DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Izbori i država!

I šta ćemo sad? Šta ćemo sad, sinji kukavci đilasovski?! Šta ćemo sad kada smo se na izborima prebrojali, pa utvrdili da je vas 18, a nas 60 odsto? Najavljivali ste da sigurno pobeđujete, tvrdili da je narod u velikoj većini za vas, da nema ama baš nikakve šanse da Vučić osvoji drugi mandat, da 'zli diktator' sigurno gubi, a on je, evo, pobedio. I to ne bilo kako, nego najubedljivije do sada. Ne sa dva ili tri procenta razlike, nego je čovek sam dobio 20 odsto više glasova od svih ostalih sedam protivkandidata zajedno

I? Opet da vas pitam - šta ćete sad? Hoćete li i dalje da se pravite ćoravi kod očiju, da većinsku Srbiju proglašavate za ludu i glupu, da kao Marko Vidojković, vaš politički komesar iz 'Danasa', zaključujete da 'za Vučića glasaju oportunisti, pizde i maloumnici svih uzrasta' (!?!) ili ćete, za promenu, da se suočite sa realnošću, da prihvatite istinu i izvučete pouke iz nje? Na primer, da biračima u Srbiji ne mogu više da se prodaju prazne priče, da laž i bolesna mržnja nisu i nikako ne mogu biti politika za koju će većinska Srbija glasati, da se svako pljuvanje u politici pre ili kasnije ispostavi kao pljuvanje uvis - vrati se, naime, pravo u lice onoga ko pljuje, da - možda je to i najvažnije - ova zemlja ipak nije Tviter, a da se na izborima ne broje lajkovi i hejtovi, nego glasovi.

Srbija je, da li me pratite, u međuvremenu postala ozbiljna politička zajednica, društvo u kom se ne veruje rečima, nego delima, mesto gde se ne broje prazna obećanja, već rezultati. I zato one brojke sa početka teksta. Zato je Vučićeva politika, kako god i koliko god neki naopako brojali, ubedljivo pobedila i na parlamentarnim, i na beogradskim, i na svim lokalnim izborima. Ljudi, sad se to posve jasno vidi, hoće boljitak od politike. I glasaju za one koji mogu da obezbede sigurniju budućnost.

Dobro, a zašto ja ovo pišem, pitaćete vi. Šta me uopšte briga šta će, kako će i da li će uopšte Đilas, Marinika, Jeremić i ostale Ćute? Pa, iskreno, nije meni do njih. Meni je do nas, do naše dece. Priznajem, znam, male su za to šanse, ali ako bi bilo odgovornosti i pameti sa druge strane medijsko-političke barikade, ovo bi danas i ovde mogla da bude dobra prilika za normalizaciju politike, za napuštanje politikantskih koncepata koji kažu 'što gore Srbiji, to bolje nama' i za postizanje prećutnog konsenzusa o nespornom zajedničkom, državnom i nacionalnom interesu.

Da prevedem, u vreme najveće svetske krize od Drugog svetskog rata, u osvit globalnog sukoba najvećih sila, nama je preko potrebno najveće moguće jedinstvo. Da pokušamo, svi zajedno, da kroz nadolazeću nesreću prođemo sa što manje štete.

Kako radili, tako nam Bog pomogao.