DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - LEKCIJA

Neslane šaljivdžije rekle bi da je predsednik Aleksandar Vučić u utorak i sredu u Skupštini Srbije dokazao da ima najjaču bešiku u regionu - prvi dan deset, a drugi i punih četrnaest sati čovek nije ustao sa stolice podnoseći izveštaj o Kosovu i Metohiji, odgovarajući na pitanja, optužbe, ali i uvrede narodnih poslanika

 

No, neslanu šalu i predsednikovu psihofizičku kondiciju na stranu, tek sve ono što smo ove nedelje gledali u parlamentu svakako jeste ponajbolja lekcija iz demokratije, odgovornosti i ozbiljne državne politike, s jedne strane. A ono što smo gledali s one druge, opozicione strane - i leve, i desne, i takozvano evropejsko-građanističke i samozvano patrotsko - nacionalističke - jeste, takođe, bila veoma važna pouka i možda najbolje upozorenje svim građanima Srbije. 

Da dobro paze da ti i takvi nikada i nipošto ne dođu na vlast, u poziciju da određuju kolektivnu sudbinu nas i naše dece.

Zašto? Pa zato što ta opozicija koju smo u Skupštini gledali i slušali puna dva dana nije opozicija vlasti, što bi po definiciji trebalo da bude. Ne, to je opozicija Srbiji, opozicija srpskim državnim i nacionalnim interesima, opozicija svemu normalnom i naprednom ne samo u našoj zemlji nego u čitavom regionu. Može biti da ja i preterujem, ali samo pokušajte da se setite jednog konstruktivnog predloga, jedne valjane ideje, jednog jedinog delića bilo kakvog smislenog plana i programa, bilo čega korisnog što je sa svih opozicionih strana ove nedelje u parlamentu izrečeno glede rešavanja najvećeg srpskog i nacionalnog državnog problema, Kosmeta, jelte.

Razmislite dobro, šta smo mi to od svih njih - velikih opozicionih stručnjaka opšte prakse - čuli, a da to nisu bila opšta mesta, isprazne fraze i zvečeće, očigledno lažne zakletve? Ili možda neko, bilo ko mentalno kompletniji od Ćute Jovanovića i Srđana Milivojevića, bilo ko obrazovaniji od Radomira Lazovića i trezniji od Siniše Kovačevića, zaista veruje da je pitanje Kosova moguće rešiti recitovanjem pesmica Maje Berović, uzgojem jagoda, pretnjama ubistvom Danilu Vučiću ili iščitavanjem patetičnih govora starih devet godina!?!

Ali ako. Dobro je što se sve to baš tako izdešavalo. Odlično je što su svi, pa i oni koji su do sada imali neke iluzije o srpskoj opoziciji mogli sve lepo i sasvim jasno da vide i razumeju. I ko je ko i ko je šta i ko radi za narod i državu i ko misli samo na sebe i svoje lične, partijske i interese svojih finansijera, stranaca i tajkuna.

Sve je, dakle, jasno. A ko još nije razumeo, o tome i ne vredi pričati.