Kos, koja je nedavno izjavila da „EU ne trebaju trojanski konji“. Time je htela da kaže da za Srbiju u EU neće biti mesta sve dok ne prizna nezavisno Kosovo i ne uvede sankcije Rusiji!

To je samo mali primer kako se na Srbiju i predsednika Vučića vrše svakodnevni, nezamislivi pritisci. Kako je razapet između Scile i Haribde. U najtežoj i najsloženijoj geopolitičkoj situaciji kakva je danas u svetu.

U pravu je predsednik kada kaže da bi „Marta Kos više volela da vidi neke ovce, a ne konje“. Svi oni žele poslušnike na vlasti, one koji sprovode naredbe Brisela. Takvi bi momentalno otvorili sve klastere.

Zato su strani centri moći uložili čak tri milijarde evra u stvaranje blokaderskih medija u poslednjih nekoliko godina. Isključivo za provođenje obojene revolucije i rušenje Aleksandra Vučića.

Predsednik odgovara radom i posvećenošću. Svaki dan je na terenu, obilazi sela, razgovara sa narodom. Čini neverovatne napore da pomogne ljudima. Vučić zna da je najbolji odgovor Srbije – razvoj njene ekonomije i podrška njenom narodu da bolje živi.

Predsednik Vučić obišao je ovih dana Rasinski, Raški, Pčinjski, Toplički, Pirotski i Nišavski okrug. Mnoga mesta i sela za koja blokaderi nisu ni čuli. Saslušao je muke i jade građana, rešio mnoge njihove probleme. Iza njega ostaju novi putevi, vodovodi, ambulante, škole, bolnice, vrtići i dečja igrališta. Novi proizvodni pogoni, fabrike, hladnjače, vinogradi, voćnjaci.

To su Vučićevi klasteri. Svako srpsko selo, svaki grad, svaki vredni domaćin koji može ponosno da živi od svog rada. Svaki spaseni život novim, jeftinijim lekovima koje je država obezbedila. Svaki dečji osmeh u novoj ili obnovljenoj školi.

Za to živi, radi i bori se Aleksandar Vučić. Najavio je i novi veliki plan razvoja za čitav jug Srbije, gde se danas opet budi nada. To je suštinski značajno za ravnomerni razvoj države. Za ostanak ljudi u rodnim mestima. Za demografsku obnovu.

Izrada celovitog plana predviđena je za mart 2027. i podrazumeva milijarde evra u godinama koje dolaze. Vučić zna da mora da se smanji jaz između juga zemlje i razvijenijih regiona poput Beograda i Novog Sada. Država planira poseban paket finansijskih podsticaja i subvencija za investitore koji odluče da tamo otvaraju nove pogone. Uz očuvanje privrednih giganta kao što su „Simpo“ i „Yumco“. Za ljude su posebno važni izgradnja i rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže, ulaganje u puteve i bolnice.

Blokaderski profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić ne može da sakrije mržnju. „To je milijardu evra koje će vlast pred izbore podeliti, očekujući da će tih milijardu evra popraviti njihov rejting... To je uludo bačenih milijardu evra, te pare su mogle mnogo bolje da se potroše“, rekao je Kostić.

Naravno da blokaderska kvazielita zna gde bi bolje potrošila milijardu evra. Kao i uvek, napunili bi svoje džepove, a narod ostavili na cedilu. Setite se kako su šakom i kapom deljene milijarde dinara kredita žutim tajkunima, preko Razvojne banke Vojvodine i Agrobanke. Više od tri i po milijarde dinara kredita je odobreno bez odgovarajućeg obezbeđenja. Rezultat – banke propale, krediti nisu vraćeni, stotine ljudi ostalo bez posla.

Aleksandar Vučić je veliki predsednik zato što zna da je najbolje ulaganje u potrebe naroda. Zato brigu za svoj narod pokazuje svakog dana na svakom mestu.

Ali Vučić zna da se borba za Srbiju vodi i na drugom frontu – protiv uperenih strela iz inostranstva i od domaćih neprijatelja – slučajnih Srba, kmetskih duša, drugosrbijanaca i prikrivenih ustaša. Zna da su sve laži – od zvučnog topa, Jovanjice i Valjeva – bili pokušaji uvođenja Srbije u građanski rat. Vučić je veliki predsednik i zato što nikada neće dozvoliti da se ostvari zamisao hrvatskog ustaše Stjepana Mesića, koji je rekao da će konačni čin raspada Jugoslavije biti međusobni obračun između Srba.

P. S. Aleksandar Vučić: „Ne trebaju njima trojanski konji, njima ništa nije potrebno. Sve najbolje im želim, najbolju moguću saradnju, ostaćemo na evropskom putu, da rastemo brže, da imamo dobre domaćine, više dece, da nam Srbija brže napreduje i to je to. A oni svoj posao.“