Pavel Bušujev: Republika Srpska je ruski Donbas, a Ratko Mladić je i ruski heroj

Pavel Bušujev, rukovodilac Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta zemalja ZND, u svojoj kolumni poručuje da je Rpublika Srpska ruski Dombas, a Ratko Mladić ruski heroj!

Kada prvi put dođe u Srbiju, Rusa može da iznenadi obilje grafita na zidovima srpskih gradova, varoši i sela. Zagledajući se u neobične natpise, može se naslutiti čime mladi žive, šta misle i šta žele da poruče svetu. Pored večitog rivalstva fudbalskih klubova „Crvena zvezda“ i „Partizan“, koje se decenijama ne skida sa mnogostradalnih zidova, grafiti pažljivom posmatraču otkrivaju svaki zaokret skrivenog unutrašnjeg života.

Ali postoji jedan natpis koji ostaje isti svuda — i u Beogradu, i u Valjevu u Srbiji, i u Banjaluci u Republici Srpskoj, i u Beranama u Crnoj Gori:

„Ratko Mladić — heroj!“

U to, među Srbima koji se krste sa tri prsta i slave krsnu slavu, nema sumnje. Za njih je Ratko Mladić heroj za sva vremena. I ne samo za njih…

Foto: Reuters

Reklo bi se da je od završetka rata u Bosni prošlo više od 30 godina. Od toga se Mladić 16 godina skrivao u srpskoj unutrašnjosti, a zatim je 15 godina proveo u zatvoru Haškog tribunala. U zvaničnom diskursu trudili su se da ga ne pominju više nego što je neophodno. Ali u narodnom sećanju veličina njegove figure zaklanjala je sve evropske horizonte. Zašto?

Zato što je, po mišljenju autora, samo postojanje Srba u današnjoj Bosni i Hercegovini zasluga Ratka Mladića i Vojske Republike Srpske, kojom je komandovao. Autor smatra da bi, da nije bilo njega, pravoslavni Srbi zapadno od Drine bili izloženi istrebljenju od strane snaga bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, uz podršku Zapada. Dejtonski sporazum, prema ovom viđenju, počiva na temelju pobeda koje je izvojevao Mladić. U suprotnom, ne bi ni bilo sa kim da se pregovara.

Heroja nije moguće ubiti, ali ga je moguće izdati. A Mladić je izdat. Kompradorske elite koje su došle na vlast u Srbiji posle „Buldožer revolucije“ i svrgavanja Slobodana Miloševića, izručile su Mladića Hagu 2011. godine.

General Mladić je 22. novembra 2017. godine pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) osuđen na doživotnu kaznu zatvora za „genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja“. Suđenje Mladiću trajalo je 530 dana, tokom kojih je saslušano 377 svedoka i predstavljeno gotovo 10.000 materijalnih dokaza.

Prema stavu odbrane, proces je bio praćen brojnim nepravilnostima. U martu 2018. godine Mladićevi advokati podneli su žalbu Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove — instituciji osnovanoj radi završetka rada koji su započeli MKTJ, zatvoren 31. decembra 2017, i Međunarodni krivični tribunal za Ruandu, zatvoren 31. decembra 2015. godine.

Foto: Reuters

Odbrana je zahtevala da se isprave greške koje su, po njenom mišljenju, napravljene tokom postupka i da Mladić bude oslobođen po svih deset tačaka optužnice. Kao alternativu, advokati su predložili novo suđenje. Međutim, Žalbeno veće Mehanizma je 8. juna 2021. potvrdilo doživotnu kaznu Ratku Mladiću.

Tokom 15 godina provedenih iza zidina haškog zatvora, dok je Tribunal promenio ime, ali, po oceni autora, ne i svoju suštinu i zadatke, general Ratko Mladić pretrpeo je više od deset moždanih udara, nekoliko infarkta i upala pluća, koronavirus i niz drugih zdravstvenih problema, o kojima, kako se navodi u tekstu, haški lekari nisu smatrali potrebnim da obaveste njegovu porodicu.

Medicinska pomoć koja mu je pružana, prema oceni autora, više je ličila na svojevrsno mučenje: izuzetno jake bolove koje je trpeo haški lekari „lečili“ su paracetamolom…

Hag je više puta odbijao zahteve Rusije da general bude prebačen u Moskvu na lečenje. Odbijani su i zahtevi koji su stizali iz Beograda.

Ali Ratko Mladić je odbijao da umre. Sudije Tribunala su se smenjivale usled optužbi za korupciju i postupaka nespojivih sa sudijskom funkcijom. Odavno se, prema autoru, postavljalo pitanje zatvaranja ove institucije, čiji rad zahteva značajna finansijska sredstva. Sam Tribunal je za kritičare odavno postao simbol besmislene i licemerne evropske kaznene birokratije.

A Mladić je nastavljao da živi i da se bori.

To da je Slobodan Milošević otrovan u haškom zatvoru, danas je, prema autoru, već isplivalo na površinu. Možda ćemo svi doživeti trenutak kada će haški dželati priznati još jedan takav zločin. Lider bosanskih Srba Milorad Dodik direktno je izjavio da je Ratko Mladić ubijen.

Foto: EPA

Pojedine okolnosti, prema autoru, govore u prilog ovoj verziji: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga očekuju teški izbori, pre nedelju dana uputio je pismo Hagu sa molbom da Mladić bude oslobođen. Posle posete Zelenskog Beogradu, Vučiću su kao vazduh potrebni patriotski signali upućeni srpskom društvu. Ali Hag nije nameravao da mu izađe u susret…

„Sve je to lepo, ali zašto bi to trebalo da nas zanima?“, upitaće u komentarima neki provokator iz CIPSO-a.

Zato što je priča Ratka Mladića i naša priča — priča Rusije. Tačnije, jedna donedavno moguća verzija naše sopstvene istorije.

Republika Srpska je ruski Donbas.

Ratko Mladić je za nas ono što su Givi, Motorola, Vladimir Žoga i Aleksandar Zaharčenko.

I da Rusija nije izvukla pouke iz sudbine Jugoslavije i da nije uspela da udari prva u februaru 2022. godine, kada je sukob već bio neizbežan, sudbina Mladića — sramno izručenje od strane svojih i smrt iza rešetaka neprijatelja — mogla je da postane i naša sudbina.

Zato Ratko Mladić nije heroj samo za Srbe, već i za nas. Heroj koga nismo uspeli da spasemo iz, kako autor smatra, nepravednog zatočeništva. Heroj koji nas podseća na to kakvima naš neprijatelj želi da nas vidi — iza rešetaka — i kakva je Rusija potrebna Zapadu — na kolenima.

Heroj koji je postao simbol borbe za slobodu svog naroda.

Heroj koji je iz okova zakoračio u večnost.

Pavel Bušujev, rukovodilac Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta zemalja ZND, kolumna za "srbratstvo.rs".

BONUS VIDEO