Srbija miriše na ruzmarin, miriše na pobedu! Kako je pesma postala moćan simbol sloge pod vođstvom Aleksandra Vučića

Ono što je delovalo kao obična pesma, Aleksandar Vučić je svojom političkom intuicijom pretvorio u pobednički simbol. U kolumni Adam Šukalo objašnjava kako je ruzmarin postao simbol srpskog opstanka, sloge i nepokolebljive politike Ujedinjene Srbije.

Ima u tom ruzmarinu neke duboke, gotovo mitološke simbolike kojom je Aleksandar Vučić ovih dana doslovno opčinio Srbiju, preokrenuvši političke vetrove i društvene bure u svoju korist.

Ono što je do juče delovalo kao obična, nostalgična pesma, Vučić je svojom izuzetnom političkom intuicijom pretvorio u pobednički poklič, u zaštitni znak jednog vremena.

Danas u Srbiji ruzmarin više nije samo ukras ili stih - postao je opštenarodni fenomen.

Odjekuje ta pesma uz harmonike u zabačenim seoskim kafanama, grmi sa zvučnika na štandovima u prepunim gradskim pešačkim zonama, pevuši se u taksijima, na pijacama i u radničkim autobusima. Ruzmarin pevuše i mališani.

Pesma o ruzmarinu preliva se sa mitinga na ulice, sa ulica u domove, prožimajući svaki kutak zemlje poput najlepše narodne himne optimizma.

Ali šta je, zapravo, taj ruzmarin koji je tako snažno opčinio Srbe?

Šta on predstavlja u dubinskoj psihologiji našeg naroda i njegovom kolektivnom pamćenju?

Ruzmarin je sama suština srpskog trajanja.

On nije obična, nežna biljka iz gradskih saksija, niti cvet koji se kupuje u staklenicima da bi uvenuo posle dva dana.

Ruzmarin je izdanak iz samog kamena, divlja, mirisna snaga koja je preživela i krstaše, i Mlečane, i sve one prolazne imperije koje su ovim prostorima protutnjale.

Ruzmarin je u srpskoj kući večiti čuvar ognjišta i zaveta. Njime se kiti svat kada se kuća širi i novi život stvara, njime se ukrašava dom u danima porodičnih svetkovina, a u narodnim pesmama on je simbol vernosti, ljubavi i sećanja koje ne bledi.

Da bi ruzmarin zamirisao punom snagom, mora da pretrpi pritisak.

Mora se protrljati među prstima, mora mu se dotaći sama srž.

Tako je i sa Srbijom.

Godinama su je uveravali da je samo zaboravljena palanka na periferiji sveta, osuđena da slavi sopstvene poraze i da miriše na paljevinu vlastitih zabluda.

A danas, dok mnoge evropske prestonice potresaju nemiri i društvene krize, Srbija svima šalje poruke mira, uz iskrenu želju da niko ne proživi ono kroz šta je naš narod morao da prođe.

Evropi i čitavom svetu Srbija danas simbolično šalje ruzmarin - miris mira, dostojanstva i slobode.

U Srbiji se dogodio taj sudbinski, istorijski preokret pod državničkim vođstvom Aleksandra Vučića - čoveka koji je prepoznao bilo narodne duše, uzeo tradicionalni motiv ruzmarina i pretvorio ga u moćan simbol narodnog ponosa, sloge i nepokolebljive snage.

Priča o Vučiću, pobedničkom duhu i Ujedinjenoj Srbiji nije priča o suvoparnim političkim debatama i procentima u glasačkim kutijama.

To je priča o tome kako se ruzmarin sa svadbi i narodnih veselja vratio na rever čitave nacije kao simbol trijumfa.

Vučić je svojoj naciji ponudio viziju koja inspiriše i spaja. Umesto opijuma lažnih obećanja i salonskih teorija, narodu je ponudio opipljive rezultate - kranove, tunele kroz planine, brze pruge, nove fabrike i državu koja više nikome ne upućuje ponizna izvinjenja.

Majstorski je povezao tradiciju i modernizaciju, osnažio nacionalno samopouzdanje i ponudio narodu da prestane da bude žrtva istorijskih okolnosti i postane graditelj vlastite sudbine.

Ujedinjena Srbija je, zapravo, taj veliki, nepregledni grm ruzmarina koji je Vučić sačuvao, razgranao i pretvorio u prepoznatljiv vizuelni i zvučni identitet pokreta.

Pogledajte tu biljku: uspeva i na suši, prkosi košavi, odoleva mrazu i gradu.

Dok su razni belosvetski mešetari pokušavali da ovoj zemlji nametnu svoje veštačke mirise i plastično cveće, narod je, ohrabren Vučićevom nepokolebljivom voljom i duhom narodnog prkosa, posegnuo za vlastitim korenom.

Ruzmarin je pod njegovim vođstvom postao simbol obnove, sloge i političke nepobedivosti.

I zato danas, dok se na svakom koraku - od Subotice do Niša, na trgovima, u sokacima i dvoranama - razležu taktovi ove melodije, a narod sa ponosom nosi mirisne grančice ruzmarina, svedočimo trijumfu politike koja pobeđuje i spaja.

Ruzmarin na grudima seljaka, radnika, lekara i studenta nije tek puki ukras. On je bedem protiv zaborava, kruna poverenja i simbol nade koju je Vučić probudio u narodu.

Ta pesma na svakom koraku poručuje:

Imamo svog lidera, imamo svoju snagu, imamo svoj pravac i ne damo svoju budućnost!

Srbija je pod Vučićevim vođstvom izabrala da ne bude pasivni posmatrač tuđih odluka, već država koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini.

I dok god na ovim prostorima miriše ruzmarin - ta otporna, gotovo neuništiva biljka koja simbolično pamti sve borbe i sve pobede, a čiju je melodiju Vučić pretvorio u pobednički marš -Srbija će imati jasnu viziju svog sutrašnjeg dana.

Miriše na rad, miriše na slobodu, miriše na pobedu!

Ujedinjena Srbija miriše na ruzmarin!

Adam Šukalo

BONUS VIDEO