Kolumna Dragutina Matanovića: Blokaderi i stranci spremili plan razbijanja Srbije

Sada više nema dileme. Srbiji i srpskom narodu zapadni centri moći definitivno su spremili scenario razbijanja države i rastakanja nacionalnog identiteta. Pošto im je na taj put stao Aleksandar Vučić, nakon više od decenije najstrašnije dehumanizacije, pretnji i pritisaka da popusti pred njihovim ucenama – shvatili su da se on nikad neće predati.

Zato su u tamnim koridorima evropske moći doneli presudu srpskom lideru – mora biti uklonjen! Zaustavljen i sprečen! Moraju biti isečene sve niti koje ga povezuju sa narodom Srbije. Zato Vučića napadaju Đukanović, Kurti, Spajić, Plenković. Zato Vučića podržavaju Vladimir Putin, Si Đinping, Donald Tramp. 

Scenario je već napisan. Nakon što bi uklonili Vučića preko blokaderskih marioneta i antisrpskih krugova u Zagrebu, Sarajevu, Prištini i Podgorici, pristupilo bi se fazi uništenja srpske države. Poslušajte samo reči blokaderskog reditelja Gorana Markovića, koji sa hrvatskog državnog HRT-a najavljuje krvavi scenario u Srbiji posle izbora i „revolucionarni teror“. 

Onda bi započelo rušenje slobodarske i suverene Srbije.

Prva na njihovom spisku bila bi Vojvodina. Znamo šta misle blokadersko-ustaški ideolozi Nenad Čanak, Bojan Pajtić i Dinko Gruhonjić. Kao što su Šiptari 1980-ih godina vikali „Kosovo republjik“, tako i ovi današnji separatisti urlaju „Vojvodina Vojvođanima“. Sponzor im je isti.

Raška oblast. Godinama upumpavaju mržnju i novac u ekstremiste Sandžaka, kako bi bili još ekstremniji. Pumpaju laži protiv Vučića, koji je mnogo sredstava uložio baš u ove opštine ne bi li svi ljudi živeli bolje. Suljo Ugljanin i šiptarski lobisti žele otcepljenje i stvaranje „zelene transverzale“ sa Sarajevom i Prištinom.

Republika Srpska je za blokadere „šumska“. Za njih to nisu Srbi, već „bosanci“. Oni bi Srpsku predali na tacni islamističkim krugovima iz Sarajeva i belosvetskim probisvetima. Bilo bi ih baš briga za narod u Srpskoj, kao što ih ne zanimaju ni Srbi iz Hrvatske. To bi im bila samo moneta za dodvoravanje stranim gazdama.

Takozvanu Preševsku dolinu odmah bi predali Kurtiju na upravu. Ni Srbi iz Crne Gore za blokadere ne bi postojali. Ali zato bi milogorcima i pripadnicima crnogorskih kriminalnih klanova koji dođu u Srbiju, u Beograd i na Vračar, otvorili sva vrata. 

Potpuno bi se odustalo od srpskog Kosova i Metohije, što potvrđuju reči jednog od lidera „Studentske liste“ Aleksandra Baucala: „Status Kosova bi se odredio pregovorima“! Pregovori s kim? Sa onima koji su već priznali nezavisnost Kosova? Sa Kurtijem i njegovim potrčkom Nenadom Rašićem, koji je najgori antisrbin? Rezultat tih pregovara je izvestan – brzo priznanje nezavisnosti Kosova. Zgaženi bi bili i Ustav Srbije i Kosovski zavet.

Sledeće bi bilo priznanje „genocida“ u Srebrenici, sa svim pratećim pravnim i finansijskim kaznenim posledicama. Zatim prihvatanje kompletne odgovornosti za sve ratove devedesetih – da su Srbi bili agresori, a svi ostali nevine žrtve. Poslušajte jednu od blokaderskih ideologa Aidu Ćorović i nećete imati nikakve dileme. Kaže da Srbija i Republika Srpska treba da se pripreme na „mnoge gorke pilule“.

A sve ovo bila bi tek predigra za ono što bi usledilo. Prihvatanje ponižavajućih uslova Hrvatske, isplata „ratne odštete“ Zagrebu, ali i zvanično priznanje iz Beograda da je krvavi nacistički hrvatski logor Jasenovac bio nekakav „radni kamp“. Da Hrvati tamo nisu poklali 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Da ustaški genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i Holokaust nisu postojali. 

Možda već na samom početku, blokaderi bi uveli rigorozne sankcije Rusiji, a proterali bi i sve kineske investitore, jer bi im tako tražili „evropski prijatelji“! Njima želje i težnje srpskog naroda ne znače ništa. Jedini „glas boga“ za njih bi bio mejl od sekretarice trećeg pomoćnika nekog zapadnog ambasadora. Nalozi iz Brisela moraju se slušati kao Sveto pismo.

Jasno je da od države Srbije u slučaju da stranci ovakve dovedu na vlast – ne bi ostao kamen na kamenu. Proveli bismo vek izvinjavajući se onima koji su klali i proganjali naš narod. Isplaćujući im milijarde evra „odštete“ – zato što smo još živi i postojimo.

Nije slučajno da potpredsednik Skupštine Crne Gore Mirsad Nurković traži od Srbije da plati tri milijarde dolara ratne odštete koju je Hrvatska zatražila od zvanične Podgorice. Ludilo mozga! Nije slučajno ni da se hrvatska država meša u naše izbore kako nikada niko to nije činio. 

Ima li načina da sve to sprečimo? Samo jedan. Da na predstojećim izborima podržimo nastavak politike Aleksandra Vučića. Da podržimo listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Da još jednom pokažemo da srpski narod nepogrešivo prepoznaje kada mu je država u opasnosti. I da tada pruža najčvršći otpor.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbiju ne možete pobediti jer se Srbija ne predaje. Srbija je naučila da ustane i kad je najteže.“