Kolumna Dragutina Matanovića: Predsednik Vučić razbio pakleni plan blokadera i stranih službi

Neprijatelji Srbije su uvek težili da nas podele da bi lakše razbili i osvojili našu zemlju. Izazivali su deobe koje su redovno doprinosile slabljenju i zaustavljanju napretka srpske države. Podele na pristalice Obrenovića i Karađorđevića, na četnike i partizane...

Nije uzalud britanski premijer Vinston Čerčil odgurnuo kralja Petra Drugog Karađorđevića, jugoslovensku vladu u izbeglištvu i četnike Draže Mihailovića. Pazite – britanski aristokrata i državnik, zakleti protivnik komunizma, opredeljuje se za Titove komuniste! Pouzdano je znao da će tako podeliti i oslabiti Srbiju.

Obojena revolucija u Srbiji od početka ima jasan cilj – podeliti Srbe, uneti mržnju, razdor, nasilje i nestabilnost u državu i narod. To bi naposletku dovelo do građanskog rata. Da Srbin digne ruku na Srbina.

Najnoviji pakleni plan blokadera i stranih obaveštajnih službi sa istim zadatkom je propao! Osmislili su, gotovo do tančina, način kako da Srbiju uvuku u vrtlog sukoba i krvavih obračuna. Želeli su, pred same izbore, da dobiju novog „crnog labuda“. Da ponovo ubiraju političke poene na tragediji i nesreći ljudi.

Za to im je bila potrebna srpska krv. Ovog puta ona bi bila prolivena na skupu Srpske napredne stranke u Novom Sadu, koji je trebalo da bude održan 4. septembra. Važno je razumeti – ne bi se antisrpski blokaderi i njihovi pokrovitelji iz senke zadovoljili ponekom razbijenom srpskom glavom, kamenicom ili bakljom koja bi zapalila požar.

Njima treba mnogo više. Želeli su mrtve na ulicama Novog Sada. Baš kako su – isti režiseri – to napravili 2014. na ulicama Kijeva. Tada je ubijeno 108 ukrajinskih civila i 13 policajaca. Povređeno je više od 1900 ljudi! Takav scenario već dve godine neko priželjkuje i na srpskim ulicama.

Znaju da im je to jedini način da silom preuzmu vlast. Danima su pretili preko svojih medija i društvenih mreža. Prizivali zlo, vređali i omalovažavali sve one koji drugačije misle.

Predsednik Vučić je zato doneo jedinu ispravnu odluku. Odložio je najavljeni skup zbog mogućnosti sukoba i ugrožavanja bezbednosti ljudi. Životi građana i mir su najvažniji prioritet.

„Ne želim da rizikujemo bilo čije povređivanje. Za mene su i jedni i drugi građani, za mene su i jedni i drugi ljudi, za mene kao predsednika i jedni i drugi su sestre i braća. Ne želim da zbog političke promocije, pokazivanja političke snage, dovođenja 50 ili 100 hiljada ljudi na skup, zbog toga rizikujemo jedan ljudski život, da rizikujemo bilo čije povređivanje“, rekao je predsednik.

Izlivi nasilja blokadera prethodnih dana u Užicu, Šidu i Veterniku, pokazuju da su spremni na sve. Da su dobili instrukcije da izazovu krvoproliće u Srbiji. I da za to optuže Aleksandra Vučića. Oni veruju da bi preko smrti i ranjavanja nevinih građana mogli da se dočepaju vlasti.

To treba da znaju građani koji iz svojih političkih uverenja, ili obične naivnosti, podržavaju blokadere i pridružuju se njihovim skupovima. Organizatori obojene revolucije žrtvovali bi ih ne trepnuvši, baš kao Ukrajince na Majdanu.

Svojom odlukom Vučić je duboko razočarao sve željne srpske krvi. Kada su shvatili da im je Vučić pomrsio konce i sprečio krvavi scenario u Novom Sadu, inostrani i domaći neprijatelji Srbije nisu mogli da obuzdaju bes. Vređali su predsednika najgorim rečima, govorili da je kukavica i da će mu se osvetiti. A sve je suprotno. Njegova odluka je gest državnika koji ne želi da ljudi stradaju na bilo kojoj strani. Ne želi da bude isti kao oni čija je jedina politika nasilje.

Ne brine Vučić za sopstvenu bezbednost, njega ne može niko da ugrozi. Nije brinuo ni da bi grupa blokadera mogla da savlada desetine hiljada okupljenih koji veruju u Srbiju rada i razvoja. Brinuo je upravo za one koji bi izazvali nasilje, i za eventualnu lančanu reakciju koja bi usledila. Od toga bi se radovali jedino u Zagrebu, Prištini, antisrbi u Podgorici i mudžahedinski islamisti u Sarajevu.

Ujedinjena Srbija je njegova vizija. Zemlja rada, mira i stabilnosti, a ne srljanje u opasne i besmislene sukobe. Mnogo je života Srbija ostavila na oltaru slobode u svetskim i balkanskim ratovima. Danas su građanima Srbije neophodni mir i stabilnost.

Zato je Vučić veliki državnik, jer uvek vidi dalje od drugih. Ne plaši se teških odluka, znajući da se na kraju gleda samo konačni rezultat, a ne ko je na koga bacio veći kamen i izgovorio težu uvredu i pretnju. Takvi nemaju političku budućnost. Njihov politički poraz biće pobeda normalne, uspešne Srbije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Znam da će mnogi od blokadera biti presrećni i da će govoriti kako sam kukavica, kako ne smem i kako nikada neću doći. Naravno da hoću. I pobedićemo u Novom Sadu. Kao što će Ujedinjena Srbija pobediti svuda na celoj teritoriji naše prelepe zemlje.“