Sukob! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Branko Milanović je to lepo rekao: Kada se sukobe interesi, moguć je kompromis; kada se sukobe (proklamovane), vrednosti, neizbežan je sukob

Na nivou unutrašnjih odnosa u jednoj državi, to izgleda ovako - strankama je interes da dođu na vlast, ali im nije u interesu da ugroze ono čime bi da vladaju, samu državu, njen sistem.

Zahvaljujući tome, stranke su spremne na dogovor, kompromis, na normalnu tranziciju vlasti, bez revanšizma, pogroma političkih protivnika.

Kada toga nema, kada jedan deo politike izgubi tu zdravu ambiciju da pobedi na izborima, kada mu se to učini nemoguće, onda dolazimo u situaciju u kojoj smo danas u Srbiji.

Izmisle se vrednosti, pravi se predstava o sukobu dobra i zla, u kojem nema mesta za razgovor, insistira se na diferencijaciji, na jednoumlju,  i zahteva se konačni obračun.

To je idealna pozornica za mediokritete koji uzvikuju parole, za razne novokomponovane Jagode i Ježove, za polit-komesare koji maštaju o logorima za neistomišljenike.

Činjenice u svemu tome prestaju da važe, sve što dolazi sa druge strane proglašava se za laž, neprijatelj mog neprijatelja postaje moj prijatelj, kakav god da je, i svako ko pokuša, u svemu tome, da bude normalan, biva suočen sa pretnjom ekskomunikacije, izopštenja iz onog kruga koji sebe predstavlja kao ultimativno dobro.

Ako nisi sa nama, i ti si zlo i treba te odstraniti. Zato se, zbog te želje za krajnje nepreciznim, a širokim, “hirurškim” zahvatima, sve ono sa druge strane i naziva kancerom, bolešću, gangrenom, sepsom, za koju je jedini lek - oštri revolucionarni nož, giljotina koja će seći glave i zbog zanoktice, ili žuljeva, pošto su i žuljevi i zanoktice, za dželate koji ubijaju da bi “odbranili vrednosti”, potencijalno opasni. I ko zna u šta mogu da se izmetnu.

Ova pozornica idealna je i za razne neostvarene intelektualce željne krvi, za one koji hoće uticaj bez ikakve odgovornosti, za sve koji sa zakašnjenjem žele mesto u istoriji, za narcisoidne veličine kojima se čini da nisu dovoljno priznate, i za čitavu bulumentu nezadovoljnih sobom i sopstvenim životom, kojima je jurnjava za krivcem divan način da krivca u sebi amnestiraju i zaborave.

I sve njih ni najmanje ne zanima šta će biti sutra, važno im je samo da ponište ovo danas, pošto je to “danas” zlo koje njihovo dobro ne može da podnese.

I sve je u toj podeli zlo, sve laž, od auto-puteva, otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, rasta kreditnog rejtinga, povećanja plata i penzija, investicija, bolnica…

Ništa od toga ne valja, Beograd na vodi treba srušiti, jer je sve to, zajedno, produkt zla, a ne dobra, pošto je samo dobro sposobno za velike poduhvate, samo što, jadno, zbog vladajućeg zla, nema priliku da se iskaže.

Zbog toga i tolika radost, krajnje perverzna, zarad svake loše vesti, čak i njenog nagoveštaja, od zastoja zbog snega, do prizivanja sankcija protiv Andreja Vučića.

To su dokazi da ovde ništa nije dobro, a dobro je samo kada se dokaže da nije dobro. To je još jedan razlog da je dobro u pravu kada tvrdi da nam nije potrebno ništa dobro, bar ne pre nego što, jednom zauvek, ne završimo sa zlom.

U toj bici moraju svi da učestvuju, nije dozvoljen izostanak (on čak podrazumeva lustraciju, gubitak građanskih prava), izjasni se sada i odmah: da li si za dobro, ili za zlo.

Kakav divan prostor je to za demagoge. Za poludele koji umišljaju sebe kao Robespjera i San Žista. Za one koji se igraju strastima, u njima traže popularnost, i kojima je svaka vrsta nasilja, samo stepenica za mali lični raj, u kojem su oni bogovi.

I što je najvažnije, imaju moć da iz raja izgnaju, sve koji se nisu izjasnili, za njih, za dobro, a protiv zla.

To izjašnjavanje, koliko juče, baš kada su otvorena još četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, i najavljeno dobijanje investicionog kreditnog rejtinga, zatražio i neostvareni Ježov srpske javne scene Sloban Prvanović.

Zašto? Zato što je, kako je ustvrdio, Srbija pred “egzistencijalnim i institucionalnim kolapsom”(poglavlja i rejting valjda baš to pokazuju), te niko više “nema pravo na ćutanje i apolitični stav”.

Naprotiv, drug Prvanović - Ježov zahteva ne samo izjašnjavanje, nego izjašnjavanje po njegovoj meri, te je “dužnost” svakog javnog poslenika da jasno i glasno kaže: Ja sam protiv režima”.

Ko ne uradi to, šta? Prvanović će da mu sudi?

Lepa ideja, koja me automatski svrstava uz “režim”, iz čistog inata, i tera da se, ponovo, prisetim Rožera od Sicilije i njegovog odgovora onima koji su ga ubeđivali da, zbog “vrednosti”, treba da učestvuje u ubijanju nevernika, muslimana, u Jerusalimu.

Elem, da vas podsetim, Rožer je odgovorio tako što je prdnuo. I rekao da je u tome što je uradio mnogo više vrednosti nego u onome što su mu predložili.

I sve mi se čini, što više njih bude na isti način odgovorilo Prvanoviću, to će bolje da nam bude.

Pa da prestanemo da se majemo demagozima i “vrednostima” i vratimo se staroj dobroj politici. I pukom interesu. On je, uvek, pošteniji. I sklon je dogovoru.