Kolumna Dragutina Matanovića: Samo Vučić garantuje ekonomske rezultate i nacionalne interese

Kolumna Dragutina Matanovića o politici predsednika Aleksandra Vučića.

Decenijama je Srbija trpela nacionalna poniženja i siromaštvo. Narod je napuštao zemlju, bez nade da će se bilo šta promeniti u Srbiji. Žuta petooktobarska vlast, koju su postavili strani centri moći, oduzela je narodu i poslednje mrvice ekonomskog blagostanja i nacionalnog dostojanstva.

To stanje je Aleksandar Vučić nasledio kada je 2014. postao premijer. Srbija je imala svega 596 kilometara auto-puteva, izgrađenih od 1945. do tada. Za vreme Vučićeve vlasti Srbija je izgradila čak 681,4 kilometra auto-puteva, a trenutno je u izgradnji još 404, što čini ukupno 1085 novih kilometara. Ovo su istorijski rezultati.

Vučić uvek sanja velike snove – i ostvaruje ih. Stotine kilometara najmodernijih železnica i dovršetak Hrama Svetog Save. Uzdizanje Srbije u rang najmoćnije vojne sile regiona, što je pokazala jučerašnja taktička vežba sa bojevim gađanjem na Pešteru. Srbija u vreme Aleksandra Vučića za lečenje retkih bolesti izdvaja 94 puta više novca nego pre 12 godina! Godišnje u zdravstvo ulažemo preko 5,2 milijarde evra, a samo za Klinički centar Srbije država je izdvojila 350 miliona! Milijarde ulažemo u „Tiršovu 2“, najmodernija porodilišta u Beogradu, Nišu…

U poslednjih osam godina ekonomija Srbija je porasla za 36,8 odsto, naspram 13 odsto u EU. Zarade su realno porasle za 71,7 odsto, a penzije za 57,8 odsto. Devizne rezerve su rekordnih 30,5 milijardi evra, kurs stabilan već 12 godina. Dinarska i štednja u evrima su nikad veći. Stopa nezaposlenosti je samo 7,2 odsto, a 2012. bila je 26 odsto.

I najvažnije – u poređenju sa 2014, imamo pola miliona više zaposlenih. Prosečna plata u decembru dostići će 1200 evra. Već 1. decembra plate u javnom sektoru porašće između osam i 12 odsto, a penzije 7,5 i prosečno će iznositi 520 evra! Za penzionere danas kreće isplata od 20.000 do 35.000 dinara, a od 22. septembra još 6000 dinara svim građanima. Od 1. januara minimalna neto zarada iznosiće 600 evra.

Mnogo brojeva sam ispisao – ali to su rezultati. I to ljudi vide. Zato je poverenje u Vučića nikad veće, čak i posle dve godine sprovođenja obojene revolucije i uloženih milijardi evra u rušenje predsednika. Nema monstruozne laži koju nisu izmislili o srpskom predsedniku, od „Sarajevo safarija“ i „zvučnog topa“, pa nadalje. Nisu uspeli.

Istovremeno, Vučić se bori da očuva suverenost Srbije u svetu punom sukoba i sa urušenim globalnim poretkom. Njegova politika je trn u oku onim stranim centrima moći koji traže pokornost i pripremu za rat sa Rusijom. Zato Vučić kaže: „Dok je takvo stanje, biće, posebno u našem regionu, veoma važno da se sačuvaju mir i stabilnost.“

Strani ideolozi blokadera zahtevali su da Ratka Mladića ne sahranimo kao čoveka i generala. Da ponovo otvorimo pasja groblja. Oni koji su ustaške krvoloke ukopavali kao heroje, sada bi da Srbiji drže lekcije. Antisrpski zločinac i ljubimac „studenata“ Tonino Picula rekao je da je učešće patrijarha Porfirija na Mladićevoj sahrani dokaz da je srpsko društvo bolesno. To su reči čoveka koji je „zaboravio“ Jasenovac, Jadovno, Prebilovce, zapaljenu crkvu u Glini i sve zverske zločine hrvatskih ustaša. I etničko čišćenje 250.000 Srba u operaciji „Oluja“.

„Studentsku listu“ podržao je i ustaša Domagoj Margetić. Rekao je da blokaderi treba da vešaju „neposlušne“ građane Srbije na banderama. To su nacisti radili 1941. po ulasku u okupirani Beograd. U Zagrebu su naciste zasipali cvećem.

Glavu dižu i šiptarski teroristi. U subotu u centru Prištine više od 150.000 njih urlali su „UČK“ i pretili Srbima novim progonom ako Hag ne pusti na slobodu Hašima Tačija i njegove zločince. Oni Vučića smatraju najvećim neprijateljem. Dobro znaju da dok je Vučić na čelu Srbije, Kosovo nikad neće biti nezavisno.

Pretnje ukidanjem Republike Srpske i obračunom sa srpskim narodom i Vučićem stižu i iz Sarajeva, od ministara odbrane i spoljnih poslova BiH Zukana Heleza i Elmedina Konakovića. Ekstremista Helez je Republiku Srpsku nazvao „genocidnom paradržavnom tvorevinom“, na taj način direktno rušeći Dejtonski sporazum.

Nezavisno Kosovo, priznavanje „genocida“ u Srebrenici i nestanak SPC. Ta politika stoji naspram Vučića. Ma kako nazivali svoje liste, studentska, profesorska, blokaderska. Sasvim je nebitno. Uništenje Vučića i Srbije svima je zajednički imenitelj. Za to dobijaju spoljnu podršku i novac.

Zašto je Vučić kriv? Zato što je uzdigao Srbiju u najbrže rastuću ekonomiju Evrope. Zato što je vratio dostojanstvo narodu i zaštitio nacionalne interese. Zato što se ne odriče Kosova i Metohije, ali Srbiju drži na evropskom putu. Zato što ne uvodi sankcije Rusiji i privlači investicije i najmodernije tehnologije iz Kine i Trampove Amerike.

Zato je izbor na biralištima 25. oktobra za sve one kojima je Srbija jedina država jednostavan: za nastavak ekonomskog razvoja, povećanje plata i penzija, i očuvanje nacionalnog dostojanstva. To garantuje samo Aleksandar Vučić.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ne želim drugo poluvreme ovde. Nama odgovaraju mir i stabilnost.“