Bakarec: Kandidat tzv. studentske liste se zalaže da radno nesposobni budu izbačeni iz Biračkog spiska: Težak oblik diskriminacije!

Nebojša Bakarec u svojoj kolumni navodi da se kandidati tzv. studentske liste zalažu da radno nesposobni ljudi budu izbačeni iz Biračkog spiska, što predstavlja težak oblik diskriminacije!

Sanja Belić, profesorka Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kandidat za poslanika na 74. mestu lažne Studentske liste, otvoreno se zalaže da se zabrani glasanje radno nesposobnim osobama, a to znači nekim penzionerima, hendikepiranim osobama, osobama sa invaliditetom, ratnim invalidima, osobama sa specifičnim i posebnim potrebama, osobama sa poteškoćama u razvoju itd.

Kandidatkinja sa lažne Studentske liste, Sanja Belić je gostovala na antisrpskoj N1 gde je istakla, citiram: „Želim da u Srbiji glasaju radno sposobni ljudi“?! Cela njena izjava glasi: „Ali postoje neki minimumi koje želimo i moramo da uradimo. Neke od najvažnijih stvari, sad pošto sam ja iz tog dela, ja želim da mi iščistimo taj birački spisak i želim da u Srbiji glasaju zaista živi ljudi, radno sposobni ljudi“!

Stvar je jasna. Sanja Belić kaže da lažna Studentska lista želi i mora da iščisti birački spisak, tako što će iz njega da izbace radno nesposobne ljude, tj. žele i moraju da u biračkom spisku ostave samo radno sposobne ljude!

Nemački nacisti su u tom pogledu svojevremeno usvojili niz nacističkih zakona i mera usmerenih protiv osoba koje su smatrali „radno nesposobnima”, hronično bolesnima ili osobama sa invaliditetom i hendikepom.

Naravno, ovim osobama nije bilo dozvoljeno da glasaju. Nacisti su bili vođeni ideologijom „rasne higijene” i eugenike. Nacisti su ove ljude posmatrali kao „beskorisne žderače” i „ekonomski teret” za državu, što je ozvaničeno kroz propagandni termin „Lebensunwertes Leben“ („Život nedostojan življenja”). Sistematsko eliminisanje radno nesposobnih sprovedeno je kroz nekoliko ključnih zakonskih i političkih faza:

1. Zakon o sprečavanju rađanja potomstva sa naslednim bolestima (1933). Ubrzo nakon dolaska na vlast, u julu 1933. godine donet je zakon koji je uveo prisilnu sterilizaciju za sve građane koji su imali stanja koja su ih po nacističkim standardima činila „biološki neispravnim” ili radno nesposobnim. Pod ovaj zakon potpadale su osobe koje pate od šizofrenije i drugih teških mentalnih oboljenja, slepe i gluve osobe od rođenja, epileptičari, osobe sa teškim fizičkim deformitetima itd. Putem ovog zakona prisilno je sterilisano oko 360.000 do 400.000 ljudi.

2. Akcija T4 – Program „eutanazije” (1939–1945). Ono što je počelo kao zakonsko sprečavanje potomstva, ubrzo se pretvorilo u fizičku likvidaciju radno nesposobnih. Početkom Drugog svetskog rata, 1. septembra 1939. godine, Adolf Hitler izdaje tajnu uredbu (antidatiranu na dan početka rata) kojom ovlašćuje lekare da sprovode „milosrdnu smrt” nad neizlečivim pacijentima. Program je dobio ime Akcija T4. Kriterijumi selekcije: Lekari u bolnicama i azilima popunjavali su formulare o pacijentima. Glavni kriterijum za likvidaciju bio je da li je pacijent sposoban za produktivan rad i koliko dugo je na nezi. Oni koji su proglašeni potpuno radno nesposobnima slati su u smrt. Metode ubijanja: Unutar ovog programa nacisti su prvi put testirali gasne komore (koristeći ugljen-monoksid), kao i smrtonosne injekcije i sistematsko izgladnjivanje do smrti. Žrtve: Program je prvo počeo sa decom sa smetnjama u razvoju, a zatim se proširio na odrasle. Procenjuje se da je u okviru Akcije T4 ubijeno između 250.000 i 300.000 ljudi sa fizičkim i mentalnim invaliditetom.

3. Zakon o radnom poretku (1934) i ekonomska eliminacija. Sa radnopravne strane, nacistički Zakon o radnom poretku (Arbeitsordnungsgesetz) iz 1934. godine, predviđao je da osobe koje zbog bolesti ili invaliditeta nisu mogle da prate intenzivan tempo nacističke militarizacije i proizvodnje, gube svaku pravnu i socijalnu zaštitu, a nacistička država bi ih ubrzo preusmeravala u institucije zatvorenog tipa koje su služile kao paravan za kasniju likvidaciju.

Program eliminacije radno nesposobnih poslužio je kao tehnička i logistička priprema za Holokaust. Medicinsko osoblje, tehnologija gasnih komora i metode masovnog ubijanja razvijene u Akciji T4 kasnije su direktno prebačeni u logore smrti (poput Aušvica i Treblinke) radi istrebljenja Jevreja, Roma, Rusa, Srba i drugih grupa.

Foto: Nebojša Bakarec

Boje nemačkih nacista su bile crveno, crno, belo. Gospođa Belić je na TV N1 bila obučena u crvenu uniformu, ošišana kratko kao arijevka, sa belim bedžom. Besramno je promovisala diskriminaciju i segregaciju radno nesposobnih, koje bi izbacila iz Biračkog spiska i zabranila im da glasaju. Svojom izjavom Sanja Belić je prekršila Zakon o zabrani diskriminacije.

Ne znam da li gospođa Belić zna da u Srbiji postoji Zakon o zabrani diskriminacije? Lično sam u Skupštini 2021. godine, glasao za izmene i dopune tog zakona.

Foto: Nebojša Bakarec

Zakon o zabrani diskriminacije kaže:

„Član 5. Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje i navođenje na diskriminaciju.

Segregacija je svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona. Dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju.

Oblik diskriminacije je i navođenje na diskriminaciju. Diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica navode na diskriminaciju davanjem uputstava kako da se preduzimaju diskriminatorski postupci ili navođenjem na diskriminaciju na drugi sličan način.

Član 6. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Član 7. Posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji...

Član 8. Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica...

Član 10. Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.

Govor mržnje - Član 11. Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

Član 13. Teški oblici diskriminacije su:

1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i invaliditeta i starosnog doba;

3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;

7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu.

Diskriminacija osoba sa invaliditetom. Član 26. Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom. U pogledu sudske zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju se i čl. 41, 42, 43, 44, 45. i 46. ovog zakona“.

O primeni ovog zakona stara se i institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan državni organ, sa zadatkom zaštite ravnopravnosti i sprečavanja svih oblika diskriminacije. Po Zakonu o zabrani diskriminacije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima svoje nadležnosti. Navešću samo one nadležnosti Poverenika koje se tiču ovog skandala.

„Nadležnost Poverenika. Član 33. Poverenik:

1) licu koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju pruža informacije i savetuje ga nepristrasno i nezavisno o ostvarivanju prava i zaštiti od diskriminacije;

2) postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;

3) podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime, a za račun diskriminisanog lica, uz saglasnost tog lica, osim kada je u pitanju grupa lica ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;

4) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija;

6) upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;

9) upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije“.

Da zaključim, profesorka Sanja Belić, kandidat za poslanika lažne Studentske liste je prekršila član 5.; član 6.; član 7.; član 8.; član 10.; član 11. i član 13. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, može i mora da po službenoj dužnosti preduzme neophodne mere iz člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije, protiv Sanje Belić, kandidata za poslanika lažne Studentske liste.

Autor je član predsedništva SNS i kandidat SNS za narodnog poslanika - Nebojša Bakarec

BONUS VIDEO